Naučna istraživanja ne potvrđuju vezu između statina i gojenja, ali promene navika mogu imati uticaj

Sve više žena koristi lekove za snižavanje holesterola, poznate kao statini, kako bi smanjile rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Pitanje koje se često postavlja jeste da li ova terapija može dovesti do povećanja telesne težine, posebno u predelu stomaka, što je važno za žene u srednjem i starijem dobu, kada hormonalne promene dodatno utiču na metabolizam. Prema dosadašnjim naučnim studijama, statini nisu identifikovani kao uzrok gojenja ili povećanja obima stomaka. Stručnjaci naglašavaju da statini nisu registrovani kao lekovi koji izazivaju povećanje telesne mase, ali se kod nekih žena tokom terapije mogu primetiti promene u težini ili izgledu tela.

Iako statini ne utiču direktno na kilažu, mogu indirektno dovesti do promena u navikama. Neke žene, nakon započinjanja terapije, mogu steći utisak da su zaštićene i postati manje pažljive u ishrani, što rezultira povećanim unosom kalorija i masti, pa time i povećanjem težine. Istraživanja na životinjama pokazala su da statini mogu uticati na nivo hormona koji regulišu apetit, poput grelina i leptina, ali rezultati ovih studija ne mogu se automatski primeniti na ljude.

Endokrinolog dr Ana Petrović ističe: “Većina mojih pacijentkinja ne prijavljuje značajno povećanje težine zbog statina. Mnogo češće vidim promene u navikama, a ne direktan uticaj leka. Zbog toga uvek savetujem da, bez obzira na terapiju, nastave sa zdravom ishranom i redovnim vežbanjem.” Takođe, prema poslednjim istraživanjima, žene koje vode računa o ishrani i vežbaju nemaju veće šanse za gojenje tokom terapije statinima.

Da biste očuvale zdravu telesnu težinu dok uzimate statine, preporučuje se da ishrana bude bogata povrćem, vlaknima i zdravim mastima, uz redovnu fizičku aktivnost tri do pet puta nedeljno. Korisno je voditi dnevnik ishrane i povremeno kontrolisati težinu, a u slučaju naglih promena obavezno se konsultujte sa lekarom. Statini su ključni za prevenciju ozbiljnih bolesti, ali ne mogu zameniti zdrav stil života. Otvoreno razgovarajte sa svojim lekarom o svim promenama tokom terapije i zajedno pronađite najbolje rešenje za vaše zdravlje. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se svom izabranom lekaru.

Celer doprinosi hidrataciji i sadrži vitamine i antioksidanse, ali ne može zameniti uravnoteženu ishranu i stil života

Sok od celera poslednjih godina sve češće se nalazi u čašama žena širom sveta. Popularnost mu je porasla zahvaljujući društvenim mrežama, gde se često tvrdi da pomaže u „čišćenju“ organizma i ubrzava metabolizam. Ipak, stručnjaci naglašavaju da, iako je celer zaista bogat korisnim nutrijentima, nijedna namirnica ne može rešiti sve zdravstvene izazove sama.

Celer je izuzetno bogat vodom – između 85 i 95 odsto njegovog sastava čini voda, što ga čini odličnim saveznikom u svakodnevnoj hidrataciji. Sok od celera pruža i obilje vitamina i minerala neophodnih za žensko zdravlje: čaša od 300 mililitara sadrži oko 50 kalorija, 2 grama proteina, 9 grama ugljenih hidrata, 5 grama vlakana i 5 grama prirodnih šećera. Uz to, bogat je vitaminom K, folnom kiselinom, kalijumom i vitaminom C.

Jedan od posebnih sastojaka celera su biljna jedinjenja poznata kao ftalidi, koja mogu doprineti opuštanju zidova krvnih sudova, te blago sniziti visoki krvni pritisak. Vitamin C i flavonoidi, kao snažni antioksidansi, pomažu organizmu da se izbori sa oksidativnim stresom i upalama.

Iako se često može čuti da sok od celera „detoksikuje“ telo, nutricionistkinja Amber Somer ističe: „Sok od celera je zdrav napitak, ali ne može da poništi posledice loše ishrane niti da zameni zdrav način života.“ Ona objašnjava da jetra i bubrezi predstavljaju prirodni sistem detoksikacije tela, te da nijedno piće ne može zameniti raznovrsnu ishranu, fizičku aktivnost i kvalitetan san. Sok od celera može biti deo zdravih navika, ali nije magično rešenje za sve probleme.

