Rumunski stručnjak doživeo infarkt nakon poraza Rumunije od Turske, pamtiće se uspeh sa Šahtjorom i poseban odnos sa Dijegom Simeoneom

Mirčea Lučesku, legendarni rumunski fudbalski stručnjak, preminuo je 2026. godine nakon što je doživeo infarkt neposredno po završetku utakmice u kojoj je reprezentacija Rumunije poražena od Turske u plej-ofu za plasman na Svetsko prvenstvo. Lučesku je bio potpuno posvećen fudbalu, najpre kao igrač, a potom i kao trener, ostavivši dubok trag u mnogim evropskim klubovima i reprezentacijama tokom 47 godina gotovo neprekidne trenerske karijere.

Njegov trenerski put obuhvatao je Dinamo Bukurešt, Corvinul Hunedoara, reprezentaciju Rumunije, kao i klubove Pisa, Breša, Inter, Galatasaraj, Bešiktaš, Šahtjor Donjeck, Zenit, reprezentaciju Turske i Dinamo Kijev. Lučesku je oduvek isticao da ga entuzijazam i strast guraju napred, što je potvrdio i 2017. godine izjavom: “Dokle god imam entuzijazma i strasti, nastaviću da radim.”

Kao igrač, ostaće upamćen po golu u Bernabeuu u Kupu Evrope 1975/76. Kao trener, osvojio je Superkup Evrope sa Galatasarajem pobedivši Real Madrid, kao i UEFA kup i čak osam titula prvaka Ukrajine sa Šahtjorom Donjeck. Lučesku je često isticao da je Aleks Ferguson ostavio najveći trenerski trag, ističući: “U fudbalu je najlakše promeniti trenera. Ono što je teško jeste ostati 30 godina u istom klubu i stalno se obnavljati. Snažan čovek nije onaj koji menja 30 puta ženu, već onaj koji izdrži sa istom.”

U često vođenim raspravama o Peppu Gvardioli i Žozeu Murinju, Lučesku je izneo svoje mišljenje: “To su dva velika trenera, inteligentni, koji su znali da izvuku najbolje iz drugih i ostave trag u svetskom fudbalu. Međutim, meni se izuzetno dopada Dijego Simeone.”

Lučesku je ostvario poseban odnos sa Simeoneom, koga je trenirao u Pisi i Interu. “Da se nije povredio u Ligi šampiona protiv Mančester Junajteda – ispali smo u četvrtfinalu – prošli bismo dalje i ja ne bih napustio klub. Dijego je tada, kao i danas, bio vrhunski profesionalac sa neverovatnim srcem. Bio je duša ekipe”, govorio je Lučesku o Simeoneu.

Simeone, sadašnji trener Atletiko Madrida, uzvratio je rečima: “Imam veoma lepe uspomene na Lučeskua koje me vraćaju u mladost. Na početku karijere u Pisi, pozvao me je kod sebe kući na ručak, brinuo o meni. Bio sam samo dete.” Simeone je dodao: “Kao trener, brojevi govore sami za sebe. Kada smo ga imali u Interu, iako tim nije prolazio kroz lako razdoblje, uvek je bio jasan i skroman. Lučesku je bio ljubazan čovek. Izražavam saučešće njegovoj porodici.”

Njegova smrt predstavlja veliki gubitak za svet fudbala, a njegov doprinos i rezultati sa klubovima i reprezentacijama ostaju deo fudbalske istorije.

Marko Pantelić izjednačio protiv Australije u 84. minutu, ali srpska reprezentacija ostala bez plasmana u osminu finala

Fudbalska reprezentacija Srbije ostvarila je istorijsku pobedu protiv Nemačke rezultatom 1:0 na Svetskom prvenstvu 2010. godine u Južnoafričkoj Republici, ali je uprkos tom trijumfu ostala bez plasmana u nokaut fazu nakon poraza od Australije. Ovaj Mundijal ostao je duboko urezan u sećanje navijača zbog propuštene šanse da se nacionalni tim plasira dalje.

Pobeda nad Nemačkom u grupnoj fazi, obezbeđena golom Milana Jovanovića, dala je Srbiji odličnu poziciju pred odlučujući meč protiv Australije. U toj utakmici, srpskim fudbalerima bio je dovoljan i jedan bod za prolaz. Ipak, Australija je povela sa 2:0, a drama je usledila u završnici meča kada je Marko Pantelić u 84. minutu postigao gol za smanjenje rezultata na 2:1 i vratio nadu srpskim navijačima. Do kraja susreta, Srbija nije uspela da postigne još jedan pogodak i tako je eliminisana iz daljeg takmičenja.

