Francuski vezista Abou Diaby otvoreno govorio o teškim povredama, propuštenim utakmicama za Arsenal i zahvalnosti Arsèneu Wengeru
Abou Diaby, bivši fudbaler Arsenala i francuski reprezentativac, osvrnuo se na svoju karijeru obeleženu brojnim povredama, gotovo dve decenije nakon što mu je teško stradalo stopalo u duelu sa Sunderlandom 1. maja 2006. godine. Tada tek devetnaestogodišnji vezista doživeo je ozbiljnu povredu članka nakon starta Dana Smitha, što je rezultiralo dvema operacijama i osmomesečnom pauzom. Ta nesreća sprečila ga je da zaigra u poslednjem meču na stadionu Highbury i u finalu Lige šampiona protiv Barselone, odigranom na Stade de France nedaleko od njegovog rodnog mesta.
Tokom opširnog intervjua za francuski list, Diaby je istakao da je njegova londonska epizoda bila ispunjena neprekidnim oporavcima i novim povredama — više od 40 puta bio je van terena i propustio više od 300 utakmica. Ipak, kako kaže, nema žaljenja zbog onoga što se dogodilo: „Ne žalim ni za čim“, naglašava Diaby. „Igrati fudbal je privilegija. Mnogi bi želeli da su bili na mom mestu.“
Vezista se prisetio i ključnog trenutka kada ga je Arsène Wenger doveo u Arsenal umesto da ode u Čelsi, istakavši koliku podršku mu je trener pružio: „Mourinho mi je objasnio šta traži od veznog igrača, ali Wenger mi je odmah rekao – ako dođeš kod nas, igraš. Nije bilo dileme.“ Za legendarnog trenera ima posebne reči: „Dao mi je priliku da rastem kao igrač i kao čovek.“
Diaby se tokom karijere suočio sa izuzetno teškim periodima — prema podacima francuskih medija, ukupno skoro četiri godine proveo je van terena zbog povreda. Uprkos tome, uspeo je da ostvari zapažene nastupe za Arsenal zajedno sa imenima poput Cesca Fabregasa, Robina van Persieja, Tomáša Rosickog ili Santija Cazorle.
Kao jedan od najtalentovanijih igrača svoje generacije koji nije ostvario puni potencijal zbog zdravstvenih problema, Abou Diaby danas bira da gleda pozitivnu stranu iskustva koje mu je fudbal doneo: „Moja priča nije priča o igraču koji nije mogao postati ono što se očekivalo — već o nekome ko se svaki put ponovo uzdigao kad god ga telo izdalo.“ Nakon Arsenala nastupao je i za Olimpique Marseille pre nego što se penzionisao 2019. godine.
