Samo 1,9% minuta za fudbalere do 21 godine, dok strani igrači čine 67,9% Lige, što pogoršava uslove za razvoj mladih talenata
Fudbalska reprezentacija Italije doživela je treći uzastopni neuspeh u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, a odlučujući penal koji je Bajraktarević postigao protiv Đanluiđija Donarume bio je okidač za započinjanje nacionalne debate o uzrocima i posledicama ove krize. Kao i prethodnih godina, u Italiji su brojni stručnjaci i javnost izneli različite teorije o padu ‘calcia’, dok konkretnih rešenja još nema.
Prema najnovijem izveštaju koji je objavila Fudbalska federacija Italije (FIGC), a koji je prethodno pripremio bivši predsednik Gabriele Gravina, osvetljeni su ključni problemi italijanskog fudbala kroz precizne i zabrinjavajuće podatke. Naime, strani fudbaleri čine čak 67,9% igrača u Seriji A, dok domaći fudbaleri do 21 godine učestvuju u svega 1,9% odigranih minuta. Ovi podaci jasno ukazuju na ograničene prilike za razvoj domaćih talenata u najvišem rangu takmičenja.
Izveštaj detaljno analizira i promene u igri: u Seriji A primećuje se spora cirkulacija lopte, nedostatak brzih igrača po bokovima i dominacija formacije 1-3-5-2, što dovodi do manjka fudbalera sposobnih za igru jedan na jedan. Statistika pokazuje da je u Seriji A najmanji broj uspešnih driblinga među pet najvećih evropskih liga, a među 200 najboljih driblera u Evropi svega osam su Italijani, od kojih je najbolji Palestra na 56. mestu. Za poređenje, Španija ima 30, Francuska 27, a Engleska 20 igrača na toj listi.
Iako su mlade selekcije Italije beležile odlične rezultate u poslednjim godinama – vicešampioni su sveta na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina 2023, polufinalisti na U17 turniru ove godine, šampioni Evrope za U19 (2023) i U17 (2024) – problem nastaje u prelasku sa omladinskog na seniorski nivo. Talenat se često „izgubi” usled nedostatka poverenja i prilika u prvim timovima. Tipičan primer je Mattia Liberali, koji je briljirao na Evropskom prvenstvu do 19 godina 2023. godine, debitovao za Milan kod trenera Paula Fonseke, ali je ubrzo prebačen u filijalu Milan Futuro ili na klupu prvog tima. Ove sezone morao je da pređe u Katanzaro iz Serije B kako bi došao do minutaže.
Druga struja stručnjaka smatra da je uspeh mladih selekcija posledica taktičke organizacije koju uvode federalni treneri kao što su Carmine Nunziata, Alberto Bollini, Bernardo Favo i Daniele Franceschini, a ne nužno individualnog talenta. Debata ostaje otvorena: da li je važniji rezultat ili razvoj igrača spremnih za profesionalni fudbal?
U poslednje vreme zapaža se i trend da mladi italijanski igrači sve češće odlaze u inostranstvo u potrazi za prilikama. Na primer, u nedavnom meču Italije do 19 godina protiv Turske, čak petorica od jedanaest startera nastupa za strane klubove: Inacio i Reggiani za Borusiju Dortmund (gde su već debitovali, dok je Reggiani postigao i gol), Coletta za Benfiku, Mantini za Grasshoppers i Natali za PSV, gde je na pozajmici iz Bajer Leverkuzena.
Kritičari sistema upozoravaju da, ukoliko ne dođe do korenitih reformi, italijanski fudbal može ostati bez novih zvezda, koje će svoj razvoj završiti van granica zemlje. Uprkos sjajnim rezultatima u omladinskim kategorijama, Serija A i dalje pati od nedostatka ofanzivnog individualizma i inovacija, što potvrđuje i treći promašaj u pokušaju plasmana na Svetsko prvenstvo, slab učinak u Ligi šampiona i pad domaćeg kvaliteta igre. Bivši predsednik Gabriele Gravina istakao je da je identifikovanje pojedinca kao isključivog krivca pogrešno i upozorio da ozbiljna analiza problema zahteva zajedničku odgovornost i volju za promene. Sve češće se čuje i mišljenje trenera kao što je Alessio Lisci, koji je naglasio da je dominantna upotreba sistema 1-3-5-2 gotovo izbrisala klasične krilne igrače iz italijanskog fudbala.
Italijanski fudbal je, prema zvaničnim podacima, u ozbiljnoj krizi, a budućnost zavisiće od spremnosti sistema da prepozna izazove i otvori vrata mladim talentima. U protivnom, najdarovitiji igrači, poput navedenih iz U19 selekcije, nastaviće da traže razvoj u inostranstvu, što može imati dugoročne posledice po kvalitet i identitet ‘calcia’.
