Redovni skrining, otvoreni razgovor i zajednička pomoć ključni su za smanjenje rizika od ginekoloških karcinoma kod žena.

Svetski dan ginekološke onkologije obeležen je panel-diskusijom u Evropskoj kući u Beogradu. Tada su stručnjaci i predstavnice udruženja naglasili da su podrška i prevencija u borbi protiv ginekoloških karcinoma najvažnije za zdravlje žena. U Srbiji svake godine više od 4.000 žena oboli od ginekoloških karcinoma, uključujući rak jajnika, grlića i tela materice. Nažalost, broj žena kod kojih se bolest otkrije kasno i dalje je visok. Zbog toga je rano prepoznavanje simptoma i odlazak na redovne ginekološke preglede presudan za pravovremeno lečenje.

Zašto podrška i prevencija u borbi protiv ginekoloških karcinoma čine razliku

Pre svega, redovan skrining može da spase život. Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, naveo je: „Trenutno radimo na strategiji za suzbijanje hroničnih nezaraznih bolesti. Program sa akcionim planom za maligne bolesti uskoro će biti spreman za primenu.“ On je istakao da rani skrining omogućava otkrivanje tumora dok su šanse za uspešno lečenje mnogo veće. Pored toga, pozvao je žene da ne propuštaju pozive na preventivne preglede.

Međutim, rano otkrivanje bolesti nije dovoljno bez adekvatne podrške. Vesna Bondžić, predsednica udruženja ‘Ženski centar Milica’, naglasila je: „Kada žena dobije poziv za skrining, u velikom broju slučajeva se odazove. Zato je važno da joj, pored pregleda i dijagnostike, obezbedimo i podršku tokom celog procesa lečenja.“ Takođe, Bondžić je podvukla značaj saradnje udruženja i lokalnih zajednica. Kao rezultat toga, informacije i pomoć postaju dostupne svim ženama, bez obzira na to gde žive.

HPV infekcija i važnost vakcinacije

Na panelu je dr Tomas Hofmarher iz Švedskog instituta za zdravstvenu ekonomiju posebno govorio o vezi između HPV infekcije (humani papiloma virus, koji može izazvati rak grlića materice) i ginekoloških karcinoma. On je rekao: „Prevencija i vakcinacija devojčica i dečaka protiv HPV-a ključne su za buduće smanjenje broja obolelih.“ Takođe, dr Hofmarher je istakao da Srbija ima više obolelih od karcinoma grlića materice nego većina evropskih zemalja. Osim toga, naglasio je da ulaganje u prevenciju donosi dugoročne benefite celom društvu.

Praktični saveti i gde žene mogu potražiti pomoć

Panelisti su se složili da borba protiv ginekoloških karcinoma mora da obuhvati i edukaciju, kao i okruženje u kojem žene ne osećaju stigmu. Udruženje „Ženski centar Milica“ razvilo je onkološko-socijalni navigacioni sistem u više gradova. U ovom sistemu edukovane pacijentkinje-navigatorke pomažu drugim ženama tokom lečenja, pružajući informacije i podršku.

Zbog toga, ženama se savetuje da redovno odlaze na ginekološke preglede, raspitaju se o HPV vakcinaciji i koriste podršku udruženja. Takođe, otvoreni razgovor sa porodicom i prijateljima može olakšati suočavanje sa dijagnozom. Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Naučnici sa Cambridgea ističu kako redovno čitanje jača mozak i smanjuje stres kroz sve životne dobi

Novo istraživanje sa Cambridge University donosi ohrabrujuće vesti za žene. Redovno čitanje knjiga smanjuje rizik od demencije kod žena, navode naučnici. Demencija je ozbiljna bolest koja utiče na pamćenje i razmišljanje, a pogađa sve više žena širom sveta. Naučnici su analizirali brojne studije i otkrili da žene koje redovno čitaju, bilo da su u pitanju knjige, stripovi ili e-knjige, imaju bolje kognitivne sposobnosti i manji rizik od demencije.

