Rano prepoznavanje promena u pamćenju i samostalna briga ključni su za dugoročno očuvanje zdravlja mozga kod žena

Briga o zdravlju mozga posebno je značajna za žene srednjih i starijih godina, jer su one izložene povećanom riziku od bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Pravovremeno prepoznavanje i reagovanje na promene u pamćenju ili pažnji može bitno poboljšati kvalitet života i omogućiti žene da duže ostanu nezavisne i aktivne. Statistički podaci pokazuju da svaka treća žena starija od 65 godina tokom života može razviti neki oblik demencije, što dodatno naglašava potrebu za ličnim angažovanjem u očuvanju zdravlja mozga.

Samozastupanje znači da žene treba da uoče i ne ignorišu prve promene kao što su povremena zaboravnost, otežana koncentracija ili promene u raspoloženju, već da ove simptome shvate ozbiljno i na vreme potraže stručno mišljenje. Maria Shriver, poznata javna ličnost i zagovornica podizanja svesti o Alchajmerovoj bolesti, ističe: “Ne smemo da ignorišemo signale koje nam telo šalje. Svaka žena zaslužuje da zna kako da prepozna rane simptome i da se ne ustručava da traži pomoć.” Ona takođe napominje da žene često zanemaruju svoje potrebe na račun porodice, ali da je briga o sopstvenom zdravlju temelj za dobrobit čitave porodice.

Simptomi problema sa mozgom nisu uvek očigledni; blagi problemi sa pamćenjem, promene u govoru ili poteškoće sa obavljanjem svakodnevnih zadataka mogu biti prvi znaci za uzbunu. U slučaju da primetite ovakve promene kod sebe ili bliskih osoba, preporučuje se da što pre zakažete pregled kod lekara opšte prakse ili neurologa.

Pored toga što je važno reagovati na prve simptome, postoje i efikasne preventivne mere: redovno fizičko vežbanje, izbalansirana ishrana, kvalitetan san i mentalne aktivnosti kao što su čitanje, rešavanje ukrštenica ili učenje novih veština mogu pomoći u očuvanju kognitivnih sposobnosti.

Za svaku sumnju ili savet, najbolje je potražiti mišljenje lekara radi tačne dijagnoze i odgovarajućeg tretmana.

Novo finsko istraživanje otkriva da parcijalno uklanjanje meniskusa često pogoršava bol i pokretljivost kolena, posebno kod žena starijih od 50 godina.

Žene srednjih i starijih godina koje se suočavaju sa bolovima u kolenu zbog osteoartritisa često razmatraju da li je operacija meniskusa najbolje rešenje. Najnovije istraživanje iz Finske ukazuje da parcijalno uklanjanje meniskusa, koje se često izvodi artroskopski, može dugoročno dovesti do pogoršanja stanja zgloba. Naučnici su pratili žene tokom deset godina i otkrili da su pacijentkinje koje su imale uklanjanje oštećenog dela meniskusa imale učestalije bolove, lošiju pokretljivost i brži napredak osteoartritisa nego one koje nisu operisane ili su prošle kroz lažnu intervenciju bez uklanjanja hrskavice. Ovo je posebno važno za žene iznad 50 godina, za koje su ovakve operacije relativno česte.

Meniskus je elastična hrskavica u obliku slova C, važna za zaštitu zgloba kolena. Oštećenja ovog dela kolena mogu nastati povredom ili češće starenjem i svakodnevnim opterećenjem. Kod osoba sa osteoartritisom promene na meniskusu su česte, ali, prema rečima stručnjaka, nisu uvek uzrok bola. Ortopedski hirurg dr Klint Sope kaže: “Dugo se verovalo da je oštećenje meniskusa glavni izvor bola, ali sada znamo da je situacija mnogo složenija i da su često u pitanju i hronične upale u telu.” Dr Teppo Jervinen, autor studije, dodaje: “Na osnovu savremenih podataka, uklanjanje meniskusa ne rešava uvek problem, jer oštećenja ove hrskavice često postoje i kod osoba koje nemaju nikakve tegobe.”

Savremeni stručnjaci sve češće savetuju da žene koje osećaju bolove u kolenu prvo pokušaju konzervativne metode – fizičku terapiju, antiinflamatorne lekove, odmor, hlađenje kolena i fizičke aktivnosti kao što je vožnja bicikla. U određenim slučajevima mogu biti korisne i injekcione terapije, poput kortikosteroida, hijaluronske kiseline ili tretmana plazmom bogatom trombocitima (PRP).

Dr Sope ističe da danas operaciju meniskusa sprovodi samo u posebnim situacijama, kada je deo meniskusa pomeren i izaziva dodatne smetnje, ili ako druge metode nisu dale rezultate. “Kod ozbiljnog osteoartritisa, zamena celog zgloba može biti bolje rešenje od parcijalnog uklanjanja meniskusa”, napominje on.

Žene sa bolovima i ograničenom pokretljivošću kolena treba da znaju da operacija nije uvek potrebna niti najbolja opcija. Pre nego što se odlučite za hirurški zahvat, savetuje se razgovor sa ortopedom i razmatranje svih mogućih terapija.

Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Novo kanadsko istraživanje otkriva da čak i niske koncentracije zagađenja mogu oslabiti pamćenje i brzinu razmišljanja kod žena srednjih godina

Nedavno sprovedena studija u Kanadi otkriva da svakodnevna izloženost zagađenju vazduha može negativno uticati na moždane funkcije, pri čemu su žene srednjih godina posebno osetljive. U istraživanju je učestvovalo blizu 7.000 odraslih osoba, a istraživači su analizirali nivoe zagađenja u njihovom okruženju i rezultate testova pamćenja, razumevanja i brzine obrade informacija.

Ispitanici su dolazili iz različitih gradskih i prigradskih sredina, a poseban fokus bio je na izloženosti azot-dioksidu i sitnim česticama poznatim kao PM2.5. Rezultati su pokazali da osobe koje su duže živele u zagađenijim područjima imaju slabije rezultate na testovima mentalnih sposobnosti. Ovaj negativan uticaj je bio izraženiji kod žena nego kod muškaraca.

Dr Rasel Džud de Souza, jedan od autora studije, ističe: “Naši podaci ukazuju da čak i niska, svakodnevna izloženost zagađenju može uticati na rad mozga, što tokom godina može povećati rizik od demencije.”

Otkrića su posebno značajna za žene koje žive u urbanim sredinama ili u blizini prometnih ulica. Kognitivne funkcije, uključujući pamćenje i brzinu razmišljanja, od ključnog su značaja za svakodnevni život i posao, ali se negativni efekti zagađenja mogu razvijati postepeno i nisu odmah vidljivi.

Prema rečima doktorke Davide Kappon, neuropsihologa: “Važno je razumeti da se promene u moždanim funkcijama često razvijaju postepeno, a prevencija je najbolji način da sačuvamo mentalno zdravlje.”

Kako bi smanjile izloženost štetnim česticama, ženama se savetuje da prate izveštaje o kvalitetu vazduha, provetravaju prostorije kada je zagađenje slabije, koriste prečišćivače vazduha u zatvorenim prostorima i izbegavaju fizičku aktivnost napolju u trenucima kada su indeksi zagađenja visoki. Sadnja biljaka u domu i dvorištu takođe može doprineti boljem kvalitetu vazduha. Za preciznu dijagnozu i savete, preporučuje se konsultacija sa lekarom.