Smeh je univerzalni jezik koji razumeju ljudi širom sveta. Iako ga najčešće povezujemo sa dobrim raspoloženjem i zabavom, naučnici su poslednjih godina otkrili da iskren osmeh i smeh imaju mnogo dublji uticaj na organizam nego što se nekada mislilo. Tokom samo nekoliko sekundi smejanja u telu se pokreće čitav niz reakcija koje mogu pozitivno uticati na srce, mozak, imunitet i nivo stresa.
Naravno, smeh nije lek koji može da zameni terapiju ili izleči ozbiljne bolesti, ali sve više istraživanja potvrđuje da predstavlja važan saveznik dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja.
Mozak oslobađa hormone sreće
Kada se iskreno smejemo, mozak počinje da oslobađa endorfine – supstance koje se često nazivaju hormonima sreće. Oni doprinose osećaju zadovoljstva, opuštenosti i boljeg raspoloženja.
Istovremeno, može doći do smanjenja nivoa hormona stresa, poput kortizola, zbog čega se mnogi ljudi nakon dobrog smeha osećaju mirnije i rasterećenije.
Srce i krvni sudovi imaju koristi
Tokom smeha ubrzava se rad srca, disanje postaje intenzivnije, a krvni sudovi se privremeno šire. Nakon toga organizam ulazi u fazu opuštanja, što može doprineti boljoj cirkulaciji.
Stručnjaci smatraju da redovno smejanje može imati pozitivan efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema kao deo ukupno zdravog načina života.
Jača društvene veze
Smeh nije važan samo zbog fizičkih reakcija u organizmu. Ljudi koji se zajedno smeju često razvijaju jači osećaj poverenja i bliskosti.
Zbog toga zajednički trenuci ispunjeni humorom mogu doprineti kvalitetnijim odnosima u porodici, među prijateljima, ali i na radnom mestu.
Pomaže u ublažavanju bola
Endorfini koji se oslobađaju tokom smeha imaju i prirodno analgetsko dejstvo. Zbog toga pojedini ljudi nakon gledanja omiljene komedije ili razgovora sa dragim osobama prijavljuju da lakše podnose manje bolove ili nelagodnost.
To, naravno, ne znači da smeh može zameniti medicinsku terapiju, ali može biti koristan kao dopuna koja poboljšava opšte raspoloženje.
Aktivira veliki broj mišića
Dok se smejemo, aktiviraju se mišići lica, stomaka, dijafragme, pa čak i ramena. Kod intenzivnog smeha broj aktivnih mišića može biti iznenađujuće veliki.
Posle nekoliko minuta iskrenog smeha mnogi osećaju prijatan umor, upravo zbog toga što je telo bilo fizički aktivno.
Može poboljšati imunitet
Pojedina istraživanja ukazuju da pozitivne emocije i smeh mogu imati povoljan uticaj na rad imunog sistema. Iako naučnici i dalje proučavaju koliko je taj efekat dugoročan, smatra se da smanjenje stresa doprinosi boljem funkcionisanju odbrambenih mehanizama organizma.
Zbog toga se dobro raspoloženje sve češće posmatra kao jedan od faktora koji mogu doprineti očuvanju zdravlja.
Smeh je „zarazan“ s razlogom
Sigurno ste primetili da je mnogo lakše nasmejati se kada to rade i ljudi oko vas. Naučnici smatraju da je razlog u tome što naš mozak automatski prepoznaje izraze lica drugih ljudi i podstiče sličnu reakciju.
Upravo zato se smeh često širi kroz grupu gotovo trenutno, čak i kada niko ne zna kako je sve počelo.
Koliko smeha je dovoljno?
Ne postoji propisana „dnevna doza“ smeha, ali stručnjaci ističu da svaka prilika za iskreno uživanje, druženje i humor može imati pozitivan efekat na psihičko stanje.
Gledanje omiljene komedije, razgovor sa prijateljima, igra sa decom ili kućnim ljubimcem i svakodnevne situacije koje nas iskreno nasmeju mogu biti jednostavan način da smanjimo napetost i unesemo više radosti u dan.
Iako smeh nije čudesan lek, nauka danas jasno pokazuje da njegovi efekti nisu samo prolazni osećaj zadovoljstva. On pokreće složene procese u organizmu, pomaže da se lakše nosimo sa stresom, podstiče povezivanje sa drugim ljudima i doprinosi boljem opštem osećaju. Zato stara izreka da je smeh pola zdravlja možda ima mnogo više istine nego što se nekada verovalo.