Pre svega, čitanje nije samo zabava. Takođe, ova navika pomaže da mozak ostane aktivan kroz sve faze života. Rezultati pokazuju da čitanje može da poboljša pamćenje, smanji stres i podstakne empatiju. Zbog toga, žene svih uzrasta mogu imati koristi od svakodnevnog čitanja. Istraživanje ukazuje da je korisno početi sa ovom navikom što ranije, ali nikada nije kasno za početak.

Kako čitanje knjiga jača mozak u različitim godinama

Osim što jača mozak kod dece, čitanje ima snažan efekat i kod starijih žena. Rekreativno čitanje usporava pad kognitivnih funkcija, što znači da može da odloži pojavu demencije. Pored toga, redovno čitanje poboljšava koncentraciju i pamćenje. Štaviše, žene koje čitaju češće prijavljuju manji nivo stresa i bolje raspoloženje. Ipak, mnoge žene se suočavaju sa osećajem usamljenosti, naročito u starijem dobu. Učestvovanje u klubovima knjiga može pomoći u razvijanju novih poznanstava i podršci.

Prema rečima profesorke Barbare Sahakian sa Cambridge University: „Čitanje je odličan način da podržimo zdravlje našeg mozga, razvijemo važne kognitivne veštine i poboljšamo naše blagostanje. To je navika koju treba podsticati od najranijeg uzrasta, ali nikada nije kasno da se počne.“

Pad interesovanja za čitanje među mladima i moguća rešenja

Međutim, najnoviji podaci pokazuju zabrinjavajući trend. Sve više tinejdžerki i dece ne čita iz zadovoljstva. Na primer, poslednji izveštaj PISA pokazuje da je procenat mladih koji uživaju u čitanju pao sa 59% na 36% u Velikoj Britaniji. S druge strane, vreme provedeno uz ekrane često zamenjuje vreme za knjige. Zbog toga je važno osnažiti mlade, posebno devojčice, da pronađu literaturu koja ih interesuje.

Zapravo, čitanje ne mora biti ograničeno na klasične romane. Stripovi, knjige vezane za omiljene serije ili igre mogu biti odličan prvi korak za decu koja nerado čitaju. Dr Christelle Langley savetuje: „Klasičan roman nije jedini put do pismenosti. Stripovi i knjige o omiljenim temama mogu biti prvi korak za decu koja nerado čitaju.“

Praktični saveti za žene i porodicu

Kao rezultat, žene mogu podstaći čitalačke navike u porodici birajući raznovrsnu literaturu i dajući deci slobodu izbora. Osim toga, redovno čitanje donosi koristi i odraslima. Ako primetite pad koncentracije, pamćenja ili raspoloženja, pokušajte da izdvojite vreme za knjigu. Na kraju, važno je znati da se koristi od čitanja ne završavaju u detinjstvu. Svaka žena, bez obzira na godine, može ojačati mozak i poboljšati mentalno zdravlje čitanjem. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pokušajte sledeći put da kijate i istovremeno držite oči otvorene.

Verovatno ćete vrlo brzo shvatiti da to nije nimalo lako.

Ali da li je zaista nemoguće kijati otvorenih očiju?

Oči se najčešće zatvaraju automatski

Kijanje je refleksna reakcija organizma. Kada nešto nadraži sluzokožu nosa, nervni sistem pokreće čitav niz koordinisanih reakcija — od dubokog udaha do naglog izbacivanja vazduha.

Tokom tog procesa kapci se kod većine ljudi automatski zatvaraju.

To nije zato što bi oči „ispale“

Jedan od najraširenijih mitova kaže da bi očne jabučice mogle da iskoče iz očnih duplji ako bismo kijali otvorenih očiju.

To nije tačno.

Zatvaranje očiju je deo refleksne reakcije, a ne zaštitni mehanizam koji sprečava da oči iskoče zbog pritiska kijanja.

Dakle, može li se kijati otvorenih očiju?

Moguće je da kod nekih ljudi oči ne budu potpuno zatvorene tokom kijanja. Kapci se, međutim, najčešće automatski zatvaraju, pa je pokušaj da ih namerno držimo otvorenim težak.

I upravo zato je kijanje dobar primer koliko neke reakcije našeg tela mogu biti brže od naše svesne kontrole.