Najnovije istraživanje otkriva da usporen govor može ukazivati na početne promene u mozgu, posebno kod žena u menopauzi

Nedavna studija Univerziteta u Torontu otkriva da usporavanje govora, kao i duže pauze tokom razgovora, mogu biti među prvim pokazateljima kognitivnog opadanja kod žena. Učestvovalo je 125 ispitanika starosti od 18 do 90 godina, a rezultati su posebno značajni za žene srednjih i starijih godina. Kod njih su promene u govoru često zapažene ranije, čak i pre pojave klasičnih simptoma poput zaboravnosti.

Iako s vremena na vreme svi imamo problema sa prisećanjem reči, stručnjaci upozoravaju da je važno obratiti pažnju na brzinu govora i učestalost pauza. “Promene u brzini govora mogu odražavati promene u radu mozga”, naglašava kognitivni neuronaučnik dr Jed Meltzer. On ističe da usporen govor može biti pouzdaniji indikator promena u mozgu od same zaboravnosti ili poteškoća sa nalaženjem pravih reči.

Tokom istraživanja, učesnici su imali zadatak da opisuju određene scene i imenuju predmete. Pokazalo se da oni koji govore brže, lakše i brže dolaze do odgovora, dok su oni sa sporijim govorom češće pravili pauze i sporije obrađivali informacije. Ovakve promene najčešće se dešavaju kod starijih žena, naročito u periodu menopauze, što je povezano sa hormonskim promenama i povećanim rizikom od kognitivnog pada.

Važno je znati da usporavanje govora ne znači automatski razvoj ozbiljnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, ali može biti signal da je potrebno obratiti veću pažnju i eventualno reagovati na vreme. Naučnici su primetili da kod osoba sa promenama u mozgu tipičnim za Alchajmerovu bolest, tempo govora postaje znatno sporiji, a pauze između reči duže, čak i kada još nema izraženih problema sa pamćenjem.

Praktičan savet za žene svih uzrasta je da prate kako komuniciraju i da obrate pažnju na eventualne promene u brzini izgovora ili formiranju rečenica. Ukoliko primetite da vi ili neko vama blizak govori sporije ili češće zastajkuje, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili neuropsihologom. Rano prepoznavanje ovih simptoma može doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i prevenciji ozbiljnijih problema. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite zdravstvenom stručnjaku.

Kajsije su bogate vitaminima, vlaknima i antioksidansima – saznajte zašto povoljno utiču na žensko telo tokom letnjih meseci

Sezona kajsija donosi brojne benefite za žensko zdravlje i lepotu. Ovo voće, koje je posebno popularno leti, obiluje vlaknima, vitaminima i antioksidansima, čineći ga odličnim izborom za negu kože, dobar vid i pravilan rad creva.

Kajsije su sastavljene od oko 85% vode, pa pružaju prijatno osveženje i pomažu u održavanju hidratacije tokom toplih dana. Preporučuje se da ih jedete sveže, dok sušene varijante treba konzumirati umereno, naročito ako vodite računa o unosu šećera.

Jedna šolja svežih kajsija sadrži skoro 11% preporučene dnevne količine vlakana, što doprinosi boljoj probavi i može sprečiti zatvor. Rastvorljiva vlakna omekšavaju stolicu, olakšavajući pražnjenje creva, dok nerastvorljiva povećavaju njen volumen – ovo je posebno korisno ženama sa sporijom probavom, tokom trudnoće ili menopauze. Vlakna u kajsijama takođe pomažu u regulaciji šećera i holesterola u krvi, što je važno za prevenciju srčanih oboljenja.

Kajsije su i dobar izvor vitamina C – šolja kajsija obezbeđuje oko 17% dnevnih potreba za ovim vitaminom. Vitamin C jača imunitet i pomaže u proizvodnji kolagena, koji je zaslužan za elastičnost i mladalački izgled kože. Dermatološkinja dr Ana Petrović naglašava: “Vitamin C je ključan za zdravlje kože, ali i za odbranu organizma od infekcija. Redovno konzumiranje voća bogatog ovim vitaminom može doprineti svežini tena i jačem imunitetu.”

