Bora Cvetković, bivši igrač Crvene zvezde i Dinama, uporedio je pristup reprezentativaca Srbije i Hrvatske i istakao ključne razlike u organizaciji.
Bora Cvetković, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i Dinama iz Zagreba, govorio je o tome šta srpskim fudbalerima nedostaje u odnosu na hrvatske kolege. Posle nedavnog neuspeha fudbalske reprezentacije Srbije da se plasira na Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku, dok je Hrvatska stigla do šesnaestine finala, ponovo se otvorila tema razlika između ova dva nacionalna tima. Prema Cvetkoviću, ključna prednost Hrvata leži upravo u motivaciji igrača kada je reprezentacija u pitanju.
Motivacija igrača odlučuje uspeh selekcije
Pre svega, Bora Cvetković je istakao da srpski fudbaleri često nastupaju za nacionalni tim bez dovoljno entuzijazma. „Jednom sam u Zagrebu pitao Slavena Bilića kako uspeva da motiviše igrače da se toliko trude. A on kaže: ‘Oni dođu ludi.’ Kaže da ga zovu pre okupljanja i govore: ‘Šefe, daj da se što pre skupimo.’ To je ono što nama u Srbiji fali. Naši igrači kao da dođu da igraju za reprezentaciju po kazni. Niko se ne trudi, niko ne trči“, rekao je Cvetković.
Organizacija rada sa mladima kao ključ napretka
Cvetković je posebno naglasio razliku u radu sa mlađim kategorijama između Hrvatske i Srbije. On navodi svoje iskustvo sa kadetskog turnira u Istri gde je imao priliku da vidi kako Hrvatski fudbalski savez funkcioniše na terenu: „Bio sam na jednom kadetskom turniru u Istri i tamo sam se susreo s ljudima iz skautske službe HNS. Napravili su nam prezentaciju svog rada i načina na koji prate igrače. Vidi se da je to vrlo ozbiljna organizacija na visokom nivou, a radi se o deci. Hrvatska to mnogo bolje radi.“
Nedostatak sistema i česte promene selektora utiču na rezultate
S druge strane, prema njegovim rečima, problem srpskog fudbala nije samo motivacija već i manjak jasnog plana i programa. „Najveći problem je što nema plana, programa, bilo čega… Ne radi se sa mladima u bazi. Selektori se stalno menjaju, postavlja ih ko i kako stigne. Selektor radi šta hoće, nema zaštite, sistem nije usklađen. Smeta mi što brzo potroše ljude koji su čvrsti, stabilni i ne podležu pritiscima. Nama niko takav ne odgovara“, zaključio je Cvetković.
Kontekst rezultata Srbije i Hrvatske poslednjih godina
Pored toga što Hrvatska ima jasniju strategiju razvoja mladih fudbalera, ona beleži konstantne rezultate na najvećim takmičenjima. Tako su Vatreni pre 2018. godine bili vicešampioni sveta dok su četiri godine kasnije osvojili bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Kataru. Srbija s druge strane ima problem sa kontinuitetom nastupa na velikim turnirima jer nakon dva uzastopna nastupa sada nije uspela da obezbedi plasman.
Potencijal za napredak uz promene pristupa
Kao rezultat ovakvog stanja jasno je koliko motivacija igrača može promeniti tok cele reprezentacije ali isto tako koliko ozbiljan rad sa mladima doprinosi dugoročnim rezultatima tima poput Hrvatske. Ukoliko Srbija želi napredak potrebno je primeniti iskustva najboljih praksi regiona jer razlike nisu samo sportske već duboko ukorenjene u pristupu svakodnevnom radu.
