Tokom letnjih talasa vrućine, žene mogu iskusiti pojačanu napetost, a posebno su ugrožene korisnice određenih lekova.

Visoke temperature tokom leta ne utiču samo na fizičko zdravlje, već mogu narušiti i psihičku ravnotežu, posebno kod žena. U poslednjem periodu, ekstremne vrućine širom Evrope dovode do promena raspoloženja i osećaja napetosti kod mnogih žena. Stručnjaci naglašavaju da toplotni talasi mogu izazvati psihičku nelagodnost, a žene koje uzimaju određene lekove moraju biti dodatno oprezne. Psihološkinja L. J. Jones ističe da visoke temperature direktno utiču na emocionalnu stabilnost, što često dovodi do osećaja preopterećenosti i ‘zarobljenosti’. Nije retkost da se kod žena javi povećana nervoza ili čak napadi panike, što je prirodna reakcija tela na ekstremne klimatske uslove.

Vrućina može dodatno pogoršati simptome anksioznosti, jer fiziološki stres izazvan visokim temperaturama, ubrzanim radom srca i dehidracijom može proizvesti simptome slične anksioznosti. To rezultira razdražljivošću, problemima sa snom i osećajem gubitka kontrole nad svakodnevnim obavezama. Kada ne uspevamo da obavimo rutinske aktivnosti ili se rashladimo, javlja se osećaj nemoći. Dugotrajna izloženost nelagodnosti i nedostatak kvalitetnog sna mogu dodatno iscrpeti emocionalnu energiju i smanjiti otpornost na stresne situacije.

Dr Asim Cheema naglašava da žene koje koriste određene lekove moraju biti posebno pažljive tokom vrućih dana. Određeni medikamenti, poput antidepresiva (SSRI, SNRI i triciklički antidepresivi), antipsihotika, beta-blokatora, diuretika i antihistaminika, mogu narušiti termoregulaciju organizma i smanjiti sposobnost znojenja. Posledica toga je veći rizik od dehidracije i toplotnog udara. ‘Korisnici ovih lekova ne moraju se bojati leta, ali bi tokom ekstremnih vrućina trebalo da povećaju oprez. Ako primetite bilo kakve promene u zdravstvenom stanju, odmah se posavetujte sa lekarom’, ističe dr Cheema.

Stručnjaci savetuju ženama da se fokusiraju na ono što mogu da kontrolišu – fizičke aktivnosti treba obavljati rano ujutru, kada su temperature niže, a prostorije redovno rashlađivati kroz provetravanje ili korišćenje ventilatora. Ograničavanje praćenja vesti i vremenske prognoze može doprineti smanjenju dodatnog stresa. Prihvatanje da je povišena razdražljivost normalna reakcija na toplotu može olakšati letnji period. Ukoliko anksioznost ili loše raspoloženje potraju i ometaju svakodnevicu, preporučuje se traženje stručne pomoći. Najvažnije je zapamtiti: ‘Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.’

Nove studije pokazuju da su životne navike ključne u održavanju telesne težine u zrelijim godinama

Mnoge žene nakon četrdesete godine primećuju da se telesna težina lakše povećava, što često izaziva zabrinutost i utiče na samopouzdanje. Iako je rasprostranjeno mišljenje da je usporavanje metabolizma glavni krivac za ove promene, najnovija naučna istraživanja ukazuju na drugačije uzroke. Obimno istraživanje objavljeno u časopisu Science, koje je obuhvatilo više od 6.000 ispitanika, pokazalo je da se potrošnja energije između dvadesete i šezdesete godine života praktično ne menja značajno. Tek nakon šezdesete dolazi do postepenog pada bazalnog metabolizma, odnosno broja kalorija koje telo troši u mirovanju.

Pravi razlog lakšeg dobijanja kilograma kod žena u ovom periodu najčešće leži u gubitku mišićne mase, poznatom kao sarkopenija. Posle tridesete godine, ukoliko ne vežbaju redovno, žene gube deo mišićnog tkiva, pa organizam sagoreva manje kalorija u toku dana. Osim toga, promene navika, poput smanjenja fizičke aktivnosti i promena u ishrani, dodatno utiču na povećanje telesne mase.

