Promene u mozgu kod demencije mogu izazvati pojačan apetit i neobjašnjivu želju za slatkišima, što posebno brine žene koje neguju porodicu.
Osobe sa demencijom često iznenada počinju da jedu više i da žude za slatkišima. Ova promena može biti naročito izražena kod žena koje brinu o obolelim članovima porodice. Demencija je bolest koja utiče na pamćenje, ali i na centre u mozgu koji kontrolišu osećaj gladi, sitosti i impulse. Kao rezultat, dolazi do promena u svakodnevnim navikama ishrane. Pre svega, važno je razumeti da pojačan apetit i traženje slatkiša nisu znak loših navika, već deo same bolesti.
Kako demencija utiče na apetit i ponašanje
Promene u apetitu često su najizraženije kod bihejvioralne varijante frontotemporalne demencije (bvFTD). Osobe sa ovom vrstom demencije mogu jesti mnogo više nego ranije ili stalno tražiti hranu. Međutim, kod Alchajmerove bolesti se češće javlja gubitak apetita, posebno u kasnijim fazama. Osim toga, na početku bolesti i kod Alchajmera može doći do promena u izboru hrane. Takođe, nije svaka osoba sa demencijom pogođena na isti način. Zbog toga je važno obratiti pažnju na individualne simptome i na vreme razgovarati sa lekarom.
Zašto osobe sa demencijom često pojačano jedu i žude za slatkišima
Stručnjaci objašnjavaju da kod demencije dolazi do oštećenja delova mozga koji regulišu impulse i osećaj sitosti. Kao rezultat, osoba sa demencijom može izgubiti sposobnost da prepozna kada je sita ili da odoli slatkišima. Štaviše, prema studiji objavljenoj u JAMA Neurology, osobe sa bihejvioralnom frontotemporalnom demencijom često biraju veoma slatke deserte i unose više kalorija od drugih. Pre svega, porodice treba da znaju da ovakvo ponašanje nije stvar lične slabosti. Takođe, ovakve promene mogu biti rani znak bolesti. Dr Jelena Petrović, neurolog, naglašava: „Promene u apetitu i odnosu prema hrani mogu biti prvi znak bolesti kod nekih ljudi. Porodice često misle da je u pitanju loše ponašanje ili navika, ali je to deo procesa bolesti.“
Praktični saveti za žene koje neguju članove sa demencijom
Prejedanje i žudnja za slatkim predstavljaju izazov za celu porodicu. Međutim, postoje načini da se ove situacije lakše kontrolišu. Pre svega, obroke treba pripremiti u unapred određenim količinama. Osim toga, važno je ne ostavljati slatkiše i grickalice na vidnom mestu. Umesto toga, nudite zdrave užine bogate vlaknima i proteinima. Takođe, uključivanje obolele osobe u pripremu hrane može smanjiti impulsivno jedenje. Pored toga, redovno kretanje i fizička aktivnost prema mogućnostima mogu pomoći. Dr Petrović ističe: „Najvažnije je ne grditi osobu zbog promene u ponašanju. Potrebno je razumeti da nije reč o namernom prejedanju, već o promenama u mozgu.“ Na kraju, ako primetite značajne promene u navikama ishrane kod člana porodice, obavezno se obratite izabranom lekaru ili neurologu. Pravilna komunikacija i podrška mogu značajno olakšati život i obolelom članu i svima oko njega. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
