Infekcija rožnjače zbog nepažnje upozorava žene koliko je pravilna higijena sočiva važna u svakodnevici.

Suzana Džovit iz Londona, koja nosi kontaktna sočiva već četrdeset godina, nedavno je zamalo izgubila vid zbog greške sa sočivima. Ova situacija ističe koliko greške sa sočivima mogu ugroziti zdravlje oka, posebno kod žena koje često žure tokom jutarnje rutine. Suzana je tog jutra stavila sočiva bez pranja ruku i bez ogledala, a pritom nije isprala sočiva pre upotrebe. Prvi simptomi su bili svrab i neobičan sjaj oko predmeta. Međutim, Suzana je pomislila da su alergije uzrok problema pa je koristila stare kapi za oči. Tokom dana, simptomi su se pogoršavali. Na kraju dana, njen vid je bio zamućen i naočare joj nisu pomagale.

Simptomi infekcije rožnjače i kako ih prepoznati

Veče je donelo nove komplikacije. Kada je Suzana skinula sočiva i pokušala da ispere oči fiziološkim rastvorom, doživela je jak bol i osećaj peckanja. „Imala sam osećaj kao da mi oči ispiraju sumpornom kiselinom. Nisam mogla da razaznam ni obrise ni boje. Sve se svelo na svetlo i tamu“, opisuje Suzana. Srećom, prijateljica ju je odmah odvela u očnu bolnicu. Tamo su lekari brzo otkrili dvostruku infekciju rožnjače (upala prozirnog sloja oka) sa čirevima, što je ozbiljno stanje koje može dovesti do gubitka vida. Oftalmolog je objasnio: „Kapi za oči koje ste koristili zapravo su nahranile infekciju i ubrzale je.“

Navike koje povećavaju rizik kod žena koje nose sočiva

Osim toga, Suzana je priznala da često pliva i tušira se sa sočivima jer je veoma kratkovida. Lekar je naglasio: „Nijedna voda nije sterilna. Mikrobi se mogu zadržati između sočiva i oka i izazvati čireve na rožnjači.“ Kao rezultat, Suzana je morala da primenjuje antibiotske kapi svakog sata, i danju i noću, narednih nekoliko dana. Vid joj se postepeno vraćao, ali joj je zabranjeno da nosi sočiva šest nedelja.

Praktične preporuke: kako izbeći greške sa sočivima

Po završetku terapije, optometristkinja dr Neha Šah savetovala je Suzani da nosi sočiva najviše 14 sati dnevno i ne više od šest dana nedeljno. Takođe, preporučila je svakodnevnu promenu rastvora i temeljno pranje ruku pre svakog kontakta sa očima. Suzana sada menja kutijicu za sočiva na svake dve nedelje i nikada ne koristi rastvore ili kapi duže od 30 dana. „Sada svojim očima ukazujem poštovanje koje zaslužuju“, rekla je Suzana.

Šta žene mogu naučiti iz iskustva sa greškama sa sočivima

Iskustvo Suzane Džovit podseća da svakodnevna rutina može lako dovesti do infekcije rožnjače. Pravilna higijena, upotreba svežih rastvora i izbegavanje kontakta sa vodom dok nosite sočiva značajno smanjuju rizik. Ako primetite svrab, crvenilo ili zamućenje vida, važno je odmah posetiti oftalmologa. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Umor, promene na koži i želja za slanom hranom mogu ukazivati na ozbiljan hormonski disbalans

Sve više žena između 30. i 50. godine primećuje simptome slabosti nadbubrežnih žlezda, ali ih često ne prepoznaju na vreme. Ovaj zdravstveni problem može izazvati niz tegoba, od izraženog umora do promena na koži. Zbog toga je važno da žene obrate pažnju na znakove koje im telo šalje, naročito jer slabost nadbubrežnih žlezda često napreduje neprimetno.

Slabost nadbubrežnih žlezda podrazumeva smanjeno lučenje hormona kortizola i aldosterona, što dovodi do poremećaja ravnoteže tečnosti, krvnog pritiska i reakcije na stres. Ovo stanje posebno pogađa žene u periodima povećanog psihičkog ili fizičkog napora. Takođe, simptomi mogu biti zamaskirani i pripisani drugim obavezama ili promenama u životu.

Simptomi slabosti nadbubrežnih žlezda koje žene ne bi trebalo da ignorišu

Najčešći simptom je neprekidan umor koji ne prolazi ni nakon kvalitetnog odmora. Osim toga, brojne žene primećuju potamnjenje kože, posebno na pregibima, oko ožiljaka, kao i u unutrašnjosti usana i na desnima. Želja za slanom hranom, gubitak apetita i neobjašnjivo mršavljenje takođe mogu biti znakovi za uzbunu.

Pored toga, javlja se i vrtoglavica prilikom ustajanja, bolovi u mišićima i zglobovima, česte mučnine i bolovi u stomaku. Kod nekih žena dolazi do gubitka dlaka u pazušnoj ili pubičnoj regiji, dok druge osećaju pad seksualnog nagona. Na kraju, simptomi poput razdražljivosti, lošeg raspoloženja i problema sa koncentracijom nisu retki.

