Čovekov vid predstavlja samo jedan način na koji se može doživeti svet.

Pojedine životinje vide delove svetlosnog spektra koje ljudsko oko ne registruje. Druge imaju mnogo bolji vid u mraku, dok neke mogu da uoče polarizovanu svetlost.

Na primer, način na koji insekti i ptice doživljavaju okolinu može biti potpuno drugačiji od ljudskog.

To znači da svet oko nas nije isti za sve vrste. Ono što je ljudskom oku nevidljivo može drugoj životinji predstavljati važan signal za pronalaženje hrane, partnera ili orijentaciju.

Klizavost leda dugo je bila predmet naučnih istraživanja.

Na prvi pogled deluje logično da je led klizav zato što se topi pod pritiskom, ali objašnjenje je složenije.

Na površini leda može postojati veoma tanak sloj molekula vode koji se ponaša drugačije od vode u tečnom stanju. Upravo ta površinska svojstva doprinose karakterističnoj klizavosti.

Temperatura, pritisak i materijal sa kojim led dolazi u kontakt takođe mogu uticati na trenje.

Zbog toga se led ne ponaša uvek isto i njegovo klizanje zavisi od više faktora.

Tavan često predstavlja jednu od najproblematičnijih zona u kući kada je reč o temperaturi.

Tokom leta krov direktno prima sunčevo zračenje, pa se prostor ispod njega može zagrejati mnogo više od ostatka kuće.

Tokom zime situacija je obrnuta. Ako izolacija nije odgovarajuća, toplota iz prostorija može brzo odlaziti kroz krovnu konstrukciju.

Zbog toga kvalitetna izolacija i pravilna ventilacija tavanskog prostora mogu imati veliki uticaj na temperaturu u čitavom objektu.

U nekim slučajevima problem nije u grejanju ili klima-uređaju, već upravo u krovu.