Prekrštavanje pored crkve nije obavezno, već je izraz poštovanja prema svetinji, objašnjava teolog Aleksandar Đurđević.

Mnogi vernici se pitaju da li je potrebno da se prekrste kada prolaze pored crkve ili manastira. Tema “da li treba da se prekrstimo pored crkve” često izaziva različita mišljenja, a teolog Aleksandar Đurđević donosi jasnoću u vezi sa ovim običajem.

Prema njegovim rečima, uobičajeno je da se ljudi prekrste kada prolaze pored crkve, ali to nije stroga obaveza. Ovaj gest prvenstveno pokazuje poštovanje prema svetinji i podseća na žrtvu Hrista na krstu. Međutim, Đurđević ističe da prekrštavanje ne treba sprovoditi mehanički, bez razumevanja njegove suštine.

Zašto se vernici prekrštavaju pored crkve?

U većini slučajeva, prekrštavanje dok prolazimo pored crkve ili manastira predstavlja znak zahvalnosti i vere. Aleksandar Đurđević objašnjava da je to način da se, čak i u žurbi svakodnevnog života, odvoji trenutak za molitvu i razmišljanje o veri. “Kada se prekrstimo, mi se sećamo da je Hristos stradao na krstu i da nas je tako oslobodio od greha”, navodi Đurđević.

Osim toga, on naglašava da nije nužno prekrstiti se baš svaki put kada ugledamo crkvu. Na primer, ukoliko se nalazimo u gradskom prevozu i u tom trenutku osetimo potrebu za molitvom, možemo se prekrstiti bez obzira na okolnosti. S druge strane, nema razloga za osećaj krivice ako to ne učinimo svaki put.

Važnost lične namere prilikom prekrštavanja

Teolog naglašava da je lična namera ključna kada je u pitanju prekrštavanje pored crkve. Prekrštavanje pored crkve ne treba da bude samo navika, već iskren gest. “Danas ljudi često žure, pa kada ugledaju hram, pomole se i prekrste se. To je izraz njihove vere”, kaže Đurđević. On dodaje da oni koji se prekrste ne bi trebalo da osuđuju one koji to ne rade, i obrnuto.

Na kraju, važno je razumeti suštinu ovog običaja. Prekrštavanje pored crkve jeste način da iskažemo poštovanje i zahvalnost, ali nije stroga obaveza. Bitnije je da gest dolazi iz iskrene potrebe i vere, a ne iz navike ili osećaja dužnosti.

Narodna banka Srbije podigla je referentnu kamatnu stopu na 6 odsto, uz rast depozitnih i kreditnih olakšica zbog inflatornih pritisaka.

Narodna banka Srbije donela je odluku da podigne referentnu kamatnu stopu na 6 odsto, čime se nastavlja zaoštravanje monetarne politike. Ova odluka dolazi usled inflatornih pritisaka i rasta cena energenata, što bi moglo dodatno da utiče na kamate i troškove zaduživanja građana. Prema saopštenju, povećanje stope iznosi 25 baznih poena, a pored toga su porasle i stope na depozitne i kreditne olakšice.

Izvršni odbor Narodna banka Srbije razmatrao je ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja, što je rezultiralo procenom da je ovakva mera neophodna za očuvanje cenovne stabilnosti. Saopšteno je da je stopa na depozitne olakšice povećana na 4,75 odsto, dok je stopa na kreditne olakšice sada 7,25 odsto.

Zašto je doneta odluka o povećanju kamatne stope?

NBS navodi da je produžena neizvesnost u međunarodnom okruženju, posebno zbog konflikata i promena na tržištu energenata, uticala na odluku o povećanju referentne kamatne stope. Takođe, u saopštenju se naglašava da skuplji energenti mogu dovesti do rasta ostalih cena, pa je cilj ove mere da se spreče sekundarni efekti energetskog šoka na inflaciju i troškove zaduživanja stanovništva.

Prema oceni Izvršnog odbora, povećanje stope je pravovremena mera za stabilizaciju cena u srednjem roku. “Imajući u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, Izvršni odbor je zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Uticaj na kamate i kredite građana

Odluka o povećanju referentne kamatne stope na 6 odsto znači da će banke moći da koriguju kamate na postojeće i nove kredite. Na taj način, građani sa kreditima vezanim za promenljive kamatne stope mogu očekivati porast mesečnih rata. Osim toga, skuplje pozajmice mogu uticati i na poslovni sektor, jer će troškovi zaduživanja biti viši.

