Dug boravak pred ekranom može biti praćen naprezanjem očiju, suvoćom očiju, zamućenim vidom ili glavoboljom. Na to mogu uticati i osvetljenje prostorije, položaj tela i udaljenost od ekrana.

Ako veći deo dana provodite uz računar ili telefon, napravite redovne pauze i povremeno pogledajte u daljinu. Obratite pažnju i na položaj ekrana — nije dobro da satima držite glavu u neprirodnom položaju.

Pomaže i dovoljno treptanja, naročito kada dugo gledate u ekran.

Ako se glavobolje često ponavljaju, postaju jače ili su praćene drugim neuobičajenim simptomima, potrebno je potražiti medicinski savet.

Kada se temperatura u kratkom periodu značajno promeni, mnogi ljudi primete umor, glavobolju, pospanost ili pad koncentracije. Takve tegobe mogu biti izraženije kod osoba koje su osetljive na vremenske promene.

Tokom toplih dana organizam dodatno radi na održavanju telesne temperature. Znojenje dovodi i do gubitka tečnosti, pa nedovoljan unos vode može doprineti osećaju slabosti.

Zato tokom toplih perioda nije dobro čekati da se pojavi jaka žeđ. Korisno je redovno unositi tečnost, izbegavati najtopliji deo dana za intenzivne aktivnosti i birati laganiju odeću.

Poseban oprez potreban je kod dece, starijih osoba i ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima.

Mali savet: ako morate da budete napolju kada je veoma toplo, pravite češće pauze i potražite hlad ili klimatizovan prostor kad god je moguće.

Saveti onkologa pokazuju kako upravljanje stresom, svakodnevno kretanje i uravnotežena ishrana mogu doprineti ženskom zdravlju

U Srbiji i regionu, rak ostaje jedan od glavnih zdravstvenih izazova za žene. Pre svega, mnoge se suočavaju sa brigom o zdravlju usled porasta broja obolelih godišnje. Samo prošle godine, prema zvaničnim podacima, dijagnostikovano je nekoliko hiljada novih slučajeva kod žena. Zbog toga je prevencija važna tema.

Prema rečima dr Aleksandra Jovića, onkologa sa više od tri decenije iskustva, određene navike mogu dugoročno doprineti smanjenju rizika od ove ozbiljne bolesti. On objašnjava: „Niko nije potpuno zaštićen od raka, ali način života može značajno uticati na zdravlje svake žene.“

Tri navike koje smanjuju rizik od raka

Međutim, nije svaka promena zahtevna. Prva važna navika je upravljanje stresom. Žene često balansiraju između posla, porodice i ličnih potreba, što može pojačati napetost. Ipak, one koje redovno pronalaze vreme za opuštanje, razgovor ili šetnju bolje se nose sa pritiscima svakodnevice. Dugotrajan stres, s druge strane, može oslabiti imunitet, što otežava prevenciju bolesti.

Druga navika je svakodnevno kretanje. Štaviše, dr Jović ističe da nije neophodno provoditi sate u teretani. „Redovna fizička aktivnost, makar to bila i brza šetnja, pomaže telu da ostane snažno i otpornije na bolesti“, naglašava on. Zbog toga, čak i izbor stepenica umesto lifta ili šetnja psa može doprineti zdravlju.

Umerenost u ishrani i važnost mentalnog zdravlja

Treća navika odnosi se na umerenost u ishrani. Žene koje biraju povrće, voće i integralne žitarice, a pritom ograničavaju unos prerađene hrane i šećera, lakše održavaju zdravu težinu. Kao rezultat, smanjuje se rizik od pojedinih vrsta raka. Osim toga, održavanje ravnoteže u ishrani važno je i za mentalno zdravlje.

Dr Jović ističe: „Najvažnije je pronaći meru i održati odnos prema hrani koji možete pratiti dugoročno.“ On dodaje da je zdrava ishrana temelj za prevenciju raka i opšte zdravlje žene. Pored toga, male promene, poput izbacivanja zaslađenih napitaka ili povećanja unosa vlakana, mogu vremenom doneti značajne rezultate.

Šta tri navike znače za žene i zdravlje

Na kraju, nijedna navika ne garantuje potpunu zaštitu od raka. Međutim, zdrave rutine jačaju organizam i olakšavaju suočavanje sa svakodnevnim izazovima. Redovno kretanje i umerenost u ishrani pomažu u održavanju zdrave telesne težine, što je ključni faktor u prevenciji mnogih bolesti.

Ipak, osnovna poruka koju dr Jović prenosi glasi: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“ Zbog toga, uvodite male, ali postojane promene u svakodnevicu. Vaše telo i um će vam biti zahvalni.