Tradicionalni način ishrane sa Okinave pruža vitalnost i usporava starenje, a lako ga možete primeniti i kod kuće

Na egzotičnim ostrvima Okinave, južno od Japana, žene poznate po svojoj dugovečnosti i mladalačkom izgledu žive u proseku čak 87 godina. Njihova tajna nije skrivena samo u genetici, već pre svega u svakodnevnim navikama, disciplini i posebnim principima ishrane koji su privukli interesovanje naučnika širom sveta. Okinava pripada takozvanim “plavim zonama”, poznatim po najdužem životnom veku stanovnika. Žene sa ovog arhipelaga od detinjstva brinu o svom zdravlju – biraju pažljivo šta jedu, redovno vežbaju i neguju život u skladu sa prirodom. Zbog toga zadržavaju glatku kožu i vitalnost i u poznim godinama. Tradicionalna ishrana Okinavljanki bazira se na obilju povrća kao što su slatki krompir, šargarepa i bundeva. U njihovoj svakodnevnoj ishrani nalaze se i bambus, papaja, kao i morske alge koje su izuzetno bogate antioksidansima. Ovi sastojci pomažu telu u borbi protiv starenja i pomažu u prevenciji bolesti. Pored toga, često jedu žitarice poput prosa i pšenice, soju, tofu i edamame, dok je pirinač zastupljen umereno, a tropsko voće koriste u manjim količinama. Najčešći napitak je čaj od jasmina. S druge strane, crveno meso, jaja i mlečni proizvodi retko se nalaze na trpezi, a ulje i puter gotovo da uopšte ne koriste. Prema knjizi “Okinava – najdugovečniji ljudi na svetu” dr Makoto Suzukija, ovakav način ishrane obezbeđuje savršen balans vitamina, minerala i antioksidanasa. Kombinovanjem ovih namirnica, Okinavljanke održavaju nisku stopu hroničnih bolesti, kao što su rak, srčane bolesti i dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Umesto popularnih dijeta, žene na Okinavi primenjuju filozofiju “hara hachi bu”, što znači – jedu dok nisu potpuno site, već do osećaja 80% sitosti. Ovakav pristup sprečava prejedanje, jer je mozgu potrebno oko 20 minuta da prepozna sitost, a sporo i pažljivo jedenje pomaže telu da unese optimalnu količinu hrane. Dr Makoto Suzuki ističe: “Ovakva praksa ne samo da sprečava gojaznost, već doprinosi zdravom varenju i dugovečnosti.” Fizička aktivnost je deo svakodnevice, a žene sa Okinave uspešno upravljaju stresom, neguju bliske odnose, provode vreme u prirodi i praktikuju meditaciju. Dobre životne navike sa Okinave mogu se primeniti svuda – više povrća, manje prerađene hrane, osluškivanje signala tela i redovno kretanje doprinose zdravlju i vitalnosti. Uz to, preporučuje se šetnja u prirodi i kvalitetan san. Za detaljne savete o ishrani i zdravlju najbolje je obratiti se lekaru ili nutricionisti. Žene širom sveta mogu izvući inspiraciju iz discipline, samopouzdanja i poštovanja tradicije Okinavljanki, jer upravo svakodnevni izbori doprinose zdravlju i očuvanju mladolikosti.

Bol u zglobu palca često pogađa žene posle pedesete, a pravovremena dijagnoza pomaže očuvanju ruku

Sve veći broj žena, naročito nakon pedesete godine, susreće se sa bolovima u zglobu palca na ruci, što je često posledica artritisa palca, poznatog i kao rizartroza. Ovaj problem nastaje kada se hrskavica u zglobu pri korenu palca istroši, pa dolazi do trenja kostiju, što izaziva bol, oticanje, ograničenu pokretljivost i slabiji hvat. Statistika pokazuje da 15 odsto ljudi starijih od 30 godina ima simptome ove bolesti, ali je ona znatno češća kod žena.

Glavni razlog što žene češće obolevaju od ovog artritisa su hormonske promene, ali i svakodnevne aktivnosti koje opterećuju ruke. Palac se svakodnevno koristi za brojne pokrete, od otvaranja flaše do zakopčavanja dugmadi, zbog čega je stalno izložen pritisku i habanju. Istraživanja ukazuju da do 85. godine čak svaka druga žena razvije neki oblik osteoartritisa ruku.

