Naučnici su otkrili da emotivna izolacija kod žena može izazvati tugu, anksioznost i slabiji san
Usamljenost kod žena postaje sve značajniji zdravstveni problem, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na hiljadama žena srednje i starije dobi u saradnji sa University of Bristol i nekoliko evropskih institucija. Naučnici su analizirali kako emotivna izolacija utiče na psihičko i fizičko zdravlje žena. Kao rezultat, otkrili su da nedostatak bliskih socijalnih veza može značajno povećati rizik od depresije, anksioznosti i smanjenog zadovoljstva životom.
Kako usamljenost kod žena utiče na svakodnevni život
Pre svega, žene su često izložene ovim izazovima zbog životnih promena, poput menopauze, promene porodične dinamike ili izolacije u poznijim godinama. Istraživanje pokazuje da subjektivni osećaj usamljenosti ima snažniji uticaj na mentalno zdravlje od broja realnih kontakata. Na primer, žena može imati mnogo poznanika, ali se i dalje osećati usamljeno ako nema podržavajuće i poverljive odnose. Zbog toga se kod njih češće pojavljuju problemi sa snom, pad imuniteta ili simptomi depresije. S druge strane, stručnjaci prave razliku između same usamljenosti (subjektivnog osećaja) i socijalne izolacije (fizičkog odsustva ljudi). Ipak, oba stanja zahtevaju pažnju i podršku, naročito u savremenom društvu gde žene često balansiraju brojne obaveze, ali ostaju emotivno zapostavljene.
Prepoznajte prve znake i sprečite posledice
Osim toga, naučnici ističu važnost brzog prepoznavanja znakova narušenog mentalnog zdravlja, kao što su povlačenje iz društva, gubitak interesovanja, umor ili česte promene raspoloženja. Štaviše, preporučuju da žene održavaju svakodnevni kontakt sa bliskim osobama, makar putem telefona ili kraćih šetnji. Na taj način moguće je smanjiti osećaj izolacije i unaprediti kvalitet života.
Stručnjaci o važnosti podrške ženama
„Naši nalazi ukazuju na to da su usamljenost i socijalna izolacija i dalje važni problemi javnog zdravlja, posebno za mentalno i opšte zdravlje žena. Podrška osobama koje se osećaju usamljeno mogla bi poboljšati njihov život i smanjiti opterećenje zdravstvenih sistema“, kaže dr Zoe Reed, istraživačica sa University of Bristol. Takođe, Lauren Bowes Byatt iz poznate organizacije za promociju zdravlja dodaje: „Razumevanjem tačnih mehanizama kako usamljenost narušava zdravlje, možemo kreirati efikasnije i inovativne programe podrške.“
Praktični saveti i kada potražiti stručnu pomoć
Pored toga, stručnjaci preporučuju uključivanje u lokalna udruženja, volontiranje ili grupne aktivnosti kao način za izgradnju novih veza i smanjenje osećaja izolacije. Na kraju, žene ne bi trebalo da ignorišu dugotrajnu usamljenost. Ukoliko simptomi traju duže od nekoliko nedelja ili se pogoršavaju, savetuje se razgovor sa psihologom ili drugim stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Briga o mentalnom zdravlju i negovanje odnosa sa drugima jednako su važni kao i fizička briga, naročito za žene koje često stavljaju potrebe drugih ispred svojih.
