Naučna studija potvrđuje: tri treninga nedeljno značajno povećavaju BDNF i jačaju kognitivne sposobnosti

Novo istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu pokazalo je da fizička aktivnost igra ključnu ulogu u unapređenju moždanih funkcija kod odraslih žena. Tokom 12 nedelja, 30 osoba koje ranije nisu vežbale, uključile su se u program sa tri treninga nedeljno. Naučnici su pratili nivo moždanog neurotrofnog faktora (BDNF), kao i promene u kondiciji i kogniciji.

Nakon tri meseca, kod svih ispitanika zabeležen je znatan porast BDNF-a. Ovaj molekul je važan za zdravlje nervnog sistema, poboljšava pamćenje, pažnju i emocionalnu ravnotežu. Najveće promene uočene su kod onih koji su ostvarili i najveći napredak u fizičkoj spremnosti. Zanimljivo je da je i kraći, intenzivniji trening od samo 15 minuta dovoljan da podstakne izlučivanje BDNF-a.

Za žene koje se često susreću sa mentalnim zamorom, nedostatkom koncentracije ili zaboravnošću, ove informacije su dragocene. Povećanje BDNF-a direktno je povezano sa boljim kognitivnim performansama, a redovno kretanje pomaže i u regulisanju emocija. Kako navodi dr Flaminia Ronca, autorka studije: „Naši rezultati pokazuju da svako, bez obzira na početni nivo fizičke aktivnosti, može poboljšati funkcionisanje mozga putem vežbanja.“

Preporučuje se da žene biraju fizičku aktivnost koja im prija – bilo da je to brza šetnja, vožnja bicikla ili grupni fitnes. Ključ je u redovnosti, jer dosledno vežbanje donosi dugoročne benefite za mozak i telo. Dr Amalia Peterson ističe: „Povećanje BDNF-a može pozitivno uticati na raspoloženje i sposobnost pamćenja, što ženama može pomoći u svakodnevnom životu i radu.“

Za postizanje boljeg mentalnog zdravlja savetuje se da se nivo fizičke aktivnosti povećava postepeno, u skladu sa ličnim mogućnostima. Prilikom uvođenja novog režima vežbanja, posebno ukoliko postoje hronične bolesti, preporučuje se konsultacija sa lekarom. Za sve dileme i precizne savete, obavezno se obratite stručnjaku.

Posni sir postaje trend u ženskoj ishrani zbog visokog sadržaja proteina i ključnih vitamina

U poslednjih nekoliko meseci, sve više žena različitih uzrasta odlučuje se da uključi posni sir u svoju dnevnu ishranu. Ovaj mlečni proizvod je postao izuzetno popularan i na društvenim mrežama, gde ga mnoge preporučuju kao osnovu za zdravije obroke, kontrolu telesne mase i povećanje unosa proteina. Nutricionistkinje naglašavaju da je, pored benefita koje posni sir nudi, bitno razumeti šta on zaista može doprineti našem zdravlju.

Posni sir je već dugo poznat kao namirnica koja zauzima važno mesto u niskokaloričnim dijetama, naročito među ženama. Nova popularnost dolazi i zahvaljujući raznim receptima u kojima se posni sir koristi kao dodatak jelima – od testenina i omleta, do zdravijih verzija peciva. Nutricionistkinja Skajlar Vir ističe: „Još u detinjstvu sam gledala kako članice porodice dodaju posni sir u salate ili ga jedu sa voćem, upravo zbog njegove lagane teksture i osećaja sitosti.“

Osim što je dobar izvor proteina, posni sir sadrži i aminokiselinu leucin, važnu za očuvanje i obnovu mišića. Takođe, bogat je vitaminima i mineralima, uključujući kalcijum, fosfor, kalijum, gvožđe i vitamin B12, koji su od suštinskog značaja za zdravlje kostiju i normalno funkcionisanje tela. Nutricionistkinja Lesli Bonči napominje: „na dijetalnim menijima uvek bile zastupljene kombinacije sa posnim sirom, jer pruža osećaj sitosti i lako se kombinuje sa povrćem i mesom“.

