Stručnjak objašnjava zašto uravnotežena ishrana doprinosi boljem zdravlju žena, bez stresa i odricanja

Sve više žena, kako u Srbiji tako i širom sveta, odlučuje se za stroge dijete i izbacivanje ugljenih hidrata iz jelovnika, u nadi da će tako sačuvati zdravlje i izgled. Međutim, dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije i specijalista sportske medicine, naglašava da ovakvi restriktivni režimi često mogu naneti više štete nego koristi, posebno ženama koje su izložene pritisku trendova u ishrani.

On pojašnjava da nije potrebno potpuno eliminisati ugljene hidrate, beli šećer ili povremene slatkiše iz svakodnevne ishrane, jer su oni osnovni izvor energije za telo. “Šećer je šećer. Da li je to beli šećer, med, fruktoza – u osnovi, to je isto gorivo za naše ćelije. Med je zdraviji samo zbog dodatnih sastojaka, poput antioksidanasa i minerala iz biljaka”, objašnjava dr Čubrilo.

Uloga ugljenih hidrata je ključna – oni pomažu telu da efikasno sagoreva masti. Kada žena potpuno izbaci namirnice poput hleba, pirinča ili krompira, organizam gubi važan izvor energije i ulazi u stanje stresa. Dr Čubrilo ističe da je zdravije pojesti običan keks kada od poslednjeg obroka prođe dva do dva i po sata, nego izgladnjivati organizam: “Ako niste jeli dva do dva i po sata, zdravije je pojesti jedan keks. Na taj način jetra dobija signal da ima dovoljno energije i ne zaustavlja procese u telu.”

Posebno upozorava na posledice strogih dijeta i konstantnog gladovanja, jer telo tada aktivira mehanizme odbrane i usporava rad metabolizma. “Kada ne dobijate dovoljno hrane, telo smanjuje potrošnju energije. Što duže gladujete, više usporavate svoj metabolizam”, navodi dr Čubrilo. Ovo može dovesti do povišenog kortizola, razgradnje mišićnog tkiva i usporavanja osnovnih funkcija, što direktno utiče na energiju i vitalnost žena tokom dana.

Dr Čubrilo zaključuje da je preveliki strah od hrane postao čest psihološki problem: “Mi smo sada strašno uplašeni od hrane. Oni koji ne vode računa, ti ljudi žive zdravo. Oni su super. Strah od svake palačinke ili obroka već postaje psihopatologija.”

Njegovi saveti su jasni – slušajte svoj organizam, jedite raznovrsno i umereno, bez pritiska i osećaja krivice. Tradicionalna kuvana jela, povremeni slatkiši i uravnotežena ishrana mogu biti deo zdravog životnog stila. U slučaju dilema ili zdravstvenih problema, obavezno se posavetujte sa lekarom ili nutricionistom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Praktični koraci za uživanje u prazniku bez zdravstvenih problema – od ishrane do zaštite od krpelja

Proslava Prvog maja u prirodi je savršena prilika za opuštanje i druženje, ali ovaj praznik može doneti i određene zdravstvene izazove, posebno ženama. Najčešći problemi su preterano konzumiranje hrane i pića, kao i opasnost od ujeda krpelja – što može biti posebno rizično za žene sa osetljivim stomakom ili one koje vode računa o svom zdravlju.

Profesor dr Aleksandar Simić, digestivni hirurg, naglašava koliko je važno kontrolisati količinu i način na koji jedemo: „U normalnom obroku žvakanje bi trebalo ponoviti bar 20 puta. Tako pomažemo želucu da lakše svari hranu i izbegnemo osećaj težine.“ On objašnjava da preobilni obroci mogu izazvati nelagodnosti kao što su nadimanje, bol ispod rebara ili ubrzan rad srca, a ističe i da hrana ne bi trebalo da ostaje u želucu duže od dva sata.

Žene često pod stresom ili emotivnim opterećenjem posegnu za preteranim jelom ili pićem. Iako to privremeno može ublažiti brige, kasnije dolazi do neprijatnosti. Stručnjaci savetuju da u takvim situacijama, umesto emocionalnog prejedanja, pomaže iskren razgovor sa bliskim osobama.

