Amerikanka Amanda Grajs otvoreno govori o izazovima sa poremećajem upornog genitalnog uzbuđenja i važnosti traženja pomoći

Amanda Grajs iz Sjedinjenih Američkih Država suočava se sa izuzetno retkim medicinskim problemom poznatim kao poremećaj upornog genitalnog uzbuđenja. Ova tegoba donosi stalni osećaj uzbuđenja i nevoljne orgazme koji nisu povezani sa seksualnom željom. Prvi put se susrela sa simptomima još kao dete, sa samo šest godina, što je za nju bilo veoma zbunjujuće i stresno. Zbog osećanja stida i straha od nerazumevanja, Amanda je dugi niz godina ćutala o svom stanju, čak i pred najbližima.

Ovaj poremećaj se manifestuje tako da epizode mogu nastupiti neočekivano, na javnim mestima, dok je u društvu prijatelja, u kafiću ili čak tokom vožnje automobila. Upravo zbog nepredvidivosti simptoma, Amanda je često izbegavala društvene događaje i povlačila se iz socijalnog života. Sama kaže: “Dnevno mogu da doživim i do 50 orgazama. Nekada ih imam pet ili čak deset u roku od jednog sata. To mi se događa i kada sam među ljudima. Sramota me je. Kada mi se to desi u javnosti, trudim se da izgledam nasmejano i da sakrijem neprijatnost.”

Poremećaj upornog genitalnog uzbuđenja kod žena je veoma retka dijagnoza, ali može da izazove ozbiljnu nelagodnost, povlačenje i anksioznost. Amanda naglašava da njeno stanje nije povezano sa seksualnim zadovoljstvom ili željom, već je reč o medicinskom problemu. Zbog toga su epizode često izazivale osećaj bespomoćnosti i izolovanosti. Podršku u svemu joj pruža dečko Stjuart Triplet, koji ima razumevanja i pomaže joj da lakše prođe kroz teške trenutke.

Nakon mnogo godina neizvesnosti i samoće, Amanda se obratila stručnjaku za bolove u karlici. Dobila je terapiju, lekove i savete o tehnikama opuštanja. Sama kaže: “Postoje načini da smanjim intenzitet simptoma, iako oni nisu potpuno nestali. Koristim lekove za opuštanje tog dela tela, a vežbe mi pomažu da se fokusiram na druge stvari.”

Ovo iskustvo je navelo Amandu da javno progovori o svom retkom poremećaju kako bi podigla svest i ohrabrila druge da potraže pomoć. “Najvažnije je da ljudi znaju da nisu sami i da ne treba da se stide da razgovaraju sa lekarom”, ističe Amanda. Ona želi da druge žene znaju da poremećaj upornog genitalnog uzbuđenja može da se javi u bilo kom uzrastu i da je važno odmah potražiti stručnu pomoć ako primete simptome koji narušavaju kvalitet života. Obratite se ginekologu, urologu ili lekaru opšte prakse za dijagnozu i savet, jer traženje pomoći može doneti olakšanje i odgovore na pitanja koja vas muče.

Nutricionisti preporučuju povrće i voće bogato vodom, kao i lagane izvore proteina za bolje podnošenje visokih temperatura

Sa dolaskom letnjih vrućina i dnevnim temperaturama iznad 35 stepeni, mnoge žene osećaju umor i smanjen apetit. Pravilna ishrana u tim uslovima postaje posebno važna za očuvanje energije i zdravlja. Zbog naglog gubitka tečnosti i minerala, stručnjaci savetuju da obroci budu lagani i bogati namirnicama koje osvežavaju i hidriraju organizam.

Prema rečima dr Snežane Petrović, specijaliste nutricionizma, „letnje temperature povećavaju rizik od dehidratacije. Iz tog razloga, savetujem ženama da tokom dana unose što više povrća i voća koje sadrži visok procenat vode. Lubenica, krastavac, dinja i paradajz su sjajan izbor.“

Za doručak ili užinu, preporučuju se sezonsko voće i povrće, kao i lagane salate koje osvežavaju i pomažu hidrataciji. Povrće poput tikvica i zelene salate dodatno hladi organizam i obezbeđuje potrebne antioksidanse, vitamin C i kalijum – minerale koji se lako gube tokom znojenja.

