Sve više žena bira dentalni nakit, ali stručnjaci upozoravaju na posledice i važnost profesionalnog pristupa

U poslednje vreme, mnoge mlade žene i devojke žele da istaknu svoj osmeh tako što na zube postavljaju sitne kristale, cirkone ili zlatne detalje. Ovaj trend, poznat kao dentalni nakit, postao je izuzetno popularan zahvaljujući društvenim mrežama i želji za jedinstvenim stilom. Međutim, važno je imati na umu da ovakav estetski zahvat može imati i negativne posledice po zdravlje zuba, posebno ako ga ne izvodi stomatolog.

Dr Katarina Murgulj, stomatolog specijalista za ortopediju vilica, ističe da se nakit najčešće postavlja na prednje zube, jer su oni najvidljiviji pri osmehu. “Najčešće se biraju kristali, cirkoni ili zlatni oblici, a često su u pitanju i personalizovani motivi poput srca ili inicijala”, navodi dr Murgulj.

Za razliku od ukrasnih proteza koje se mogu skinuti, dentalni nakit se lepi specijalnim materijalom direktno na gleđ. Jedno od najčešćih pitanja je da li je za postavljanje potrebno bušenje zuba. Dr Murgulj objašnjava: “U pravilu, kada se radi po svim pravilima struke, zub se ne buši niti brusi. Nakit se lepi na zub sličnim materijalima kao kod ortodontskih bravica, a procedura je brza i bezbolna.”

Problemi nastaju kada se ovaj trend sprovodi u nestručnim salonima. Tada može doći do oštećenja gleđi, iritacije desni, zadržavanja hrane i povećanog rizika od karijesa. Nestručno odstranjivanje nakita može izazvati trajna oštećenja zuba, pa je zato savet poseta stomatologu pre bilo kakve procedure.

Koliko će nakit trajati na zubu zavisi od materijala, tehnike i dnevnih navika. Nekima traje nekoliko meseci, dok kod drugih može ostati i više od godinu dana. Dr Murgulj naglašava: “Grickanje tvrdih namirnica ili loša higijena mogu značajno skratiti vek trajanja nakita.”

Ako je nakit postavljen pravilno i održava se dobra oralna higijena, rizik od oštećenja zuba je minimalan. Žene koje imaju karijes, probleme sa desnima ili slabiju gleđ nisu odgovarajući kandidati za ovu vrstu ukrašavanja. Pre postavljanja, stomatolog procenjuje zdravlje zuba i desni.

U slučaju da želite da uklonite nakit, važno je da to ne pokušavate sami kod kuće. “Skidanje nakita treba da obavi stomatolog kako ne bi došlo do pucanja gleđi ili drugih oštećenja. Nakon skidanja, površina zuba se dodatno polira”, ističe dr Murgulj.

Iako je nakit za zube zabavan način da osmeh dobije poseban šarm, zdravlje zuba mora biti prioritet. Dr Murgulj savetuje: “Pacijentkinje često dolaze sa željom da isprobaju nove estetske trendove. Pre bilo kakve intervencije važno je informisati se o bezbednosti postupka i obratiti se stručnjaku koji razume anatomiju i zdravlje zuba.”

Za tačnu dijagnozu i savet, najbolje je obratiti se svom stomatologu.

Stručnjaci upozoravaju: vreme prve kafe može da utiče na energiju, koncentraciju i celokupno zdravlje žena

Za mnoge žene u Srbiji, prva šolja kafe je omiljeni ritual kojim započinju dan. Ipak, istraživanja i mišljenja stručnjaka pokazuju da trenutak kada popijemo kafu može imati veliki uticaj na našu vitalnost tokom dana.

Prema mišljenju dr Ane Petrović, specijaliste interne medicine, najčešća greška je ispijanje kafe odmah nakon buđenja. Ona objašnjava: „Nakon što se probudimo, naše telo prirodno proizvodi visok nivo kortizola, hormona koji nas razbuđuje. Ako tada popijemo kafu, kofein ne pojačava efekat, već može poremetiti hormonsku ravnotežu i rezultirati kasnijim umorom ili padom energije.“

Ova navika može posebno nepovoljno uticati na žene koje su sklone promenama raspoloženja, hormonskim oscilacijama ili imaju osetljiv stomak. Kafa na prazan želudac ume da izazove iritaciju, pojačanu nervozu, nelagodnost, a vremenom i poremećaje varenja i fluktuacije energije tokom dana.

