Brza reakcija i pravilno postupanje mogu spasiti život – saznajte na koje znake posebno treba obratiti pažnju

Moždani udar predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje koje može pogoditi žene u svim životnim dobima, iako je rizik veći kod onih starijih od 60 godina. Statistika pokazuje da žene češće doživljavaju moždani udar nego muškarci, a posledice često mogu biti teže. Prepoznavanje simptoma i hitna reakcija su ključni za oporavak i smanjenje rizika od invaliditeta ili smrtnog ishoda.

Simptomi se obično javljaju naglo i uključuju slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge – najčešće na jednoj strani tela. Takođe, iznenadna zbunjenost, teškoće sa govorom ili razumevanjem, problemi sa vidom, vrtoglavica i jaka glavobolja bez poznatog uzroka mogu signalizirati moždani udar. Važno je obratiti pažnju na FAST test: lice (Face), ruke (Arms), govor (Speech), vreme (Time). Ukoliko primetite spuštenu stranu lica, pacijent ne može podići obe ruke ili mu je govor nerazgovetan, treba odmah reagovati.

Emili Hird, menadžerka za javne poslove i kampanje u organizaciji za borbu protiv moždanog udara, ističe: „Najvažnije je da zapamtite FAST test, koji označava lice, ruke, govor i vreme.“ Doktorka Naila Aslam, lekar opšte prakse, savetuje: ako sumnjate na moždani udar, zamolite osobu da se nasmeje ili podigne obe ruke – asimetrija ili slabost mogu biti ključni pokazatelji. „Možete da upitate i: ‘Da li me razumete?’ Ako govor nije jasan, odmah pozovite hitnu pomoć“, dodaje dr Aslam.

Uočite li bilo koji od ovih simptoma, najvažnija stvar je da odmah pozovete hitnu pomoć. Svaki minut je dragocen, jer za samo jedan minut može da odumre dva miliona moždanih ćelija. Terapije kao što su tromboliza i trombektomija najbolje deluju kada se primene što ranije. Dok čekate dolazak medicinske pomoći, ostanite pribrani i zapišite vreme pojave simptoma – to pomaže lekarima u odluci o terapiji. Osoba treba da sedi uspravno, sa blago podignutom glavom, i važno je da ostane budna, bez panike u okolini.

Ne davati hranu, piće niti lekove osobi koja pokazuje simptome moždanog udara. „Nemojte pacijentu davati hranu ili piće, jer može imati teškoće sa gutanjem i postoji rizik od gušenja“, upozorava dr Aslam. Posebno je važno ne davati aspirin ili druge lekove dok lekari ne obave pregled.

Znanje o simptomima i pravilnoj reakciji može biti presudno za ishod – brza i pravilna pomoć često pravi razliku između potpunog oporavka i trajnih posledica. Za tačnu dijagnozu i dalje savete, uvek se obratite lekaru.

Stručnjak objašnjava zašto uravnotežena ishrana doprinosi boljem zdravlju žena, bez stresa i odricanja

Sve više žena, kako u Srbiji tako i širom sveta, odlučuje se za stroge dijete i izbacivanje ugljenih hidrata iz jelovnika, u nadi da će tako sačuvati zdravlje i izgled. Međutim, dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije i specijalista sportske medicine, naglašava da ovakvi restriktivni režimi često mogu naneti više štete nego koristi, posebno ženama koje su izložene pritisku trendova u ishrani.

On pojašnjava da nije potrebno potpuno eliminisati ugljene hidrate, beli šećer ili povremene slatkiše iz svakodnevne ishrane, jer su oni osnovni izvor energije za telo. “Šećer je šećer. Da li je to beli šećer, med, fruktoza – u osnovi, to je isto gorivo za naše ćelije. Med je zdraviji samo zbog dodatnih sastojaka, poput antioksidanasa i minerala iz biljaka”, objašnjava dr Čubrilo.