Kada birate glavni obrok tokom vrelih dana, prednost dajte nemasnim izvorima proteina. Piletina, ćuretina, riba i mahunarke lako se vare i ne opterećuju stomak. „Grilovano meso u kombinaciji sa povrćem je pravi letnji ručak“, ističe dr Snežana Petrović. Masna i pržena hrana dodatno otežava organizam, pa je preporuka da je izbegavate, naročito u najtoplijem delu dana.

Unos tečnosti je izuzetno važan – obična voda je najbolji izbor, dok gazirana i zaslađena pića ne doprinose hidrataciji i mogu je čak pogoršati. Domaće limunade sa malo šećera, biljni čajevi ili voda sa kriškama limuna i nane su osvežavajuće alternative. Alkohol je najbolje svesti na minimum jer dodatno dehidrira telo.

Dr Snežana Petrović naglašava: „Ponekad žene posežu za sladoledom, ali preporučujem da on ne bude svakodnevna navika. Mnogo bolja opcija su domaći voćni sladoledi ili grčki jogurt sa svežim voćem. Na taj način dobijate osveženje bez viška šećera.“

Praktičan savet je da jedete manje, a češće obroke kako biste olakšali varenje i zadržali energiju tokom dana. Pametan izbor namirnica olakšava podnošenje visokih temperatura, a pravilna ishrana ne znači odricanje, već podršku vašem zdravlju i vitalnosti.

Za individualne savete ili dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Naučnica sa Kembridža otkriva koje svakodnevne proizvode izbegava i daje savete za zdraviji životni prostor

Ana Kanadas, poznata istraživačica iz oblasti karcinoma sa Univerziteta Kembridž, podelila je sa javnošću listu sedam proizvoda koje nikada ne koristi kod kuće. Njene preporuke posebno su zainteresovale žene koje žele da zaštite zdravlje svoje porodice, jer se radi o svakodnevnim predmetima koji mogu sadržati hemikalije povezane sa povećanim rizikom od raka i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Na prvom mestu nalaze se mirisne sveće. Iako pružaju prijatnu atmosferu, Ana upozorava da pri sagorevanju mogu ispuštati sitne čestice i hemikalije poput benzena i formaldehida, koje dodatno zagađuju vazduh u zatvorenom prostoru. Slično savetuje i za osveživače vazduha, jer oni zapravo ne uklanjaju neprijatne mirise, već ih maskiraju hemikalijama koje mogu formirati još više zagađivača.

Dr Kanadas takođe izbegava vodootporni tekstil i materijale otporne na fleke, jer su često tretirani tzv. ‘večitnim hemikalijama’ koje ostaju u organizmu i povezane su sa rizikom od raka bubrega i testisa, kao i sa poremećajem imuniteta i štitne žlezde. Umesto toga, bira tkanine bez ovih supstanci kada oprema svoj dom.

Plastične posude za hranu i plastične daske za sečenje takođe su na njenoj listi zabrana. Zagrijavanje plastike ili njena česta upotreba može dovesti do oslobađanja mikroplastike i štetnih hemikalija u hranu. Posebno upozorava na sitne čestice koje nastaju pri svakom presecanju plastične daske nožem, a završavaju u obroku. Umesto toga, preporučuje korišćenje staklenih posuda i drvenih ili bambusovih dasaka.

Još jedan proizvod koji ne koristi jeste voda sa česme bez filtera. Iako je često bezbedna, Ana savetuje upotrebu filtera jer voda može sadržati tragove teških metala i drugih zagađivača. Takođe, izbegava tiganje sa nelepljivim premazom – ukoliko je premaz oštećen ili pregrejan, može oslobađati opasna isparenja. Ona zato koristi posuđe od nerđajućeg čelika ili livenog gvožđa.

Na kraju, Ana Kanadas savetuje da pažljivo proveravate etikete i birate proizvode sa što manje hemikalija. ‘Mnoge male promene mogu značajno uticati na zdravlje vas i vaše porodice’, ističe dr Kanadas. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, uvek se obratite svom lekaru.