Pravilna ishrana, kretanje i stabilna težina ključ su za očuvanje pokretljivosti i snage u svim godinama

Zdravlje kostiju često postane važno tek kada se pojave bolovi, povrede ili ograničenja u kretanju, ali stručnjaci naglašavaju da je prevencija tokom celog života najvažnija. Žene, naročito u srednjim i poznim godinama, suočavaju se sa većim rizikom od osteoporoze i preloma. Razumevanje kako možemo ojačati i sačuvati kosti pomaže nam da što duže ostanemo aktivne i samostalne.

Naše kosti su živo tkivo koje se stalno menja – izgradnja je najintenzivnija u detinjstvu i mladosti, a vrhunac dostiže do 30. godine. Nakon tog perioda, posebno kod žena nakon četrdesete, razgradnja kostiju može početi da nadmašuje izgradnju, što vodi ka smanjenju gustine i većem riziku od preloma. Internista dr Džoj Bulger Bek objašnjava: „Većina koštane mase se stvara u mladosti, ali pravilne navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti mogu značajno usporiti gubitak i u starijem dobu.”

Gubitak koštane mase često prolazi neprimećeno sve dok ne dođe do preloma, a žene u menopauzi su posebno osetljive jer pad estrogena dodatno ubrzava razgradnju kostiju. Pored osteoporoze, čest je i osteoartritis, koji se takođe može ublažiti zdravim navikama.

Dr Bulger Bek ističe: „Važno je da žene razumeju da zdrave kosti nisu rezervisane samo za mlade, već da i u osamdesetoj godini možemo značajno uticati na njihovu čvrstinu i funkcionalnost.”

Evo pet ključnih navika za očuvanje kostiju:

1. Održavajte stabilnu i zdravu telesnu težinu – Niska težina povećava rizik od osteoporoze, dok gojaznost opterećuje zglobove. Nagli gubici i vraćanja kilograma (tzv. „jo-jo efekat”) mogu oslabiti kosti. Preporučuje se uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem i nemasnim proteinima, kao i konsultacija sa lekarom ili dijetetičarem kada menjate težinu.

2. Fizička aktivnost je neophodna – Vežbe snage i aktivnosti koje uključuju opterećenje, poput hodanja, džoginga, plesa ili penjanja uz stepenice, dokazano jačaju kosti i smanjuju rizik od preloma. Preporučuje se minimum 30 minuta kretanja skoro svakog dana, a vežbe za ravnotežu i istezanje dodatno sprečavaju padove.

3. Pravilna ishrana – Kalcijum i vitamin D su osnovni za mineralizaciju kostiju, a važni su i proteini, magnezijum, fosfor i vitamin K. Dobri izvori su mlečni proizvodi, bademi, zeleno povrće i riba bogata omega-3 masnim kiselinama. Po potrebi, treba se konsultovati sa lekarom o suplementaciji.

4. Redovni pregledi – Žene starije od 50 godina, kao i one sa rizičnim faktorima (porodična istorija, rana menopauza), trebalo bi povremeno da proveravaju gustinu kostiju radi pravovremenog uočavanja promena. Rano otkrivanje omogućava pravovremene mere.

5. Izbegavajte štetne navike – Pušenje, preterano konzumiranje alkohola i gaziranih pića negativno utiču na zdravlje kostiju i ubrzavaju razgradnju mase, povećavajući rizik od preloma.

Za žene svih uzrasta ulaganje u zdravlje kostiju znači kvalitetniji život, više pokretljivosti i samostalnosti čak i u poznim godinama. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Novo istraživanje omogućava da se Alchajmer prepozna jednostavnom analizom krvi, pre nego što se pojave prvi znaci zaboravnosti.

Najnovija naučna otkrića donose nadu ženama i njihovim porodicama: Alchajmerova bolest, koja je najčešći uzrok demencije kod osoba starijih od 65 godina, sada se može otkriti znatno ranije nego što se mislilo, i to analizom uzorka krvi. Istraživanje u kojem je učestvovalo više od 500 ljudi različitog kognitivnog statusa, među kojima su bile i žene koje često brinu o zdravlju porodice, pokazalo je da promene u strukturi proteina u krvi mogu signalizirati rane faze bolesti čak i pre pojave simptoma poput zaboravnosti.

Dosadašnji način dijagnostikovanja Alchajmerove bolesti oslanjao se na merenje količine dva proteina – amiloid beta i fosforilisan tau. Međutim, naučnici su razvili inovativnu metodu koja, osim količine, prati i sam oblik proteina. Upravo promene u načinu savijanja proteina mogu biti najraniji pokazatelj da su u telu počele promene karakteristične za ovu bolest, i to pre nego što se pojave prvi problemi sa pamćenjem.

