Dr Filip Mošković objašnjava razlike, prednosti i oporavak kod oba pristupa za žene svih uzrasta

Tema prekida trudnoće važna je za žene svih generacija, a pravilne informacije pomažu u donošenju odluka. Prema ginekologu i akušeru dr Filipu Moškoviću, postoje dva glavna načina za prekid trudnoće: medikamentozni i hirurški. Izbor metode zavisi od starosti trudnoće, zdravstvenog stanja i ličnih potreba pacijentkinje.

Medikamentozni prekid uključuje upotrebu lekova u dva navrata tokom prvih sedam nedelja trudnoće. Ovaj pristup ne zahteva anesteziju i smatra se neinvazivnim, a njegov tok najviše podseća na spontani pobačaj. Žene se često odlučuju za ovu metodu kako bi izbegle hirurške intervencije, ali treba znati da može dovesti do obilnijeg, dužeg krvarenja i jačih bolova ili grčeva.

S druge strane, hirurški prekid trudnoće radi se do desete nedelje trudnoće u zdravstvenoj ustanovi, pod kratkotrajnom intravenskom anestezijom. Prednost ove metode je što se postupak završava u jednom dolasku, a krvarenje je obično kraće i predvidljivije. Ipak, hirurški pristup je invazivan i nosi rizike kao što su povrede materice ili reakcija na anesteziju, ali su te komplikacije retke.

Obe metode su, kada se rade pod nadzorom stručnjaka, bezbedne. Komplikacije su moguće: bol u donjem stomaku, dugotrajnije krvarenje, zaostalo tkivo ili infekcija. “Produženo krvarenje je češće kod medikamentoznog pristupa, dok su infekcije nešto češće nakon hirurškog”, navodi dr Mošković.

Oporavak nakon hirurškog prekida najčešće je brz i žene se mogu vratiti dnevnim aktivnostima već sledećeg dana, uz kontrolni pregled posle nedelju dana. Kada je u pitanju medikamentozni prekid, krvarenje može trajati i do dve nedelje, a kontrola se uglavnom zakazuje tri nedelje nakon početka krvarenja. Povratak svakodnevnim obavezama zavisi od opšteg stanja žene.

Kako zaključuje dr Mošković: “Izbor metode uvek treba donositi u dogovoru sa lekarom, uzimajući u obzir medicinske indikacije, starost trudnoće i lične okolnosti pacijentkinje”. Za pravu dijagnozu i preporuke, obavezno se konsultujte sa svojim ginekologom.

Saznajte kako i kada piti prirodnu mineralnu vodu za olakšanje zatvora i gorušice svakog dana

Problemi sa probavom, kao što su zatvor i gorušica, česti su među ženama svih uzrasta. Jedan od prirodnih načina da se ove tegobe ublaže jeste redovno konzumiranje prirodne mineralne vode bogate mineralima. Stručnjaci savetuju da je od ključnog značaja ne samo količina, već i način na koji pijete ovu vodu.

Ako želite da poboljšate funkcionisanje svog digestivnog sistema, preporučuje se sledeći režim: svako jutro na prazan stomak popijte 0,2 do 0,3 litra mineralne vode na sobnoj temperaturi. Pre ručka popijte još 0,1 litra, a pre večere dodatnih 0,1 do 0,2 litra. Ovakva rutina naročito pomaže ženama koje se bore sa usporenom probavom izazvanom stresom, promenom ishrane ili hormonskim promenama.

Kod zatvora, savetuje se da ujutru, pre doručka, popijete 0,2 do 0,3 litra mineralne vode zagrejane na 30 do 37 stepeni. Pre večere može se popiti još 0,1 do 0,2 litra vode sobne temperature. Ovaj način pijenja može ubrzati probavu i smanjiti neprijatnosti. Doktorka Ana Petrović naglašava: “Prirodna mineralna voda, uz pravilan režim unosa, može biti podrška u uspostavljanju redovne stolice, ali je važno da žene ne zaborave na raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.”

Za one koje pate od gorušice, preporučuje se da 20 do 30 minuta pre svakog obroka ili između obroka polako popiju 0,1 do 0,2 litra mineralne vode sobne temperature. Na ovaj način voda pomaže u neutralizaciji želudačne kiseline i smanjenju osećaja pečenja u želucu i jednjaku. Važno je istaći da ovakav režim može postati deo svakodnevnih navika, ali ne zamenjuje stručni medicinski savet ili terapiju ako su tegobe česte ili ozbiljne.

Za svaku promenu vezanu za zdravlje, konsultujte se sa svojim lekarom. Pravilna upotreba prirodne mineralne vode može biti jednostavan i prirodan način za bolju probavu, ali je podjednako važna i izbalansirana ishrana i zdrav stil života.

Provereni koraci i preporuke stručnjaka pomažu da ublažite zapušenost nosa i poboljšate svakodnevno funkcionisanje

Zapušen nos je čest problem kod žena različitih uzrasta, naročito u sezoni prehlada i alergija, i može značajno da utiče na svakodnevne aktivnosti, kvalitet sna i opšte raspoloženje. Stručnjaci naglašavaju da je važno znati šta uzrokuje ovu neprijatnost i kako možete brzo reagovati. Najčešći razlozi su virusne ili bakterijske infekcije, alergije na polen, prašinu ili životinjsku dlaku, ali i nealergijski rinitis koji se javlja zbog promena temperature ili zagađenja. Internista dr Kraig Polinski objašnjava da se medicinski naziv za zapušen nos odnosi na rinitis, odnosno upalu sluzokože nosa. ‘Kada osoba udiše alergen ili virus, mastociti oslobađaju histamin, što dovodi do oticanja i upale,’ kaže dr Polinski. Osećaj zapušenosti obično nije rezultat viška sekreta, već oticanja krvnih sudova u nosu. Otorinolaringolog dr Stiven Aleksander naglašava: ‘Mnogi misle da će im biti bolje ako stalno duvaju nos, ali problem je često u oticanju, ne u sekreciji.’ Simptomi uključuju curenje nosa, kijanje, svrab, suzne oči, kao i gusti sekret koji može biti žut ili zelen, što ponekad ukazuje na infekciju. Ako imate sklonost ka alergijama, simptomi će najčešće biti izraženiji sezonski ili nakon kontakta sa poznatim alergenima. U slučaju povišene temperature, gustog i obojenog sekreta i bola u sinusima, savetuje se poseta lekaru. Dr Aron Flečer ističe: ‘Korišćenje fiziološkog rastvora u spreju može efikasno da smanji otok sluzokože i olakša disanje.’ Ovaj rastvor ne sadrži lekove i bezbedan je za svakodnevnu upotrebu, pa čak i tokom trudnoće. Osim toga, inhalacije toplom vodom, tuširanje u toploj pari i podizanje uzglavlja tokom spavanja mogu dodatno pomoći. Dekongestivni sprejevi mogu se koristiti kratkotrajno, ali ne duže od pet dana, kako ne bi došlo do kontraefekta. Za one kod kojih je uzrok alergija, antihistaminici mogu ublažiti tegobe, ali se preporučuje prethodna konsultacija sa lekarom, posebno u trudnoći i tokom dojenja. Prevencija se ogleda u redovnom provetravanju prostorija, izbegavanju poznatih alergena i održavanju higijene ruku. Najvažnije je pratiti svoje simptome – ukoliko se pogoršavaju ili traju duže od sedam dana, obavezno se javite lekaru radi tačne dijagnoze i adekvatnog saveta.