Ipak, važno je znati da posni sir, iako bogat proteinima, nije najbogatiji izvor ovog nutrijenta među mlečnim proizvodima. Ako želite veći unos proteina, preporučuje se da u obroke uključite i druge namirnice kao što su jogurt, jaja ili određene vrste tvrdih sireva. Nutricionistkinja Karisa Lim savetuje: „Posni sir je odličan za raznovrsnu ishranu, ali nije jedini izbor ako želite više proteina. Ključ je u balansu i kombinovanju različitih namirnica.“

Za žene koje žele da smanje kalorijski unos ili poboljšaju unos kalcijuma i vitamina B12, posni sir može biti odličan dodatak jelovniku. Preporučuje se biranje varijanti sa manje soli, posebno za osobe sa povišenim krvnim pritiskom, i obraćanje pažnje na količinu. Ukoliko razmišljate o promenama u ishrani, najbolje je da se posavetujete sa nutricionistom ili lekarom kako biste izabrali najadekvatnije rešenje za svoje potrebe.

Većina slučajeva pulsiranja je bezopasna, ali ponekad može upućivati na ozbiljnije zdravstvene probleme kod žena

Osećaj pulsiranja ili laganog podrhtavanja u gornjem desnom delu stomaka često može iznenaditi žene svih uzrasta. Najčešće je ova pojava prolazna i ne predstavlja razlog za brigu – javlja se posle fizičke aktivnosti, stresa ili obilnog jela i obično ne zahteva poseban medicinski tretman. Ipak, postoje situacije kada je savet da obratite pažnju na ovaj simptom i potražite savet lekara.

U većini slučajeva, pulsiranje u tom delu stomaka je povezano sa normalnim telesnim procesima. Kod osoba sa manje masnog tkiva često je moguće jasno osetiti rad krvnih sudova, posebno abdominalne aorte, naročito dok leže ili odmah nakon obroka. Takođe, podrhtavanje može nastati zbog mišićnih kontrakcija, dehidratacije, naprezanja mišića ili stanja anksioznosti.

Gasovi i proces varenja su još jedan čest uzrok ovakvog osećaja. Nakon konzumacije teže hrane ili gaziranih pića, žene mogu primetiti kratkotrajno pulsiranje ili nelagodnost, koje obično nestaje kada se varenje završi ili gasovi prođu.

Ipak, u nekim slučajevima, pulsiranje može signalizirati ozbiljnije stanje povezano sa žučnom kesom ili jetrom. Kako objašnjava dr Kevin F. Moynahan: “Kamen u žuči ili upala žučne kese mogu izazvati osećaj pritiska, pulsiranja i nelagodnosti u gornjem desnom delu stomaka, posebno nakon masnog obroka. Ovi simptomi mogu biti praćeni mučninom ili bolom.” On dodaje da upala jetre može izazvati osećaj punoće, umora i pritiska ispod desnih rebara, a nekada dovesti i do pojave žutice.

U retkim situacijama, snažno i stalno pulsiranje može biti posledica proširenja ili oslabljene stijenke krvnog suda, poznato kao aneurizma abdominalne aorte. Ako se pulsiranje ne menja promenom položaja tela ili je praćeno jakim bolom, treba se odmah obratiti lekaru. Dr Moynahan savetuje: “Ukoliko su simptomi izraženi i ne prolaze, potražite medicinsku pomoć” i naglašava koliko je važno da žene prate promene na svom telu.

Preventivno, preporučuju se redovne kontrole, posebno za žene starije od 65 godina i one sa porodičnom istorijom kardiovaskularnih bolesti. Skrining na aneurizmu abdominalne aorte savetuje se upravo ovim grupama, kao i dugogodišnjim pušačima.

Za svaku sumnju i tačnu dijagnozu obavezno se obratite svom lekaru. Pratite simptome i ne ignorišite promene koje traju ili se pogoršavaju.