Osim pravilnog varenja, važno je i zaštititi se od krpelja koji mogu preneti infekcije. Preporučuje se nošenje duge odeće, upotreba zaštitnih sredstava i temeljni pregled kože po povratku kući. Ako do ujeda ipak dođe, krpelja treba pažljivo ukloniti pincetom bez naglih pokreta i obratiti pažnju na eventualne promene na koži ili opšte stanje organizma. U slučaju pojave crvenila ili sumnje na infekciju, treba se odmah obratiti lekaru.

Ženama sa digestivnim smetnjama preporučuje se dodatni oprez sa alkoholom i masnom hranom. Dr Simić savetuje: „Unos umerenih količina, pažljivo žvakanje i pravljenje pauze između obroka mogu značajno smanjiti neprijatnosti.“

Praktični koraci za bezbrižan uranak su:
– Pripremite raznovrsnu, ali laganu hranu i izbegavajte prejedanje.
– Nosite zaštitnu odeću i sredstva protiv insekata.
– Redovno proveravajte kožu na ujede krpelja.
– Uživajte u druženju, ali budite umereni u jelu i piću.
– Ako se pojave simptomi poput jakog bola, crvenila ili povišene temperature, odmah se javite lekaru.

Za detaljnu dijagnozu ili savet, uvek se konsultujte sa stručnjakom.

Jednostavne promene navika mogu pomoći ženama svih uzrasta da poboljšaju koncentraciju i svakodnevno funkcionisanje

Brojne žene, bez obzira na godine, suočavaju se sa mentalnim umorom, posebno kada su izložene dugotrajnijem stresu ili nedostatku sna. Moždana magla, odnosno osećaj usporenog i nejasnog mišljenja, nije bolest, već kombinacija simptoma koji otežavaju obavljanje svakodnevnih obaveza i mogu uticati na odnose sa okolinom. Najčešće pogađa žene koje balansiraju između poslovnih i porodičnih zadataka, a posebno dolazi do izražaja tokom trudnoće i menopauze zbog hormonskih promena.

Simptomi moždane magle su raznoliki, ali uglavnom uključuju probleme sa koncentracijom, zaboravnost, osećaj umora koji ne prolazi ni nakon odmora, sporije razmišljanje i razdražljivost. Mnoge žene primećuju da im je potrebno više vremena za obavljanje rutinskih aktivnosti ili da se teže prisećaju važnih informacija. Kako navodi dr Ana Petrović, specijalista neurologije: “Hronični stres može iscrpeti mozak i otežati fokusiranje na svakodnevne obaveze.”

Uzroci ovog stanja mogu biti razni, ali među najčešćima su konstantan stres, nekvalitetan san, manjak vitamina i minerala, hormonski disbalans, kao i određena zdravstvena stanja poput anemije ili poremećaja rada štitne žlezde. Deficit vitamina B12, gvožđa i vitamina D, kao i dehidratacija, dodatno mogu pojačati simptome. U menopauzi, promene nivoa estrogena i progesterona takođe utiču na pamćenje i brzinu razmišljanja.

Dobra vest je da većina žena može ublažiti simptome moždane magle promenom životnih navika. Dr Petrović savetuje: “Prvi korak je da redovno spavate 7 do 9 sati, unosite dovoljno vode i jedete raznovrsno, sa naglaskom na namirnice bogate antioksidansima, zdravim mastima i nemasnim proteinima.” Omega-3 masne kiseline iz ribe i oraha posebno su korisne za funkciju mozga.

Veoma je važno kontrolisati nivo stresa – vežbe disanja, boravak u prirodi i fizička aktivnost mogu doprineti boljem raspoloženju i koncentraciji. Nekada i kratka šetnja može osvežiti um i poboljšati jasnoću. Ako simptomi ne prolaze ili ometaju život, preporučuje se odlazak kod lekara radi detaljne procene i isključenja ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete, obratite se svom lekaru.