Klimatske promene pojačavaju polenske alergije, a stručnjaci savetuju kako smanjiti tegobe tokom sezone

Sve više žena, naročito u gradskim sredinama, primećuje da sezonske alergije traju duže i da su simptomi izraženiji – od učestalog kijanja do svraba očiju i curenja nosa. Uzrok tome, prema mišljenju stručnjaka, jesu toplije zime i produžena sezona cvetanja, što povećava količinu polena u vazduhu i produžava izloženost alergenima. Dr Ana Petrović, specijalista imunologije, objašnjava: “Biljke danas produžavaju period cvetanja zbog toplijih proleća i blažih zima, što povećava količinu polena u vazduhu i pojačava simptome kod osoba sklonih alergijama.”

Simptomi su često jači kod žena koje već imaju astmu ili alergijski rinitis, a dodatni faktori rizika su nasledna sklonost i izloženost zagađenju i smogu. Zagađenje dodatno iritira sluzokožu i pogoršava reakcije na polen.

Jedna od najčešćih grešaka tokom sezone polena je otvaranje prozora kada je koncentracija polena najviša. “Svež vazduh je važan, ali tokom sezone polena preporučujem da prozore držite zatvorenim i koristite uređaje za filtriranje vazduha sa HEPA filterom,” savetuje dr Petrović. Redovno usisavanje prostora, posebno usisivačem sa HEPA filterom, značajno smanjuje količinu alergena. Vlažnost u domu treba kontrolisati, jer topli i vlažni prostori pogoduju razvoju buđi – posebno obratite pažnju na kupatilo i kuhinju.

Vlasnice kućnih ljubimaca treba da ih redovno četkaju i kupaju, posebno nakon šetnje, jer se polen može zadržati na dlaci. Preporučuje se i da ljubimci tokom perioda pojačane alergije ne borave u spavaćoj sobi. Kućne biljke su lepe, ali mogu zadržavati prašinu i spore buđi, pa ih treba ograničiti ako imate izražene simptome.

Produžena sezona alergija može otežati svakodnevne obaveze, posao i kvalitet sna, što je dodatno opterećenje za žene koje brinu o zdravlju porodice. Ako primetite da su simptomi dugotrajni ili intenzivni, obavezno se posavetujte sa lekarom kako biste dobili tačnu dijagnozu i odgovarajuću terapiju. Individualan pristup i promene navika ključ su za lakše podnošenje simptoma tokom cele sezone.

Smanjenje vremena pred ekranom doprinosi smanjenju stresa, anksioznosti i poboljšava kvalitet života žena

Sve više žena, bez obzira na godine, primećuje negativan uticaj prekomerne upotrebe digitalnih uređaja na sopstveno zdravlje. Digitalna detoksikacija, odnosno svesno ograničavanje vremena na mobilnim telefonima, računarima i društvenim mrežama na određeni period, postaje popularan način da se ublaže stres i osećaj iscrpljenosti. Prema istraživanjima, prosečna odrasla osoba danas provede više od šest sati dnevno pred ekranom, dok mlađe generacije provode još više, što povećava rizik od anksioznosti, preopterećenosti informacijama i slabijeg povezivanja van digitalnog sveta.

Praksa digitalne detoksikacije podrazumeva da na nekoliko sati, dana ili čak nedelja svesno ograničimo ili potpuno isključimo upotrebu digitalnih uređaja. Suština nije u trajnom odricanju od tehnologije, već u pronalaženju balansa između digitalnog i stvarnog života. Ovakav pristup posebno pomaže ženama, jer one često koriste društvene mreže za održavanje kontakata i upoređivanje sa drugima, što može dovesti do pojačanog osećaja nezadovoljstva ili pritiska.

