Bivši urugvajski napadač Darío Silva otvoreno o nesreći, porodici i životu nakon karijere
Darío Silva, bivši fudbalski reprezentativac Urugvaja i napadač klubova kao što su Espanyol, Málaga i Sevilla, doživeo je 2006. godine tešku saobraćajnu nesreću koja je zauvek promenila tok njegovog života. Silva je tokom intervjua otvoreno govorio o detaljima nesreće, posledicama i procesu oporavka koji je usledio.
Nesreća se dogodila dok je Silva upravljao svojim vozilom na autoputu, a prema njegovim rečima, trenutak nepažnje bio je koban: “Tražio sam nešto da jedem i ugledao parče kolača koje mi je palo među pedale. Izgubio sam kontrolu nad vozilom i udario u bankinu”, opisao je Silva. Posledice su bile ozbiljne – izgubio je deo desne noge, što je za njega predstavljalo izuzetno traumatično iskustvo. “Nakon što sam izgubio deo noge, želeo sam da umrem. Moja porodica mi je dala snagu da nastavim dalje, otkrio sam šta znači biti srećan i sa komadom titanijuma umesto noge”, iskreno je rekao Silva, naglasivši značaj podrške najbližih u prevazilaženju tragedije.
Silva je istakao da mu je bilo izuzetno teško da javno govori o nesreći i njenim posledicama. “Moj najstariji sin saznao je šta se desilo tek sa 18 godina, kada je informacije pronašao na internetu”, rekao je bivši napadač. Opisujući trenutke nakon sudara, Silva je naveo: “Obe noge su mi bile zarobljene među olupinama. Kada su me oslobodili, uspeo sam da izađem kroz prozor, ali se nakon toga ničega ne sećam.”
Tokom bogate igračke karijere, Silva je ostavio trag u evropskim klubovima, a posebno se istakao u sezoni 1997/98, kada je sa Cagliarijem izborio plasman u Seriju A i postigao 13 golova. “Tokom tog leta, Real Madrid je došao da me gleda, želeli su me, ali transfer nije realizovan zbog birokratskih prepreka. Na kraju sam prešao u Espanyol”, prisetio se Silva.
Nakon nesreće, Silva je razmišljao o mogućnosti da nastupi na Paraolimpijskim igrama u Londonu 2013. godine, ali do toga nije došlo. Njegova priča je primer lične borbe, snage i pronalaska sreće i smisla života uprkos velikim izazovima.