Uloga ugljenih hidrata je ključna – oni pomažu telu da efikasno sagoreva masti. Kada žena potpuno izbaci namirnice poput hleba, pirinča ili krompira, organizam gubi važan izvor energije i ulazi u stanje stresa. Dr Čubrilo ističe da je zdravije pojesti običan keks kada od poslednjeg obroka prođe dva do dva i po sata, nego izgladnjivati organizam: “Ako niste jeli dva do dva i po sata, zdravije je pojesti jedan keks. Na taj način jetra dobija signal da ima dovoljno energije i ne zaustavlja procese u telu.”

Posebno upozorava na posledice strogih dijeta i konstantnog gladovanja, jer telo tada aktivira mehanizme odbrane i usporava rad metabolizma. “Kada ne dobijate dovoljno hrane, telo smanjuje potrošnju energije. Što duže gladujete, više usporavate svoj metabolizam”, navodi dr Čubrilo. Ovo može dovesti do povišenog kortizola, razgradnje mišićnog tkiva i usporavanja osnovnih funkcija, što direktno utiče na energiju i vitalnost žena tokom dana.

Dr Čubrilo zaključuje da je preveliki strah od hrane postao čest psihološki problem: “Mi smo sada strašno uplašeni od hrane. Oni koji ne vode računa, ti ljudi žive zdravo. Oni su super. Strah od svake palačinke ili obroka već postaje psihopatologija.”

Njegovi saveti su jasni – slušajte svoj organizam, jedite raznovrsno i umereno, bez pritiska i osećaja krivice. Tradicionalna kuvana jela, povremeni slatkiši i uravnotežena ishrana mogu biti deo zdravog životnog stila. U slučaju dilema ili zdravstvenih problema, obavezno se posavetujte sa lekarom ili nutricionistom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Praktični koraci za uživanje u prazniku bez zdravstvenih problema – od ishrane do zaštite od krpelja

Proslava Prvog maja u prirodi je savršena prilika za opuštanje i druženje, ali ovaj praznik može doneti i određene zdravstvene izazove, posebno ženama. Najčešći problemi su preterano konzumiranje hrane i pića, kao i opasnost od ujeda krpelja – što može biti posebno rizično za žene sa osetljivim stomakom ili one koje vode računa o svom zdravlju.

Profesor dr Aleksandar Simić, digestivni hirurg, naglašava koliko je važno kontrolisati količinu i način na koji jedemo: „U normalnom obroku žvakanje bi trebalo ponoviti bar 20 puta. Tako pomažemo želucu da lakše svari hranu i izbegnemo osećaj težine.“ On objašnjava da preobilni obroci mogu izazvati nelagodnosti kao što su nadimanje, bol ispod rebara ili ubrzan rad srca, a ističe i da hrana ne bi trebalo da ostaje u želucu duže od dva sata.

Žene često pod stresom ili emotivnim opterećenjem posegnu za preteranim jelom ili pićem. Iako to privremeno može ublažiti brige, kasnije dolazi do neprijatnosti. Stručnjaci savetuju da u takvim situacijama, umesto emocionalnog prejedanja, pomaže iskren razgovor sa bliskim osobama.

Osim pravilnog varenja, važno je i zaštititi se od krpelja koji mogu preneti infekcije. Preporučuje se nošenje duge odeće, upotreba zaštitnih sredstava i temeljni pregled kože po povratku kući. Ako do ujeda ipak dođe, krpelja treba pažljivo ukloniti pincetom bez naglih pokreta i obratiti pažnju na eventualne promene na koži ili opšte stanje organizma. U slučaju pojave crvenila ili sumnje na infekciju, treba se odmah obratiti lekaru.

Ženama sa digestivnim smetnjama preporučuje se dodatni oprez sa alkoholom i masnom hranom. Dr Simić savetuje: „Unos umerenih količina, pažljivo žvakanje i pravljenje pauze između obroka mogu značajno smanjiti neprijatnosti.“

Praktični koraci za bezbrižan uranak su:
– Pripremite raznovrsnu, ali laganu hranu i izbegavajte prejedanje.
– Nosite zaštitnu odeću i sredstva protiv insekata.
– Redovno proveravajte kožu na ujede krpelja.
– Uživajte u druženju, ali budite umereni u jelu i piću.
– Ako se pojave simptomi poput jakog bola, crvenila ili povišene temperature, odmah se javite lekaru.

Za detaljnu dijagnozu ili savet, uvek se konsultujte sa stručnjakom.