Preporuka stručnjaka je da sačekate između 30 i 60 minuta nakon buđenja pre nego što popijete prvu kafu. U tom periodu telo ima vremena da prirodno stabilizuje hormone i uspostavi balans. Tada kafa zaista može doprineti boljem fokusu, budnosti i dužoj koncentraciji.

Mala promena u rutini, kao što su čaša vode i lagani doručak pre kafe, može napraviti veliku razliku. Dr Petrović savetuje: „Preporučujem da žene najpre hidriraju organizam i uzmu lagani obrok, pa tek onda popiju kafu. Na ovaj način smanjuju rizik od stomačnih tegoba i dobijaju ravnomerniju energiju kroz ceo dan.“

Ove preporuke su značajne za žene svih uzrasta, a naročito za one koje se bore sa umorom, nedostatkom koncentracije ili žele da očuvaju celokupno zdravlje. Za individualne savete i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa izabranim lekarom.

Novo istraživanje pokazuje da čak minimalna konzumacija alkohola u trudnoći može povećati rizik od kasnijih problema kod deteta

Najnovije naučno istraživanje sa Univerziteta Viskonsin-Medison donosi zabrinjavajuće podatke za buduće mame i žene koje planiraju trudnoću. Naučnici su proučavali kako čak i vrlo male količine alkohola mogu uticati na razvoj mozga kod potomstva, a rezultati jasno ukazuju na dugotrajne posledice koje se mogu javiti i kasnije u životu.

Studija je sprovedena na rezus majmunima, čiji mozak ima sličnosti sa ljudskim, što rezultatima daje dodatnu težinu. Trudne ženke bile su podeljene u tri grupe: jedna izložena umerenim količinama alkohola, druga blagom, ali čestom stresu, dok je treća dobijala kombinaciju oba faktora. Naučnici su zatim pratili potomstvo kroz godine, analizirajući promene u mozgu i ponašanju kada su prvi put došli u dodir sa alkoholom kao odrasle jedinke.

Otkriveno je da su se kod mladunaca koji su u prenatalnom periodu bili izloženi alkoholu pojavile ozbiljne promene u dopaminskom sistemu mozga, koji je ključan za osećaj zadovoljstva, motivaciju i sistem nagrađivanja. Ove promene su dovele do toga da su, kada su prvi put probali alkohol kao odrasli, pokazali veću sklonost ka rizičnom pijenju i slabiju kontrolu unosa, što ukazuje na povećan rizik za razvoj zavisnosti.

Posebna zabrinutost proizilazi iz toga što su razlike u funkcionisanju mozga uočene i pre nego što su životinje prvi put konzumirale alkohol. To sugeriše da predispozicija za problematično ponašanje u vezi sa alkoholom može nastati još pre rođenja deteta. Dr Aleksandar Konvers, jedan od autora studije, ističe: “Naši nalazi pokazuju da izloženost alkoholu u trudnoći može trajno promeniti način na koji mozak reaguje na nagrade, što kasnije u životu povećava rizik od razvoja zavisnosti.”

Iako samo izlaganje stresu tokom trudnoće nije uticalo na povećanu konzumaciju alkohola, naučnici upozoravaju da stres ipak može doprineti emocionalnim i ponašajnim problemima kod dece u kasnijim godinama. Alkohol, s druge strane, može izazvati ozbiljne poremećaje poznate kao fetalni alkoholni sindrom i poremećaji fetalnog alkoholnog spektra (FASD), što uključuje probleme sa rastom, razvojem organa, specifične promene na licu, kao i poteškoće sa učenjem i pažnjom.

Stručnjaci poručuju: “Ne postoji bezbedna količina alkohola tokom trudnoće” i preporučuju potpuno izbegavanje alkohola. Zdravstvene organizacije širom sveta naglašavaju ovu preporuku jer alkohol prolazi kroz placentu i može negativno uticati na razvoj fetusa u najosetljivijim fazama.

Ukoliko ste zabrinuti zbog izloženosti alkoholu tokom trudnoće ili drugih faktora rizika, preporučuje se da se konsultujete sa izabranim lekarom ili ginekologom, jer samo stručnjak može dati precizne informacije i preporuke prilagođene vašoj situaciji.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.