Fadil Vokri, legenda Partizana, ispraćen je iz Bajrakli džamije, a njegov kovčeg bio je prekriven šalom i dresom kluba.

Fudbalska javnost se danas u Beogradu oprostila od velikana — Fadila Vokrija. Poslednji ispraćaj održan je 12. novembra u Beogradu, četiri dana nakon što je ovaj legendarni fudbaler preminuo u 70. godini. Na emotivnoj ceremoniji, kovčeg sa telom bio je prekriven šalom i dresom Partizana, što je izazvalo snažne emocije među prisutnima i dodatno naglasilo vezu između kluba i svog nekadašnjeg asa.

Oproštaj od fudbalske legende u Beogradu

Mnoge poznate ličnosti iz sveta fudbala, prijatelji i bivši saigrači okupili su se u Bajrakli džamiji na Dorćolu kako bi odali poslednju počast Fadilu Vokriju. Pre svega ostalog, prisutni su istakli koliko je njegov doprinos Partizanu bio veliki tokom bogate karijere. Emotivne scene obeležile su ispraćaj kada su šal i dres crno-belih položeni preko kovčega, čime su simbolično iskazali zahvalnost za sve što je Vokri dao klubu.

Takođe, atmosfera tokom ceremonije bila je dostojanstvena ali veoma emotivna. Prisutni nisu krili tugu zbog gubitka jednog od najboljih igrača koji su ikada nosili dres Partizana. Ovaj gest još jednom potvrđuje koliko duboko mesto zauzima Fadil Vokri u istoriji kluba i srcima navijača.

Značaj Fadila Vokrija za Partizan

Tokom svoje karijere, Fadil Vokri ostavio je neizbrisiv trag u crno-belom dresu. Kao jedan od najvoljenijih igrača svoje generacije, bio je poznat po izuzetnom zalaganju na terenu i privrženosti klupskim bojama. Njegov doprinos nije bio samo sportski — često se isticalo da je svojim ponašanjem van terena ostavio primer mladim generacijama.

U međuvremenu, mnogi su istakli da će se ime Fadila Vokrija zauvek pamtiti među navijačima Partizana ali i širom regiona. Osim toga, ovakav oproštaj pokazuje koliko je fudbal više od igre — on spaja ljude i ostavlja neizbrisive uspomene koje traju generacijama.

Bivši golgeter otkriva kako ga izostanak sa Mundijala 2002. godine doveo do problema sa alkoholom i drogom

Mario Žardel, nekadašnji sjajni brazilski napadač, iskreno je govorio o posledicama koje je na njegov život ostavilo izostavljanje iz reprezentacije Brazila za Svetsko prvenstvo 2002. godine. U intervjuu za italijansku Gazzettu dello Sport, Žardel je priznao da ga je to iskustvo gurnulo u ozbiljnu depresiju, koja je kasnije dovela do problema sa alkoholom i drogom. Tokom karijere, Žardel je bio jedan od najubojitijih napadača Evrope, posebno u dresovima Porta i Sportinga iz Lisabona, ali nikada nije dobio šansu na najvećoj fudbalskoj sceni.

Nakon što nije dobio poziv selektora Luiza Felipea Skolarija za Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji, Mario Žardel otvoreno priznaje da mu se život potpuno promenio. “Bio sam među pet najboljih napadača sveta. Dao sam 55 golova na 42 utakmice sa Sportingom i osvojio Zlatnu kopačku, ali niko mi nikada nije objasnio zašto nisam pozvan. Tu se moj život završio”, istakao je Brazilac.

Kako je odbijanje uticalo na karijeru Maria Žardela

Prve posledice ovog razočaranja bile su mentalne prirode. Kako kaže, upao je u tešku depresiju koja ga je naterala da posegne za alkoholom, a potom i za drogama. “Upao sam u depresiju i počeo previše da pijem. Leta 2003. prvi put sam probao kokain. To mi je davalo osećaj da sam živ i da nisam tužan”, ispričao je Žardel.

Kao rezultat toga, njegovo ponašanje postajalo je sve autodestruktivnije. “Jednom sam bio budan nedelju dana bez prestanka”, otkriva bivši golgeter Sportinga. Na kraju tog perioda usledila je predoziranje zbog kog mu je život visio o koncu: “Posle toga sam doživeo predoziranje i zamalo umro”.