Prvi i najčešći simptom artritisa palca je bol u bazi palca, posebno pri korišćenju čvrstog hvata ili pritiska. Pored bola, javljaju se otok, ukočenost, gubitak snage i osećaj topline na dodir. Vremenom se može pojaviti i izraštaj (kvrga) na bazi palca, što dodatno otežava pokrete. Ako se bolest ne leči na vreme, simptomi se mogu pogoršati.

Važno je napomenuti da nije svaka bol u palcu znak artritisa – povrede, poput preloma ili iščašenja, kao i infekcije zgloba, takođe mogu povećati rizik. Zato je važno obratiti pažnju na prve znake i ne odlagati odlazak kod lekara.

Ukoliko primetite dugotrajan bol ili smanjenu snagu u palcu, lekar će obaviti pregled i po potrebi preporučiti snimanje ruke. Pravovremeno postavljena dijagnoza pomaže da se spreči pogoršanje simptoma i sačuva funkcionalnost ruke. “Bol u zglobu palca koji traje više od nekoliko nedelja zahteva stručnu procenu”, savetuje dr Marija Petrović, specijalista fizikalne medicine.

Terapija zavisi od intenziteta simptoma, a u početnim fazama preporučuju se nesteroidni lekovi protiv bolova, fizikalna terapija i ortoze koje rasterećuju zglob. U težim slučajevima, lekar može predložiti injekcije ili čak operaciju. “Pravovremena terapija značajno poboljšava kvalitet života i omogućava ženama da ostanu aktivne”, ističe dr Petrović.

Pored lečenja, savetuje se izbegavanje pokreta koji izazivaju bol, korišćenje pomagala pri otvaranju teških predmeta i redovno vežbanje ruke. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Stručnjaci otkrivaju da pravilna hidratacija može olakšati varenje i doprineti zdravlju creva kod žena

Pitanje da li je dobro piti vodu nakon jela često muči žene koje žele da očuvaju zdravlje svog sistema za varenje. Mnogi su ranije verovali da voda razređuje želudačnu kiselinu i usporava varenje, ali današnja nauka ima drugačije odgovore. Stručnjaci ističu da naš organizam ume istovremeno da vari hranu i apsorbuje tečnost – čaša vode posle obroka zapravo može pomoći tako što omekšava hranu i olakšava njen prolazak kroz digestivni trakt. Ovo je posebno korisno za žene koje povremeno imaju zatvor ili žele da poboljšaju rad creva.

Prema mišljenju dr Ane Petrović, specijaliste interne medicine, “Nema dokaza da voda značajno razređuje želudačnu kiselinu kod zdravih osoba. Želudac samostalno reguliše količinu kiseline i enzima potrebnih za varenje.” To znači da za većinu žena voda nakon obroka ne remeti prirodan proces varenja.

Ipak, postoje situacije kada treba biti oprezan. Žene sa problemima poput gastroezofagealnog refluksa ili učestalog nadimanja mogu osetiti blagu nelagodnost ako odmah nakon jela popiju veće količine vode. Stručnjaci zato savetuju da obratite pažnju na signale svog tela i budete umereni sa unosom tečnosti neposredno posle obroka.

Pravilna hidratacija ima brojne benefite za žensko zdravlje – pomaže u održavanju normalnog rada creva i može sprečiti zatvor, što je kod žena često povezano sa hormonskim promenama ili promenama u ishrani. Najbitnije je unositi dovoljno tečnosti tokom dana, a ne fokusirati se samo na to kada ćete piti vodu u odnosu na obrok.

Na kraju, nema potrebe za strogim pravilima: “Dovoljno je da žena pije vodu kada oseti žeđ i vodi računa o ukupnom unosu tečnosti tokom dana,” savetuje dr Ana Petrović. Tako svakodnevna rutina pijenja vode može doprineti boljem varenju i celokupnom zdravlju.

Ako imate osetljiv želudac ili hronične tegobe, obratite pažnju na količinu vode neposredno nakon jela i po potrebi je rasporedite tokom dana. U slučaju ozbiljnijih problema sa varenjem, najbolje je konsultovati se sa lekarom.