Promene hormona tokom ciklusa, trudnoće i menopauze mogu uticati na emocije, ali postoje praktične strategije za bolji balans

Hormonalne promene često prate žene kroz različite životne faze, uključujući menstrualni ciklus, trudnoću i menopauzu, ali i tokom perioda stresa ili značajnih životnih promena. Razumevanje načina na koji hormoni utiču na naše emocije pomaže ženama da bolje prepoznaju svoje potrebe i lakše pronađu metode za očuvanje stabilnosti. Fluktuacije hormona poput estrogena i progesterona mogu dovesti do promena raspoloženja, povećane razdražljivosti, napetosti ili tuge. Mnoge žene posebno osećaju ove promene u određenim fazama ciklusa, a stres dodatno može pojačati njihovu intenzivnost. Prepoznavanje sopstvenih obrazaca ponašanja prvi je korak u boljoj kontroli emocija, ističe dr Ana Jovanović, specijalista endokrinologije: “Svaka žena je jedinstvena, ali prepoznavanje sopstvenih obrazaca je prvi korak ka boljoj kontroli emocija.”

Jedan od najvažnijih saveta je praćenje simptoma pomoću dnevnika ili aplikacije, kako biste lakše uočili kada su promene najizraženije, što vam omogućava da planirate važne aktivnosti za period kada ste najstabilniji. Pravilna ishrana, bogata vitaminima B, magnezijumom i omega-3 masnim kiselinama, doprinosi hormonskoj ravnoteži, a smanjenje unosa šećera i kofeina može ublažiti nagle promene raspoloženja. Redovno vežbanje, bilo da su u pitanju šetnje, joga ili vežbe snage, podstiče lučenje endorfina i smanjuje nivo hormona stresa, kortizola.

Psihološke tehnike, poput mindfulness prakse, vođenja dnevnika ili iskrenih razgovora sa prijateljicama, značajno pomažu u prihvatanju i izražavanju emocija. Kombinovanje fizičkih i mentalnih strategija najefikasnije je za žene koje žele očuvati emocionalnu ravnotežu, potvrđuje dr Jovanović: “Kombinacija fizičkih i mentalnih strategija daje najbolje rezultate za žene koje žele da sačuvaju emocionalnu ravnotežu.”

Važno je zapamtiti da hormoni nisu jedini faktor koji može uticati na mentalno zdravlje. Zdrav način života, kvalitetan san i podrška okoline čine važan deo opšteg blagostanja. Ako primetite da su promene raspoloženja toliko izražene da otežavaju svakodnevni život, obavezno se obratite izabranom lekaru ili specijalisti. Samo stručna osoba može dati tačnu dijagnozu i pravilan savet.

Pravilno funkcionisanje creva utiče na varenje, svakodnevno zdravlje i blagostanje žena svih uzrasta

Peristaltika je prirodan, talasasti pokret mišića koji omogućava prolazak hrane i tečnosti kroz ceo digestivni sistem – počevši od ždrela, preko jednjaka i želuca, pa sve do creva. Ova funkcija igra ključnu ulogu u varenju i apsorpciji hranljivih materija, pa sve žene, bez obzira na godine, mogu osetiti posledice kada dođe do poremećaja ovog procesa. Najčešći znaci usporenja ili ubrzanja peristaltike su nadutost, zatvor ili dijareja.

Osim peristaltike, u crevima je prisutna i segmentacija – proces kojim se sadržaj meša i omogućava bolji kontakt hrane sa enzima, dok peristaltika osigurava neprekidno kretanje sadržaja prema kraju creva. U izvesnim situacijama, poput povraćanja ili kada postoji prepreka, može doći do obrnute peristaltike, što je zaštitni refleks tela na iritaciju ili infekciju.

