Artičoka i sikavica mogu pomoći kod masne jetre i prolećnog umora, uz preporuke travara Momčila Antonijevića

U periodu kada mnoge žene osećaju prolećni umor i žele da poboljšaju opšte zdravlje, masna jetra postaje česta tema. Jetra ima ključnu ulogu u detoksikaciji organizma, pa je važno održavati njeno pravilno funkcionisanje. Travar Momčilo Antonijević posebno naglašava vrednost gorkih biljaka za jetru, ističući: „Ono što je jeziku gorko, jetri je slatko.“ Kao najbolji izbor preporučuje artičoku i sikavicu. Artičoka, čija sezona upravo počinje, bogata je antioksidansima cinarinom i silimarinom. Ove supstance podržavaju rad jetre, pomažu zaštiti od oštećenja, a mogu i povoljno uticati na snižavanje holesterola i triglicerida. Osim toga, artičoka može ublažiti tegobe sindroma iritabilnog creva, kao što su grčevi, nadutost i zatvor. Sikavica (poznata i kao badelj) sadrži silimarin, a po Antonijevićevim rečima: „Sikavica izuzetno blagotvorno deluje na našu jetru. Preporučujem je ne samo kod masne jetre, već i nakon žutice ili trovanja.“ On savetuje da se umesto čaja koristi suvi ekstrakt sikavice ili samlevene semenke, koje je najbolje dodavati u jogurt, kefir ili voćni džem, kako bi se maksimalno iskoristila korisna svojstva. Antonijević predlaže i dvonedeljni period svakodnevnog konzumiranja salata od samoniklog bilja, kao što su sremuš, list maslačka, jagorčevina i mišjakinja, uz malu količinu hladno ceđenog maslinovog ulja ili ulja od bundevinih semenki. Preterivanje u ulju treba izbegavati. Dodatno, preporučuje se upotreba prirodnog, nefiltriranog jabukovog sirćeta, koje može doprineti regulaciji šećera i smanjenju holesterola, posebno kod žena sa insulinskom rezistencijom. „Za osobe sa insulinskom rezistencijom, preporučujem da obrok započnu salatom sa dodatkom jabukovog sirćeta, jer vlakna i prirodne materije iz divljih jabuka pomažu pravilnom radu organizma“, ističe Antonijević. Iako prirodne biljke i promene u ishrani mogu doprineti oporavku i prevenciji, za preciznu dijagnozu i terapiju masne jetre važno je konsultovati lekara.

Ova bezbolna dijagnostička metoda pomaže ženama starijim od 40 godina da na vreme saznaju rizik od srčanih bolesti

Mnoge žene nisu svesne rizika od srčanih bolesti i šloga dok se ne pojave ozbiljni simptomi, ali savremena dijagnostika pruža novo rešenje – kalcijum skor test. Ovaj test je naročito značajan za žene starije od 40 godina, kao i za one sa porodičnom istorijom povišenog holesterola ili drugih faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja.

Kalcijum skor test je neinvazivno CT skeniranje koje meri količinu kalcifikovanog plaka u srčanim arterijama. Postupak je bezbolan, ne koristi kontrastno sredstvo i izlaže telo minimalnom zračenju. Rezultati testa se kreću od 0 do preko 200, gde viši skor znači veći rizik od koronarne bolesti i mogućih budućih infarkta.

Dislipidemija, odnosno poremećaj masti u krvi i povišen LDL („loš“) holesterol, značajno povećavaju rizik od srčanih i moždanih udara. Prema najnovijim međunarodnim smernicama, kalcijum skor test se preporučuje lekarima kao alat za precizniju procenu individualnog rizika i prilagođavanje preventivnih mera i terapije.

Za žene, posebno one koje su u menopauzi ili su primetile promene u lipidima, ovaj test može ukazati na oštećenja arterija pre pojave bilo kakvih simptoma. Kardiolog dr Nathaniel Lebowitz naglašava: „Kalcijum skor test omogućava da utvrdimo da li postoji nakupljanje plaka u srcu i da prepoznamo oštećenje mnogo ranije nego što to može klasičan test holesterola.“ Dr Kevin Shah dodaje: „Ovi rezultati olakšavaju procenu rizika i pomažu u donošenju odluka o lečenju i promenama načina života.“

Praktičan savet za žene je da redovno kontrolišu nivo holesterola, vode računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti, i konsultuju se sa lekarom o potrebi za dodatnim testovima, poput kalcijum skor testa, posebno ako postoji porodično opterećenje ili drugi faktori rizika. Pravovremena dijagnostika omogućava da se preventivne mere primene na vreme i tako smanji mogućnost ozbiljnih komplikacija.

Ne zaboravite: za postavljanje tačne dijagnoze i pravilan savet uvek se obratite svom izabranom lekaru ili specijalisti za kardiovaskularne bolesti.

Najnovije istraživanje otkriva da usporen govor može ukazivati na početne promene u mozgu, posebno kod žena u menopauzi

Nedavna studija Univerziteta u Torontu otkriva da usporavanje govora, kao i duže pauze tokom razgovora, mogu biti među prvim pokazateljima kognitivnog opadanja kod žena. Učestvovalo je 125 ispitanika starosti od 18 do 90 godina, a rezultati su posebno značajni za žene srednjih i starijih godina. Kod njih su promene u govoru često zapažene ranije, čak i pre pojave klasičnih simptoma poput zaboravnosti.

Iako s vremena na vreme svi imamo problema sa prisećanjem reči, stručnjaci upozoravaju da je važno obratiti pažnju na brzinu govora i učestalost pauza. “Promene u brzini govora mogu odražavati promene u radu mozga”, naglašava kognitivni neuronaučnik dr Jed Meltzer. On ističe da usporen govor može biti pouzdaniji indikator promena u mozgu od same zaboravnosti ili poteškoća sa nalaženjem pravih reči.

Tokom istraživanja, učesnici su imali zadatak da opisuju određene scene i imenuju predmete. Pokazalo se da oni koji govore brže, lakše i brže dolaze do odgovora, dok su oni sa sporijim govorom češće pravili pauze i sporije obrađivali informacije. Ovakve promene najčešće se dešavaju kod starijih žena, naročito u periodu menopauze, što je povezano sa hormonskim promenama i povećanim rizikom od kognitivnog pada.

Važno je znati da usporavanje govora ne znači automatski razvoj ozbiljnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, ali može biti signal da je potrebno obratiti veću pažnju i eventualno reagovati na vreme. Naučnici su primetili da kod osoba sa promenama u mozgu tipičnim za Alchajmerovu bolest, tempo govora postaje znatno sporiji, a pauze između reči duže, čak i kada još nema izraženih problema sa pamćenjem.

Praktičan savet za žene svih uzrasta je da prate kako komuniciraju i da obrate pažnju na eventualne promene u brzini izgovora ili formiranju rečenica. Ukoliko primetite da vi ili neko vama blizak govori sporije ili češće zastajkuje, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili neuropsihologom. Rano prepoznavanje ovih simptoma može doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i prevenciji ozbiljnijih problema. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite zdravstvenom stručnjaku.