Komentari i ponašanje očeva mogu oblikovati odnos prema hrani i izgledu kod mladih žena – evo šta treba znati

Sve više žena u Srbiji primećuje da način na koji očevi pričaju o ishrani i izgledu može snažno uticati na njihov odnos prema hrani i telu. Fenomen poznat kao „badem tata“ opisuje očeve koji su zaokupljeni zdravom hranom i fizičkim izgledom, često vodeći razgovore o dijetama, kalorijama i vežbanju i sa sobom i sa decom.

Carlee D., koja ima 35 godina, priča da se od detinjstva navikla da je sa ocem često razgovarala o hrani i fizičkom izgledu. „Ako ne priča o sebi, pita mene i moju braću i sestre o našim navikama u ishrani i vežbanju“, kaže Carlee. Ona ističe da je takvo okruženje dovelo do poremećaja u ishrani, kada je jela samo kuvana jaja, jabuke i crnu kafu, sledeći očeve restriktivne navike.

Psihološkinja dr Sadi Foks navodi da roditelji – i majke i očevi – svojim ponašanjem i rečima mogu uticati na razvoj poremećaja ishrane kod dece. „Deca uče posmatranjem roditelja, čak i kada roditelji ništa ne izgovore“, ističe dr Rejčel Rodžers, profesorka psihologije. Kada se deca neprestano izlažu porukama o izgledu i pravilima ishrane, takve vrednosti usvajaju i često razvijaju slične stavove.

Iako se češće govori o uticaju majki, ne sme se zanemariti ni uloga očeva. Očevi koji često komentarišu izgled ili ishranu, bilo svoju ili dece, mogu nenamerno izazvati nesigurnost, lošu sliku o telu i nezdrave navike kod devojčica, ali i dečaka.

Stručnjaci preporučuju roditeljima i ženama da sa decom vode otvorene razgovore i izbegavaju komentarisanje težine i izgleda, dok je bolje naglasak staviti na zdrave navike umesto na broj kilograma ili kalorije. Ako primetite kod sebe ili dece znake poremećaja ishrane – kao što su opsednutost dijetama, preskakanje obroka ili osećaj krivice nakon jela – preporučuje se potražiti stručnu pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Razumevanje porodične dinamike i svesna promena načina komunikacije o hrani i telu može znatno doprineti izgradnji zdravijeg odnosa prema izgledu, posebno kod devojčica i mladih žena.

Desetogodišnja studija pokazuje da unos ultra-prerađene hrane nije direktno povezan sa slabljenjem mentalnih sposobnosti kod starijih osoba

Mnoge žene brinu o tome kako ishrana utiče na zdravlje mozga, posebno kada je reč o ultra-prerađenoj hrani poput grickalica, gotovih jela i prerađenog mesa. Novo istraživanje iz Amsterdama, sprovedeno na skoro 1.400 osoba starijih od 55 godina tokom deset godina, donosi važne vesti: nije pronađena značajna veza između konzumacije ultra-prerađene hrane i pogoršanja kognitivnih sposobnosti kod starijih. Istraživači su detaljno pratili kako ishrana utiče na rezultate kognitivnih testova, a pažnja je posebno bila usmerena na nivo obrade namirnica.

Rezultati su pokazali da sama količina ultra-prerađene hrane ne mora biti presudna za očuvanje mentalnih funkcija. Umesto toga, ističe se da je kvalitet celokupne ishrane daleko važniji faktor za zdravlje mozga. Dr Hanneke Vijnhoven, koautorka studije, objašnjava: “Naši podaci pokazuju da nije dovoljno analizirati samo koliko je hrana prerađena, već je važno posmatrati ukupnu ishranu i ravnotežu svih nutrijenata.” Ona savetuje da su obroci bogati voćem, povrćem i integralnim žitaricama najbolji način da podržimo mentalno zdravlje.

Nutricionistkinja Keri Gans dodaje da, iako ultra-prerađena hrana može biti rizična za pojavu određenih bolesti poput nekih karcinoma i bolesti srca, kada je u pitanju zdravlje mozga – nema razloga za veću zabrinutost osim opštih preporuka za uravnoteženu ishranu.

Za žene koje žele da očuvaju kognitivne funkcije, važno je ne izbacivati nužno svu ultra-prerađenu hranu, već se fokusirati na raznovrsne i uravnotežene obroke. Posebno se preporučuje unos vitamina, vlakana i zdravih masnoća koje pozitivno utiču na mozak. Ako primetite promene u pamćenju ili koncentraciji, obavezno se obratite lekaru. Pravilna ishrana je samo deo brige o zdravlju, pa su fizička aktivnost i mentalna stimulacija takođe ključni.

Simptomi poput umora, nesanice i promena raspoloženja mogu ukazivati na poremećaj hormona kod žena svih uzrasta

Hormonski disbalans postaje sve češća pojava među ženama različitih godina, a često se simptomi poput hroničnog umora, promena raspoloženja, nesanice i varijacija telesne težine pripisuju svakodnevnom stresu ili obavezama. Međutim, kako objašnjava dr Stanislava Živković, internista-endokrinolog, iza ovih tegoba može stajati poremećaj hormona koji ima snažan uticaj na opšte zdravlje.

Endokrini sistem, koji čine žlezde odgovorne za lučenje hormona, utiče na gotovo sve funkcije tela: od metabolizma, energetskog nivoa, do emocionalnog balansa i plodnosti. Kada su hormoni u balansu, osećamo se dobro, ali i najmanja odstupanja mogu izazvati brojne probleme.

Posebno je važno obratiti pažnju na rad štitne žlezde, koja se nalazi na prednjem delu vrata i ima ključnu ulogu u regulaciji metabolizma. Poremećaji kao što su hipotireoza ili hipertireoza postaju sve češći. Simptomi mogu biti neprimetni i razvijati se tokom dužeg vremenskog perioda. Dr Živković ističe: „Štitna žlezda utiče na rad srca, temperaturu tela, raspoloženje i nivo energije. Zato je važno obratiti pažnju na promene i javiti se lekaru ukoliko primetite neobjašnjiv umor, gubitak ili dobijanje kilograma, kao i promene u radu srca.“

Pored štitne žlezde, i polni hormoni, poput estrogena i progesterona, su izuzetno bitni za žensko zdravlje. Neravnoteža ovih hormona može izazvati neredovan ciklus, smanjenu plodnost, kao i pojavu akni, nesanicu i česte promene raspoloženja. Dr Mirjana Anđelić, ginekolog i subspecijalista za sterilitet i fertilitet, naglašava: „Hormonski disbalans je čest uzrok neplodnosti kod žena, ali i neprijatnih simptoma u perimenopauzi i menopauzi. Prvi korak je pravovremena dijagnostika.“

Hormoni stresa, poput kortizola, takođe mogu uticati na zdravlje, posebno kod žena izloženih dugotrajnom stresu ili emocionalnom pritisku. Dugotrajno povišen nivo ovih hormona može dovesti do problema sa snom, slabijeg imuniteta i povećanog rizika od hroničnih bolesti.

Za prevenciju i otkrivanje hormonskog disbalansa, važno je redovno obavljati preventivne preglede i analize hormona, naročito ako se javljaju neobjašnjivi simptomi. Preporučuje se vođenje dnevnika simptoma, održavanje zdrave ishrane, fizička aktivnost i smanjenje stresnih situacija. Ako problemi potraju, savetuje se poseta izabranom lekaru ili endokrinologu radi detaljnije analize.

Za svaku dijagnozu i preporuku, obratite se svom lekaru.