Povratak iz ponora: podrška porodice kao ključ stabilnosti

Nakon tih teških trenutaka, Mario Žardel morao je da potraži stručnu pomoć kako bi se oporavio od posledica krize kroz koju je prošao. Mesecima mu je bila potrebna psihijatrijska podrška da bi se vratio normalnom životu.

Danas ima 53 godine i tvrdi da mu stabilnost daje supruga Sandra, kao i povlačenje iz profesionalnog fudbala daleko od svetla reflektora. Ipak, teško iskustvo ostavilo je dubok trag na njegovu ličnost.

Zanimljivi detalji iz karijere: neuspeh u Italiji i poređenje sa Haalandom

Pored svog priznanja o borbi sa demonima posle nepozivanja u reprezentaciju Brazila, Mario Žardel podseća na jedan od najneobičnijih momenata svoje karijere – boravak u italijanskom Anconi tokom sezone 2003/04.

“Imam samo loša sećanja. Nisu mi isplatili platu šest meseci i igrao sam svega tri utakmice”, kaže on o tom periodu provedenom u klubu koji će kasnije bankrotirati.

Posebno pamti neobičan incident sa predstavljanja pred navijačima: “Pozdravio sam pogrešnu tribinu jer su boje bile slične pa su me neki navijači ismevali nazivajući me ‘Lordel'”.

Štaviše, uprkos svemu što se desilo, Mario Žardel još ističe nivo igre koji je dostigao tokom najboljih godina karijere — čak vidi sličnosti između sebe tadašnjeg i današnje zvezde Erlinga Haalanda. Podseća na četiri gola koja je postigao Milanu u Ligi šampiona i otkriva interesantnu anegdotu kako ga je Silvio Berluskoni želeo videti među Rosonerima.

Talentovani Žoze Gaitán, evropski prvak do 19 godina, potpisao novi dugoročni ugovor sa Vijarrealom

Vijarreal je odlučio da osigura budućnost jednog od svojih najperspektivnijih fudbalera, pa je mladi Žoze Gaitán produžio ugovor sa klubom do juna 2030. godine. Ovaj dvadesetogodišnji krilni igrač iz Malage već je ove sezone istakao svoj talenat u B timu pod vođstvom Davida Albelde. Vijarreal na ovaj način potvrđuje politiku ulaganja u svoje omladinske kategorije, a kontinuitet mladih igrača postaje ključna reč za klub.

Kontinuitet mladih talenata u Vijarrealu

Gaitán je u redove Vijarreala stigao pre tri godine iz omladinske škole Malage. Od tada, pokazao je izuzetnu sposobnost da prolazi pored protivnika i stvara šanse po levoj strani terena. Pre svega zahvaljujući njegovoj tehnici i brzini, mnogi stručnjaci ga smatraju igračem „različitim od drugih“, što dodatno povećava interesovanje drugih klubova za njega. Ipak, produžetak saradnje znači da će Gaitán ostati deo “žute podmornice” najmanje do kraja decenije.

Uspeh na evropskoj sceni i značaj za klub

Pored toga što je standardan član B tima ove sezone, Gaitán je prošlog leta osvojio Evropsko prvenstvo za igrače do 19 godina kao član reprezentacije Španije. U aktuelnoj sezoni postigao je dva gola za drugi tim Vijarreala. Njegov napredak prate brojni skauti širom Evrope, ali novi ugovor garantuje miran razvoj u poznatom okruženju.

Novi talas mladih fudbalera vezan za klub

Vijarreal ne staje samo na Gaitánu — prethodnih nedelja klub je produžio ugovore i sa César Bonafé-om (takođe do 2030), kao i sa Moussa Traoré-om, Cheick Thiam-om i Nizar El Jmili-jem. Svi oni pripadaju generaciji koja pokazuje ozbiljan potencijal i najavljuje sveže snage za prvi tim.

Budućnost kluba kroz stabilnost omladinske škole

Zanimljivo je da su prošlog leta Maciá i Diatta, nakon što su takođe produžili saradnju sa klubom (do 20231. odnosno 2030.), prešli iz B tima direktno među seniore. Na taj način Vijarreal potvrđuje strategiju oslanjanja na sopstvenu školu fudbala kako bi dugoročno ostao konkurentan na španskoj i evropskoj sceni.