Za one koji planiraju novo zaduživanje, važno je da prate dalje odluke Narodna banka Srbije i promene na tržištu, jer novi rast kamatnih stopa može uticati na ukupan iznos koji će otplaćivati tokom trajanja kredita. Takođe, povećanje depozitnih stopa može biti podsticaj građanima da više štede, jer će dobiti nešto veće prinose na uloge u bankama.

Šta očekivati u narednom periodu

Iako je povećanje referentne kamatne stope na 6 odsto mera kojom Narodna banka Srbije pokušava da odgovori na inflatorne pritiske, ostaje da se prati razvoj situacije na međunarodnom tržištu i kretanje cena energenata. Ukoliko inflacija nastavi da raste ili se pojave novi rizici, moguće su i dodatne korekcije monetarne politike. Građanima se savetuje da prate zvanična saopštenja i analiziraju uslove zaduživanja pre donošenja finansijskih odluka.

Na teritoriji grada Bora registrovano je 20 slučajeva malih boginja, a epidemiolozi apeluju na roditelje da decu vakcinišu na vreme.

Na teritoriji grada Bora od početka epidemije registrovano je 20 slučajeva malih boginja, a stručnjaci upozoravaju da se male boginje u Boru šire među nevakcinisanom decom i odraslima. Prema saopštenju Zavoda za javno zdravlje, prvi slučaj obolevanja zabeležen je kod deteta mlađeg od godinu dana koje još nije bilo vakcinisano, jer nije dostiglo uzrast za imunizaciju. Tokom proteklog perioda, infekcija se proširila i na drugo dete mlađe od godinu dana, a potom i na stariju nevakcinisanu decu, kao i na odrasle koji nisu primili vakcinu ili nemaju potpunu imunizaciju.

Svetlana Živković, specijalista epidemiologije iz Zavoda za javno zdravlje, apeluje na roditelje da proveravaju status vakcinacije svoje dece. Ona ističe da je kolektivni imunitet važan kako bi se zaštitili najmlađi, koji još ne mogu da prime vakcinu. „Vakcinacija ne štiti samo osobu koja je primila vakcinu već doprinosi i kolektivnom imunitetu, čime se štite i najmlađi koji još ne mogu da budu vakcinisani. Smatra se da procenat vakcinisanih treba da bude iznad 95 odsto kako bi se obezbedio bolji kolektivni imunitet“, navodi Živkovićeva.

Najmlađi najosetljiviji na komplikacije

Epidemiolozi napominju da su deca najmlađeg uzrasta posebno osetljiva na male boginje. Infekcija kod ove grupe može izazvati ozbiljne komplikacije, a najčešća je upala pluća. Kako navodi stručnjakinja, komplikacije mogu dovesti do teže kliničke slike, pa je važno da se broj vakcinisane dece poveća.

Osim toga, roditelji koji nisu sigurni u status vakcinacije svoje dece treba da se obrate pedijatru ili nadležnoj zdravstvenoj ustanovi. Takođe, odrasli koji nisu sigurni da li su primili vakcinu ili nisu završili kompletan vakcinalni ciklus treba da provere svoj status. Na taj način doprinosi se zaustavljanju širenja bolesti u zajednici.

Preporuke epidemiologa i kolektivni imunitet

Prema rečima stručnjaka iz Zavoda za javno zdravlje, male boginje u Boru su potvrđene kod osoba različitog uzrasta, ali najveći rizik postoji upravo kod nevakcinisane dece. Kolektivni imunitet se postiže kada je više od 95 odsto populacije vakcinisano, čime se sprečava širenje bolesti. Zbog toga je važno da što veći broj građana proveri i ažurira svoj vakcinalni status.

Na kraju, epidemiolozi ponovo apeluju na roditelje i staratelje da ne odlažu vakcinaciju i da se redovno informišu kod zdravstvenih radnika o svim neophodnim merama zaštite. Time se direktno štiti zdravlje dece, ali i cele zajednice.