Posebno je u sećanju ostala završnica tog susreta, kada je Panetlićev gol podigao atmosferu među navijačima, ali je srpska reprezentacija ostala bez neophodnog boda. Iako je tim pokazao borbenost i kvalitet tokom grupne faze, propuštena je prilika da se Mundijal 2010. godine završi plasmanom među 16 najboljih selekcija sveta.

Ovog leta, Srbija neće imati predstavnika na Svetskom prvenstvu koje se održava u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku. Navijači će takmičenje pratiti putem malih ekrana, a događaji iz Južnoafričke Republike 2010. godine ostaju kao podsetnik na trenutke kada je reprezentacija bila nadomak velikog uspeha.

Mladi kapiten Brazilaca, sin legendarnog Joaa Mirande, doneo drugo međunarodno zlato selekciji do 16 godina pobedom nad Portugalom

Lucas Miranda, sin čuvenog Joaa Mirande, nastavio je porodičnu tradiciju uspeha u dresu Brazila, predvodeći selekciju do 16 godina do osvajanja prestižnog turnira Montaigu u Francuskoj, poznatog kao ‘svetsko prvenstvo’ u ovoj uzrasnoj kategoriji. Brazil je pod vođstvom Lucasa Mirande, koji je nosio kapitensku traku kao što je to nekada činio i njegov otac na Svetskom prvenstvu do 18 godina, uspeo da trijumfuje u finalu protiv Portugala bez primljenog gola, što je krunisano ubedljivom pobedom od 3:0 nad Francuskom u polufinalu. Ovo je prvi put da je Brazil osvojio ovaj turnir posle 38 godina, a prethodnu generaciju koja je 2022. prekinula dugu seriju bez trofeja predvodio je Endrick.

Lucas Miranda igra na poziciji centralnog beka, ali zahvaljujući svojoj levoj nozi i brzini uspešno deluje i kao levi bek. Njegov učinak na turniru nije prošao nezapaženo, a kapitenska traka dodatno je naglasila njegovu lidersku ulogu. Svojim nastupima upisao je ime među veliki broj budućih zvezda koji su prethodnih godina ostavili trag na ovom turniru, poput Kristijana Ronalda, Kilijana Mbapea, Vinisijusa, Tijerija Anrija, Karima Benzeme, Pola Pogbe i Andree Pirla.

Za Lucasa Mirandu ovo nije prvi međunarodni uspeh, s obzirom da je prošle godine sa Brazilom do 15 godina osvojio CONMEBOL Liga Evolución, što je ekvivalentno južnoameričkom prvenstvu za ovaj uzrast. Iako se smatra proizvodom čuvene omladinske škole Cotia kluba Sao Paulo, Lucas je fudbalski put započeo u Akademiji Atletika iz Madrida, gde je proveo dve godine, a zatim je četiri godine bio deo omladinskog pogona Intera iz Milana, prateći sportsku karijeru svog oca Joaa Mirande.

Na turniru Montaigu bio je jedini predstavnik Sao Paula u timu Brazila, dok njegov brat Joao, star 20 godina, trenutno nastupa za Banská Bystricu u Slovačkoj. Interesovanje za mladog Mirandu već su pokazali brojni evropski klubovi, imajući u vidu njegov evropski pasoš i izuzetan potencijal.

Nakon osvajanja titule, Lucas Miranda je izjavio: “Biti šampion je nešto što nisam mogao ni da zamislim ni u najlepšim snovima. Ovi dani i noći su bili ispunjeni velikim trudom i odricanjem, a pobedili smo kao prava porodica. Zahvalan sam svim saigračima, stručnom štabu i na privilegiji da predstavljam Brazil.” Dodao je i: “Ušli smo u finale maksimalno koncentrisani i odigrali smo odličan meč. Ovaj turnir je veoma važan, učimo o različitim stilovima igre i to nam pomaže u razvoju. Srećni smo zbog osvojenog trofeja.”

Mirandina postignuća predstavljaju nastavak uspešne sportske loze, budući da je njegov otac Joao Miranda ostavio dubok trag u Atletiku iz Madrida i Sao Paulu, kao i u reprezentaciji Brazila, sa pet osvojenih trofeja u Španiji, tri titule šampiona Brazila, titulom vicešampiona Kopa Libertadores, te titulama sa reprezentacijom na Kopa Amerika i Kupu konfederacija.