Stručnjaci upozoravaju na opasnosti kofeina i šećera iz energetskih napitaka kod mladih

Sve više mladih u Srbiji poseže za energetskim pićima, a često roditelji nisu svesni koliko ovo može biti štetno za decu i tinejdžere. Zdravstveni radnici ističu da sastojci poput visokih doza kofeina, šećera, taurina i biljnih ekstrakata posebno ugrožavaju zdravlje mladih, čiji organizam je osetljiviji od organizma odraslih. Već pola sata nakon što dete popije energetski napitak može doći do ubrzanog pulsa, plićeg disanja i povišenog krvnog pritiska. Dr Ana Petrović, pedijatar, objašnjava: „Kod dece ista količina kofeina može imati višestruko jače dejstvo nego kod odraslih, što može dovesti do vrtoglavice, mučnine i osećaja nelagodnosti.“

Uz to, visok nivo šećera izaziva nagli porast insulina, što povećava šansu za gojaznost i dijabetes tipa 2, bolesti kod kojih telo ne koristi insulin pravilno. Kiselost i šećer iz ovih napitaka dodatno štete zubnoj gleđi kod dece, zbog čega zubi brže propadaju. Redovna konzumacija energetskih pića kod mladih povezana je i sa psihičkim tegobama poput hronične anksioznosti, razdražljivosti, problema sa snom i smanjenom pažnjom u školi. Dr Petrović naglašava: „Deca mogu postati preterano uznemirena, a često se pojavljuje i poremećaj ritma srca.“ Posebno upozorava na kombinovanje energetskih pića sa alkoholom, jer to može imati vrlo ozbiljne posledice po srce i celokupno zdravlje.

Nutricionisti i lekari savetuju da deca i tinejdžeri u potpunosti izbegavaju energetska pića, dok adolescentima preporučuju da, ukoliko ih konzumiraju, ne prelaze jedan napitak nedeljno. Ključ je da se deca podstaknu na zdrav san, balansiranu ishranu i dovoljno vode, umesto na napitke za brzu energiju.

Ako primetite promene u ponašanju, probleme sa snom ili srčane tegobe kod deteta, obavezno se obratite pedijatru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Saznajte glavne uzroke ukočenosti, simptome i praktične savete za više energije i lakše pokrete svakog dana

Ukočenost tela je čest problem među ženama svih generacija, posebno kod onih koje mnogo vremena provode sedeći na radu, u vožnji ili tokom kućnih poslova. Najčešće se javlja u predelu vrata, ramena i donjeg dela leđa, a može značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje, raspoloženje i kvalitet sna. Najčešći razlozi za ukočenost su napetost mišića, nepravilan položaj tela, stres i manjak fizičke aktivnosti. Kada su mišići dugo pod opterećenjem, gube elastičnost i postaju čvrsti, što je posebno izraženo kod žena koje rade za računarom ili dugo sede. Simptomi uključuju osećaj zategnutosti, smanjenu pokretljivost i povremeni bol, a mnoge žene primete da je pokretanje najteže ujutru ili nakon dugog sedenja, što može otežati svakodnevne zadatke. Specijalista fizikalne medicine dr Jelena Petrović ističe: „Ukočenost tela je način na koji organizam šalje signal da mu je potreban pokret i oporavak. Važno je da žene ne ignorišu ove signale, jer dugotrajna ukočenost može voditi ka ozbiljnijim problemima sa zglobovima i mišićima.” Kako biste ublažili ukočenost, preporučuje se da u svakodnevnu rutinu uvrstite kratke vežbe istezanja i obratite pažnju na pravilno držanje. Već pet minuta istezanja više puta dnevno može znatno olakšati tegobe. Posebno je važno fokusirati se na vrat, ramena i karlični deo, jer su ti regioni najosetljiviji kod žena. Osim vežbanja, korisne su i redovne pauze tokom rada, masaža, topla kupka i dovoljan unos tečnosti. „Mala promena svakodnevnih navika, poput ustajanja i razgibavanja na svakih sat vremena, može sprečiti razvoj hronične ukočenosti”, dodaje dr Petrović. Ukočenost je često posledica savremenog načina života, ali se uz promenu rutine može ublažiti. Ukoliko simptomi traju duže ili se pogoršavaju, potrebno je obratiti se lekaru za preciznu dijagnozu i savet.

Komentari i ponašanje očeva mogu oblikovati odnos prema hrani i izgledu kod mladih žena – evo šta treba znati

Sve više žena u Srbiji primećuje da način na koji očevi pričaju o ishrani i izgledu može snažno uticati na njihov odnos prema hrani i telu. Fenomen poznat kao „badem tata“ opisuje očeve koji su zaokupljeni zdravom hranom i fizičkim izgledom, često vodeći razgovore o dijetama, kalorijama i vežbanju i sa sobom i sa decom.

Carlee D., koja ima 35 godina, priča da se od detinjstva navikla da je sa ocem često razgovarala o hrani i fizičkom izgledu. „Ako ne priča o sebi, pita mene i moju braću i sestre o našim navikama u ishrani i vežbanju“, kaže Carlee. Ona ističe da je takvo okruženje dovelo do poremećaja u ishrani, kada je jela samo kuvana jaja, jabuke i crnu kafu, sledeći očeve restriktivne navike.

Psihološkinja dr Sadi Foks navodi da roditelji – i majke i očevi – svojim ponašanjem i rečima mogu uticati na razvoj poremećaja ishrane kod dece. „Deca uče posmatranjem roditelja, čak i kada roditelji ništa ne izgovore“, ističe dr Rejčel Rodžers, profesorka psihologije. Kada se deca neprestano izlažu porukama o izgledu i pravilima ishrane, takve vrednosti usvajaju i često razvijaju slične stavove.

Iako se češće govori o uticaju majki, ne sme se zanemariti ni uloga očeva. Očevi koji često komentarišu izgled ili ishranu, bilo svoju ili dece, mogu nenamerno izazvati nesigurnost, lošu sliku o telu i nezdrave navike kod devojčica, ali i dečaka.

Stručnjaci preporučuju roditeljima i ženama da sa decom vode otvorene razgovore i izbegavaju komentarisanje težine i izgleda, dok je bolje naglasak staviti na zdrave navike umesto na broj kilograma ili kalorije. Ako primetite kod sebe ili dece znake poremećaja ishrane – kao što su opsednutost dijetama, preskakanje obroka ili osećaj krivice nakon jela – preporučuje se potražiti stručnu pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Razumevanje porodične dinamike i svesna promena načina komunikacije o hrani i telu može znatno doprineti izgradnji zdravijeg odnosa prema izgledu, posebno kod devojčica i mladih žena.