Zdrava peristaltika je važna za očuvanje crevne flore i opšteg zdravlja. Kada je prebrza, telo može brže gubiti hranljive materije i tečnost, što vodi do dehidratacije. Sa druge strane, usporavanje pogoduje razmnožavanju bakterija i pojavi zatvora. Dr Zlatko Bokun naglašava: „Peristaltika nije samo prolazak hrane – ona je temelj zdravlja naših creva. Svaka promena ritma može biti znak da treba obratiti pažnju na ishranu ili posetiti lekara.”

Na rad creva utiču mnogi faktori: količina vlakana u ishrani, unos tečnosti, fizička aktivnost, stres, ali i hormonske promene – posebno tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće ili menopauze. Raznovrsna ishrana, dovoljno kretanja i redovan unos vode pomažu da peristaltika bude optimalna.

Čak i tokom sna, ovaj proces ne prestaje – pomaže telu da eliminiše ostatke varenja. Ukoliko primetite uporne tegobe sa varenjem, bolove ili promene u radu creva, preporučuje se da porazgovarate sa lekarom kako biste dobili tačnu dijagnozu i savet.

Za sve zdravstvene savete i dijagnozu, obratite se svom lekaru.

Otisci od čarapa su česti, ali nekada signaliziraju ozbiljnije stanje – evo kada je vreme za posetu lekaru.

Mnoge žene primećuju tragove ili udubljenja na nogama nakon nošenja čarapa, naročito ako veći deo dana provedu sedeći ili stojeći. Ovi otisci se uglavnom javljaju na člancima i potkolenicama, najčešće nakon nekoliko sati ili na kraju dana. Prema vaskularnom hirurgu dr Katarini Teter, “ovo je vrlo česta pojava, naročito kod osoba koje dugo stoje ili sede, jer se tada krv zadržava u nogama”. Uzrok može biti i nošenje preuskih čarapa, dehidratacija organizma ili unos slane hrane, što dovodi do zadržavanja tečnosti i oticanja.

U najvećem broju slučajeva, ovakvi tragovi nisu razlog za brigu. Međutim, ako primetite oticanje nogu i kada ne nosite čarape, pojavu hiperpigmentacije oko članaka, proširene vene, osećaj težine, bol ili umor u nogama koji se povlače kad ih podignete, važno je da se obratite lekaru. Ovi simptomi mogu ukazivati na vensku insuficijenciju, stanje koje obično nije opasno, ali može zahtevati lečenje ako ometa svakodnevni život.

Dr Teter savetuje dodatni oprez ako se tragovi formiraju samo na jednoj nozi, postaju izraženiji ili se stanje pogoršava. “Naše telo voli ravnotežu. Kada je jedna strana drugačija od druge, to je obično znak da nešto nije u redu”, ističe ona. Dugotrajni tragovi mogu biti povezani i sa bolestima bubrega ili srčanom insuficijencijom, pogotovo ako su praćeni otežanim disanjem ili nelagodom pri ležanju.

Ovakvi otisci retko ukazuju na probleme sa cirkulacijom ili krvne ugruške, osim ako nisu praćeni jakim oticanjem, bolom ili crvenilom, kada je neophodno hitno potražiti medicinsku pomoć.

Preporučuje se da čarape budu udobne i odgovarajuće veličine. Kompresione čarape mogu pomoći ženama koje često stoje ili sede, jer smanjuju oticanje i osećaj umora. “I sama ih nosim većinu dana jer mi pomažu da se noge osećaju lakše na kraju radnog vremena”, napominje dr Teter.

Da biste smanjili pojavu tragova, povremeno podižite noge, nosite kompresione čarape, krećite se redovno i obratite pažnju na ishranu i unos tečnosti. Ako se tragovi ne povlače uprkos promeni navika ili postaju izraženiji, najbolje je posetiti lekara radi daljih pregleda. “Promene su uvek signal da se obratite lekaru”, zaključuje dr Teter.

Za tačnu dijagnozu i adekvatan savet, konsultujte se sa stručnjakom.