Pored toga, kajsije sadrže i vitamin A, koji je važan za zdravlje očiju, naročito za dobar vid pri slabom svetlu i očuvanje zdravlja rožnjače. Ovo čini kajsije idealnim izborom za žene koje mnogo vremena provode pred ekranima ili u zatvorenom prostoru.

Antioksidansi u kajsijama, kao što su beta-karoten i fenolna jedinjenja, štite ćelije od oštećenja i usporavaju starenje, a takođe smanjuju rizik od hroničnih bolesti, uključujući srčana oboljenja i određene vrste karcinoma.

Saveti za konzumaciju: Najbolje ih je jesti sveže, kao užinu ili dodatak salatama i jogurtu. Sušene kajsije birajte bez dodatog šećera i jedite ih u manjim količinama. Kajsije uključite u raznovrsnu, balansiranu ishranu bogatu voćem i povrćem.

Za sve nedoumice ili konkretne zdravstvene probleme, obavezno se posavetujte sa lekarom.

Sve više mladih žena oboleva od malignih bolesti, a individualni pristup i savremene metode povećavaju šanse za majčinstvo

Suočavanje sa dijagnozom maligne bolesti predstavlja ogroman izazov za svaku ženu, naročito za one koje planiraju porodicu. U poslednje vreme, u Srbiji i širom Evrope primećuje se porast broja mladih žena mlađih od 40 godina koje dobijaju dijagnozu raka, a mnoge od njih još nisu postale majke. Statistika pokazuje da oko 8 odsto žena oboli od maligne bolesti pre četrdesete godine, dok se godišnje u Evropi više od 150.000 žena uzrasta između 20 i 45 godina suoči sa ovom dijagnozom.

Zahvaljujući napretku medicine, danas je moguće da žene koje završe lečenje nastave sa planiranjem porodice. Prema rečima prof. dr Vesne Kesić, ginekologa-onkologa, „očuvanje plodnosti za žene koje su lečene od raka danas je važan deo brige o zdravlju, a želja za potomstvom često je jača od straha od povratka bolesti“. Ona takođe ističe da savremena medicina sve češće omogućava rano otkrivanje i uspešno lečenje karcinoma, što ženama daje dodatnu nadu da mogu ostvariti majčinstvo.

Onkofertilitet je posebna grana medicine koja se bavi očuvanjem mogućnosti za trudnoću kod pacijentkinja koje se leče od raka. Pre početka terapije, važno je da svaka žena bude informisana o uticaju hemioterapije i zračenja na plodnost. Ove metode lečenja mogu privremeno ili trajno smanjiti funkciju jajnika, pa je preporučljivo da žene razgovaraju sa lekarima o opcijama za očuvanje plodnosti, kao što su zamrzavanje jajnih ćelija ili embriona, kada god postoji mogućnost za to.

Kako navodi prof. dr Kesić, „plan očuvanja reproduktivne funkcije mora biti prilagođen svakoj ženi ponaosob. Pre početka lečenja, žene moraju biti svesne da tretmani mogu smanjiti plodnost ili dovesti do trajne insuficijencije jajnika, ali i da savremene metode često omogućavaju očuvanje funkcije reproduktivnih organa, naročito ako je bolest otkrivena rano”.

Žene koje su završile lečenje i žele trudnoću treba redovno da posećuju ginekologa i onkologa, dok savremene metode poput vantelesne oplodnje mogu pomoći onima koje su imale probleme sa plodnošću zbog terapije. Takođe, psihološka podrška igra važnu ulogu u prevazilaženju emotivnih i fizičkih posledica bolesti.

Ako razmišljate o očuvanju plodnosti ili imate pitanja o trudnoći posle lečenja raka, obavezno se obratite svom lekaru. Samo stručni medicinski tim može dati odgovarajuće preporuke u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem i dijagnozom. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte lekara.