Prema rečima dr Ivane Petrović, psihologa: „Kratka pauza od društvenih mreža ima pozitivan efekat na osećaj zadovoljstva životom i samopoštovanje“. Istraživanje iz 2025. godine pokazuje da osobe koje su privremeno ograničile korišćenje pametnih telefona beleže niže nivoe anksioznosti, depresije i usamljenosti. Zanimljivo je da su mnoge žene tokom detoksikacije vreme provodile sa porodicom, u prirodi ili su se posvetile hobijima, što je dodatno doprinelo boljem mentalnom zdravlju.

Treba imati u vidu da digitalna detoksikacija ne odgovara svima jednako – doživljaj zavisi od ličnih navika, obaveza i okruženja. U društvima gde je komunikacija putem mreža veoma važna, žene mogu osetiti pojačan stres tokom pauze, ali dugoročno povremeno odvajanje donosi brojne benefite.

Praktični saveti za digitalnu detoksikaciju uključuju postavljanje jasnih granica, kao što su „tehnološki slobodni“ sati tokom dana, isključivanje notifikacija ili odlazak na vikend bez telefona. Preporučuje se obavestiti porodicu i prijatelje o svojoj odluci kako biste imali podršku. Ako primetite da se osećate bolje i opuštenije, ovaj postupak možete ponavljati po potrebi.

Ukoliko primetite da vam zavisnost od ekrana narušava svakodnevni život ili psihičko zdravlje, preporučuje se razgovor sa stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i dodatne savete, obratite se lekaru.

Stres, hormoni i svakodnevni izazovi doprinose razvoju hronične urtikarije kod žena tokom srednjih godina

Koprivnjača, odnosno urtikarija, postaje sve rasprostranjenija među ženama koje su u srednjim godinama života. Ova kožna tegoba ispoljava se kroz crvene, otečene i izrazito svrbljive promene na bilo kom delu tela. Prema procenama, čak 1,6 miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama ima hroničnu spontanu urtikariju (CSU), a žene u srednjim godinama su posebno izložene riziku, češće nego muškarci.

Iako su alergeni i određeni lekovi poznati okidači koprivnjače, sve više istraživanja ukazuje na to da psihološki stres ima ključnu ulogu, naročito kod dugotrajnih slučajeva. Dermatolog dr Silvija Su ističe: „Sa CSU, svaka koprivnjača se zadržava na koži manje od 24 sata, ali se svakodnevno pojavljuju nove promene, što može trajati nedeljama ili mesecima.” Ovakve tegobe su često nepredvidive i mogu značajno narušiti kvalitet života.

Za razliku od uobičajene koprivnjače, koja nestaje u roku od nekoliko sati ili dana nakon uklanjanja uzroka, hronična spontana urtikarija traje više od šest nedelja, bez jasnog povoda. Nije uvek moguće utvrditi zbog čega imuni sistem reaguje na ovaj način. Kao faktori rizika izdvajaju se određeni lekovi protiv bolova, razne infekcije, kao i izlaganje toploti ili hladnoći, dok emocionalni stres ima sve veću ulogu u nastanku bolesti.

Stres, bilo iz poslovnog ili porodičnog okruženja, može podstaći upalne procese u organizmu i izazvati reakcije na koži. Žene su često istovremeno suočene sa više izvora stresa, a hormonske promene dodatno utiču na osetljivost kože.

Na simptome kao što su uporne ospe koje traju duže od šest nedelja ili otoci na licu i usnama, ne treba gledati olako i preporučuje se poseta lekaru. Dr Su savetuje: „Ako primetite da se promene ne povlače ili se svakodnevno pojavljuju nove, obavezno zakažite pregled kod dermatologa.”

Za ublažavanje tegoba preporučuje se izbegavanje poznatih okidača, primena tehnika za upravljanje stresom (kao što su relaksacija ili umerena fizička aktivnost) i redovna upotreba blagih preparata za hidrataciju kože. Ukoliko se stanje ne poboljšava ili se pogoršava, neophodni su lekovi koje propisuje lekar.

Napomena: Za postavljanje tačne dijagnoze i odabir terapije, obavezno se obratite svom lekaru.