Klizavost leda dugo je bila predmet naučnih istraživanja.

Na prvi pogled deluje logično da je led klizav zato što se topi pod pritiskom, ali objašnjenje je složenije.

Na površini leda može postojati veoma tanak sloj molekula vode koji se ponaša drugačije od vode u tečnom stanju. Upravo ta površinska svojstva doprinose karakterističnoj klizavosti.

Temperatura, pritisak i materijal sa kojim led dolazi u kontakt takođe mogu uticati na trenje.

Zbog toga se led ne ponaša uvek isto i njegovo klizanje zavisi od više faktora.

Tavan često predstavlja jednu od najproblematičnijih zona u kući kada je reč o temperaturi.

Tokom leta krov direktno prima sunčevo zračenje, pa se prostor ispod njega može zagrejati mnogo više od ostatka kuće.

Tokom zime situacija je obrnuta. Ako izolacija nije odgovarajuća, toplota iz prostorija može brzo odlaziti kroz krovnu konstrukciju.

Zbog toga kvalitetna izolacija i pravilna ventilacija tavanskog prostora mogu imati veliki uticaj na temperaturu u čitavom objektu.

U nekim slučajevima problem nije u grejanju ili klima-uređaju, već upravo u krovu.

Otisci prstiju nastaju još tokom razvoja fetusa i jedinstveni su za svaku osobu.

Na njihov izgled utiču genetika, ali i uslovi u kojima se prsti razvijaju pre rođenja. Zbog toga čak ni jednojajčani blizanci nemaju potpuno iste otiske.

Šare na jagodicama pomažu čoveku da bolje uhvati predmete, jer povećavaju sposobnost kože da reaguje na dodir i trenje.

Zbog njihove jedinstvenosti, otisci prstiju vekovima se koriste za identifikaciju ljudi.

Iako izgledaju kao jednostavne linije na koži, njihov nastanak je rezultat veoma složenog procesa razvoja.