Uticaj slabosti nadbubrežnih žlezda na svakodnevni život žena

Zbog disbalansa hormona, žene sa slabim nadbubrežnim žlezdama često se suočavaju sa padom krvnog pritiska, što može izazvati dehidrataciju i česte glavobolje. Na taj način, svakodnevne aktivnosti postaju naporne, a oporavak od fizičkog ili emocionalnog stresa je otežan.

Iako se simptomi najčešće razvijaju postepeno, u retkim slučajevima može nastupiti tzv. Adisonova kriza. To je iznenadno pogoršanje stanja koje karakterišu jaka slabost, bolovi i uporno povraćanje. U ovakvim situacijama, žena mora odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć jer je reč o životno ugrožavajućem stanju.

Dr Marijana M. Rajić naglašava: „Ako primetite upornu slabost, tamniju kožu ili nagle promene u energiji, važno je da potražite savet lekara. Rano prepoznavanje i lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života.“

Praktični saveti i važnost pravovremene reakcije

Ako primetite da simptomi slabosti nadbubrežnih žlezda traju duže od dve do tri nedelje, obavezno se obratite lekaru ili endokrinologu. Oni će uraditi potrebne analize i, ako je potrebno, uključiti adekvatnu terapiju.

Osim toga, održavanje uravnotežene ishrane, dovoljnog odmora i izbegavanje stresa mogu doprineti prevenciji komplikacija. Ukoliko već imate dijagnostikovanu Adisonovu bolest, redovno uzimajte propisanu terapiju i pratite preporuke stručnjaka.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Istraživanje iz Sjedinjenih Država otkriva da jaja mogu doprineti smanjenju rizika od kognitivnog pada kod starijih žena

Novo naučno istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država donosi ohrabrujuće vesti za žene koje brinu o svom mentalnom zdravlju. Pre svega, studija je pokazala da redovno konzumiranje jaja može imati pozitivan uticaj na očuvanje mentalne vitalnosti kod žena starijih od 55 godina. Kognitivni pad (slabije pamćenje i otežano razmišljanje) pogađa skoro dve trećine ljudi starijih od 70 godina, zbog čega je važno pronaći praktične načine za prevenciju ovog problema. Istraživači su pratili 890 odraslih osoba tokom dugog vremenskog perioda, analizirajući njihove navike u ishrani i rezultate na testovima memorije, govora i mentalne fleksibilnosti.

Kako redovno konzumiranje jaja utiče na kognitivno zdravlje

Rezultati pokazuju da ishrana jajima može smanjiti rizik od kognitivnog pada, posebno kod žena koje ih češće uključuju u jelovnik. Istraživači su otkrili da 16,5 odsto žena nikada ne jede jaja, dok ih oko četiri odsto jede više od pet puta nedeljno. Kao rezultat, žene koje često konzumiraju jaja postizale su bolje rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti. S druge strane, žene koje retko ili nikada ne jedu jaja imale su nešto slabije rezultate. Antiinflamatorna svojstva jaja mogu biti razlog ovog povoljnog uticaja, navode autori studije objavljene u časopisu Nutrients.

Šta nalaz znači za žene i njihovu svakodnevicu

Kognitivni pad često zabrinjava žene jer može uticati na kvalitet svakodnevnog života, ali i na samostalnost u starijem dobu. Osim toga, očuvanje mentalne vitalnosti omogućava ženama da ostanu aktivne i povezane sa okolinom. Stručnjaci naglašavaju da su jaja pristupačan izvor visokokvalitetnih proteina, vitamina i minerala.

Scott Keatley, dijetetičar, objašnjava: „Jaja su pristupačan i jednostavan izvor proteina, vitamina i minerala. Redovna konzumacija jaja može imati dugoročne koristi za mozak, posebno zahvaljujući holinu koji je važan za funkciju nervnog sistema.“ Takođe, Jessica Cording, dijetetičarka, dodaje: „Važno je da jaja budu deo raznovrsne ishrane. Ne treba ih se plašiti, jer mogu biti odličan izbor za zdravlje mozga.“

Praktični saveti za uključivanje jaja u ishranu

Zapravo, jaja se lako uklapaju u obroke tokom celog dana – od doručka do večere. Na primer, možete ih kuvati, pripremiti kao omlet ili ih dodati salatama. Međutim, važno je obratiti pažnju na umerenu količinu, kao i na dodatne sastojke poput slanine ili maslaca. Pored toga, stručnjaci preporučuju da jaja kombinujete sa povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima.

Na kraju, ukoliko imate hronične bolesti ili posebne potrebe u ishrani, obavezno se posavetujte sa lekarom ili nutricionistom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Osim ishrane, zdrave navike kao što su dovoljno sna, fizička aktivnost i redovno druženje takođe doprinose očuvanju mentalnog zdravlja.