Ova informacija je važna posebno za žene, budući da u Srbiji oko 140.000 ljudi živi sa nekim oblikom demencije, a Alchajmer čini najzastupljeniji deo. Pravovremeno otkrivanje bolesti pruža mogućnost ranije podrške, boljeg planiranja i brige, kako za obolelu osobu, tako i za njene najbliže.

Istraživači su izdvojili tri proteina čije promene u strukturi mogu precizno ukazati na rane faze bolesti: C1QA (važan za imunološki odgovor), clusterin (koji pomaže pravilnom savijanju proteina i uklanjanju štetnih materija) i apolipoprotein B (bitan za zdravlje krvnih sudova). Kombinovanjem analize ovih proteina i savremenih algoritama, naučnici su uspeli da razlikuju zdrave osobe od onih sa prvim znacima kognitivnih smetnji sa tačnošću oko 83 odsto, a u pojedinim slučajevima čak i preko 93 odsto.

Prof. dr Marija Petrović, neurolog, naglašava: „Ovo istraživanje otvara mogućnost da žene i njihove porodice na vreme dobiju informaciju o riziku, što je ključno za planiranje lečenja i svakodnevne podrške.“

Ženama koje vode računa o zdravlju preporučuje se da obrate pažnju na prve promene u pamćenju, organizaciji i raspoloženju. Redovni preventivni pregledi i konsultacije sa lekarom mogu doprineti ranom prepoznavanju problema.

Važno je istaći da se za preciznu dijagnozu i savet uvek treba obratiti izabranom lekaru ili neurologu. Pravovremeno otkrivanje bolesti može značajno unaprediti kvalitet života i omogućiti potrebnu podršku kako obolelima, tako i članovima porodice.

Saznajte zbog čega se javljaju čukljevi kod žena, kako ih prepoznati i koje su opcije lečenja

Čukljevi, poznati i kao hallux valgus, predstavljaju deformitet na zglobu palca stopala i najčešće se pojavljuju kod žena srednjeg i starijeg doba. Ovaj problem može uzrokovati nelagodnost, smetnje pri hodu i otežan izbor obuće, što direktno utiče na svakodnevni život. Zbog toga je važno upoznati se sa stvarnim uzrocima i mogućim rešenjima ovog stanja.

Iako je često mišljenje da su čukljevi posledica isključivo neudobne obuće ili visokih potpetica, ortopedski hirurg dr Jorge Gil ističe da je uzrok mnogo kompleksniji. “Nije tačno da su visoke potpetice jedini razlog za pojavu čukljeva. Genetska predispozicija ima ključnu ulogu. Neudobna obuća može ubrzati razvoj deformiteta, ali sama po sebi nije dovoljan uzrok”, naglašava dr Gil. To znači da čak i žene koje biraju udobnu obuću mogu razviti čukljeve, posebno ako postoji porodična sklonost ovom problemu.

Simptomi se razlikuju – od blage nelagodnosti, preko jačih bolova, do situacija gde palac prelazi preko drugog prsta. Neke žene sa izraženim deformitetom ne osećaju bol, dok druge imaju tegobe čim primete prve promene. Važno je naglasiti da operacija nije uvek neophodna. “Česta je zabluda da je operativni zahvat uvek neophodan. Odluka se donosi prema tome koliko čukalj utiče na svakodnevne aktivnosti i bol”, objašnjava dr Gil.

Ako čukalj ne izaziva bol niti otežava svakodnevne aktivnosti, preporučuje se konzervativni tretman – nošenje šire i udobnije obuće, upotreba ortopedskih uložaka i zaštitnih jastučića kako bi se smanjio pritisak na zglob palca. Ove mere mogu usporiti napredovanje deformiteta i povećati udobnost tokom hodanja.

Međutim, ukoliko čukalj uzrokuje bolove, otežava izbor obuće ili dovodi do prelaska palca preko drugih prstiju, vreme je da se obratite ortopedu. “Operacija je opcija kada konzervativni tretmani ne pomažu i kada je kvalitet života ugrožen”, navodi dr Gil. Savremene hirurške metode su sve uspešnije, ali nisu neophodne u svim slučajevima.

Za žene koje primećuju promene ili osećaju bolove u predelu stopala, savetuje se pravovremeni pregled kod lekara. Samo stručna procena može dati tačnu dijagnozu i najbolji savet za lečenje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.