Da li ste se nekada našli u neprijatnoj situaciji, pred važnim razgovorom ili u trenutku kada ste bili izuzetno nervozni, a onda — počeli da se smejete?
Najčudnije je što vam možda uopšte nije bilo smešno. Ipak, osmeh ili kratak smeh jednostavno se pojavi, često baš onda kada biste najradije delovali ozbiljno.
Nervozni smeh je prirodna reakcija organizma na napetost, a ne nužno znak da nam je nešto zabavno.
Kada se nađemo pod pritiskom, telo aktivira reakcije povezane sa stresom. Ubrzavaju se puls i disanje, mišići se zatežu, a pažnja postaje usmerena na ono što mozak procenjuje kao važno ili potencijalno neprijatno.
U takvom trenutku smeh može biti jedan od načina na koji organizam pokušava da smanji unutrašnju napetost.
Smeh kao „ventil“
Zamislite situaciju u kojoj treba da održite govor pred velikim brojem ljudi. Znate da nema ničeg smešnog, ali kada napravite malu grešku, možete početi da se smeškate ili čak nasmejete.
To može biti pokušaj da se smanji neprijatnost i vrati osećaj kontrole.
Smeh takođe može poslati signal ljudima oko nas da ne predstavljamo pretnju i da smo svesni neprijatnosti situacije. Zato se nervozni osmeh često pojavljuje tokom upoznavanja, razgovora za posao, konflikta ili drugih društveno napetih trenutaka.
Zašto se smejemo i kada se dogodi nešto ozbiljno?
Postoji još jedan zanimljiv razlog.
Kada doživimo veoma snažnu emociju, naš izraz lica ne mora uvek savršeno da odgovara onome što osećamo. Ponekad se smeh javlja upravo zato što je situacija previše intenzivna.
Zbog toga se neko može nasmejati kada je izuzetno nervozan, postiđen ili pod velikim pritiskom.
To ne znači da mu je situacija smešna.
Mozak jednostavno pokušava da pronađe način da reguliše snažnu emocionalnu reakciju.
Zbog toga nije neobično da neko posle važnog razgovora kaže: „Ne znam zašto sam se smejao, uopšte mi nije bilo smešno.“
Upravo to je jedna od zanimljivih osobina ljudskog ponašanja — smeh ne mora uvek da znači sreću ili zabavu. Ponekad je samo način na koji telo pokušava da se izbori sa nervozom.