Hormonske promene koje prate perimenopauzu i menopauzu takođe mogu otežati kontrolu kilaže, ali stručnjaci ističu da svakodnevne navike često imaju veći uticaj od hormona ili samih godina.

Ohrabrujuća vest je da žene ipak imaju mogućnost da utiču na svoju težinu. Redovno uvođenje vežbi snage može pomoći u očuvanju mišićne mase, dok promišljen izbor hrane i smanjenje unosa prerađenih namirnica doprinosi stabilizovanju težine. Dr Ana Petrović, specijalista za ishranu, naglašava: „Najvažnije je da žene ne okrivljuju isključivo godine za promene na telu. Pravilna ishrana i fizička aktivnost mogu znatno smanjiti rizik od neželjenog dobijanja kilograma. Redovno vežbanje od samo 30 minuta dnevno može napraviti veliku razliku.”

Takođe, važno je obratiti pažnju na kvalitet sna i upravljanje stresom, jer nedostatak sna i stalni stres mogu dodatno povećati apetit i otežati mršavljenje. Ključ je u postizanju ravnoteže u svim segmentima života, što direktno utiče na zdravlje i dobro raspoloženje. Za individualne savete i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Akademija zdravih navika: zašto su pravilna ishrana, san i podrška ključni za dugoročno zdravlje žena

Želimir Bantić, specijalista farmacije i edukator, kroz lično iskustvo odrastanja sa slabim imunitetom danas pomaže ženama da izgrade zdravije navike. Kao dete je često bio bolešljiv, ali je kroz godine shvatio koliko su ishrana, kvalitetan san i fizička aktivnost važni za svaki segment života. Danas vodi Akademiju zdravih navika i ističe da lekovi mogu rešiti trenutne tegobe, ali je način života presudan za opšte zdravlje. Kako kaže, „shvatio sam da su ishrana, san i fizička aktivnost ključ za bolji život”, a zdravlje je mnogo više od odsustva bolesti – ono uključuje energiju i zadovoljstvo.

Mnoge žene, balansirajući između raznih obaveza, često zapostavljaju svoje potrebe. Bantić savetuje da čak i male promene, poput kvalitetnog sna i raznovrsne ishrane, mogu sprečiti ozbiljnije zdravstvene probleme. „Hrana, san i svakodnevne odluke mogu drastično uticati na kvalitet života”, naglašava on i dodaje koliko je važno prepoznati prve znake umora i reagovati na vreme.

Jedna od glavnih tema njegovih edukacija je gojaznost. Bantić napominje da je ovo često pogrešno shvaćena bolest i da „ljudi misle da je dovoljno manje jesti i više vežbati, ali gojaznost je mnogo složenija”. On objašnjava da je gojaznost hronično stanje koje uključuje poremećaje u radu mozga, creva i masnog tkiva, te žene koje se sa njom bore ne treba da osećaju krivicu. „Gojaznost nije znak nedostatka discipline, već posledica složenih procesa u organizmu”, ističe Bantić i savetuje da je podrška okoline veoma važna.

Još jedan izazov je regulacija šećera u krvi i hormona. Bantić često koristi savremene senzore kako bi pokazao ženama kako nagle promene šećera mogu izazvati umor i pojačati apetit. „Kada šećer naglo skoči, telo proizvodi mnogo insulina. To nas uvodi u krug gladi i skladištenja masnoća”, objašnjava, dodajući da povišen insulin otežava sagorevanje masnih naslaga.

San je takođe često zanemaren faktor u regulaciji telesne težine. „Ne postoji suplement ili lek koji može zameniti dobar san. Kada ne spavamo dovoljno, hormoni gladi i sitosti se poremete i teže kontrolišemo apetit”, kaže Bantić i savetuje ženama da planiraju vreme za odmor kako bi lakše održale stabilnu težinu i dobro raspoloženje.

Na kraju, podseća da samo informacija nije dovoljna. „Informacija sama po sebi ne menja život. Potrebna je svakodnevna primena i podrška”, zaključuje. Ženama koje imaju zdravstvene izazove preporučuje savetovanje sa lekarom radi precizne dijagnoze i preporuka.