Ukoliko želite da ga uključite u svoju svakodnevicu, najbolje je piti ga kao dodatak obrocima. Stručnjaci savetuju da obratite pažnju na celokupne navike: uravnotežena ishrana, dovoljan unos vode i redovno kretanje su ključni za dobro zdravlje. Dr Čubrilo preporučuje ženama koje imaju sporije varenje da posebnu pažnju obrate na unos vlakana, a celer je odličan izbor upravo zbog visokog sadržaja vlakana i vode.

Ipak, važno je imati na umu: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“ Samo stručnjak može dati preporuke prilagođene vašim potrebama. Pre značajnih promena u ishrani, obavezno se konsultujte sa nutricionistom ili lekarom, posebno ako imate hronične zdravstvene tegobe.

Na kraju, sok od celera može biti osvežavajući i koristan deo jelovnika, ali ne zamenjuje dobru ishranu i zdrav način života. Prava briga o zdravlju podrazumeva celovit pristup i dobre navike, a ne oslanjanje na jedan napitak.

Iznenadne promene u čulu ukusa mogu ukazivati na zdravstvene probleme – evo kada treba reagovati i šta preduzeti.

Mnoge žene u poslednje vreme primećuju da njihova omiljena hrana više nema onaj prepoznatljiv ukus. Iako se često misli da je ovo posledica godina, promene u čulu ukusa nisu rezervisane samo za starije od 40 godina – mogu se javiti i kod mlađih žena. Prvi znaci problema su slabija aroma kafe, bljutave supe ili manje sladak paradajz, pa žene često posegnu za dodatkom više soli ili šećera. Međutim, uzroci mogu biti mnogo ozbiljniji i složeniji. Na osećaj ukusa mogu uticati lekovi, infekcije kao što je kovid, manjak vitamina, problemi sa štitastom žlezdom, pa čak i neka neurološka oboljenja. Zbog toga je važno ne zanemariti nagle ili dugotrajne promene u ukusu.

Naše čulo ukusa je složen sistem u kojem učestvuju jezik, nos, pljuvačka, nervi i mozak. Na jeziku se nalazi između 2.000 i 8.000 pupoljaka koji prepoznaju osnovne ukuse: slatko, slano, kiselo, gorko i umami. Ipak, aroma hrane zavisi najviše od čula mirisa – zato nam se, kada smo prehlađene, čini da je sve bezukusno. S godinama broj pupoljaka opada, a pljuvačka se luči u manjoj količini, pa starije žene češće pojačavaju začine. Ipak, ako se ukus menja iznenada, uzrok može biti i nešto drugo.

Više od 250 različitih lekova može uticati na čulo ukusa, uključujući antibiotike, lekove za visok pritisak, antidepresive, antihistaminike, terapije za štitastu žlezdu i osteoporozu, kao i terapije protiv raka. Neke žene tada osećaju metalni ukus, dok druge opisuju hranu kao gorku ili bezukusnu. Tokom pandemije, mnoge žene su izgubile i ukus i miris zbog infekcije virusom SARS-CoV-2, a kod nekih su se problemi zadržali mesecima, uključujući pojavu parosmije – kada poznati mirisi postaju neprijatni.

Važno je reagovati na nagle promene u ukusu. „Ako primetite da vam se ukus hrane promenio naglo ili traje duže od nekoliko nedelja, obavezno se obratite izabranom lekaru“, savetuje dr Snežana Ilić, specijalista otorinolaringologije. Takođe, savetuje: „Ukoliko uzimate više lekova, konsultujte se sa farmaceutom ili lekarom da proverite nuspojave.“

Ishrana bogata vitaminima i mineralima (posebno cinkom i vitaminom B12) može pomoći, jer njihov nedostatak često uzrokuje promene u ukusu. Preporuka je da se jede raznovrsna hrana sa dosta povrća, voća i žitarica. Ako ste preležale kovid, a ukus i miris vam se još nisu vratili, postoje specijalne vežbe za povratak ovih čula – o tome se posavetujte sa specijalistom. Promene u ukusu ne treba ignorisati, jer mogu biti signal za ozbiljnije zdravstvene tegobe. Pratite promene u svom telu, hranite se raznovrsno i ne zaboravite na redovne lekarske kontrole. Za sve dileme ili trajne promene konsultujte stručnjaka.