Rizik od moždanog udara raste kod mladih žena, a simptomi često mogu biti neprepoznati i atipični

Sve više mladih žena, uključujući i one ispod 40 godina, suočava se sa rizikom od moždanog udara, što je do nedavno bio problem uglavnom starije populacije. Lekari širom sveta upozoravaju na ovaj trend, jer moždani udari kod mlađih žena često dolaze sa drugačijim, nespecifičnim znacima koji mogu biti pogrešno protumačeni.

Dominika Padilja, 35-godišnjakinja iz Arizone, doživela je moždani udar iako nije imala uobičajene faktore rizika. Ispričala je: “Imala sam glavobolju koja nije ličila na one ranije, uz mučninu i probleme sa stomakom. Mislila sam da imam grip, ali se ispostavilo da je reč o mnogo ozbiljnijem stanju.” Kada se onesvestila kod kuće, njen sin je pozvao hitnu pomoć, ali su medicinari u početku procenili da je reč o napadu panike. Zahvaljujući njenom znanju i upornosti, prevezena je u specijalizovani centar gde je dobila odgovarajuću terapiju.

Moždani udar nastaje kada dođe do prekida protoka krvi u delu mozga, najčešće zbog ugruška. Kod mlađih žena simptomi nisu tipični — mogu se javiti iznenadna glavobolja, slabost ili trnjenje jedne strane tela, poremećaji vida ili poteškoće sa govorom. Dominika dodaje: “Ljudi me često pitaju: ‘Ti si imala moždani udar? Ne izgledaš tako.’ To mi je teško, jer i dalje imam posledice, posebno sa vidom.” Danas volontira u udruženju za podršku osobama koje su preživele moždani udar.

Stručnjaci naglašavaju koliko je važno obratiti pažnju na svaku iznenadnu promenu u zdravlju, naročito ako se pojave jaka glavobolja, slabost ili problemi sa vidom. Dr Milica Petrović, neurolog, objašnjava: “Kod žena mlađih od 40 godina, moždani udar se često ne prepozna na vreme jer se simptomi pripisuju stresu ili migreni. Brza reakcija može spasiti život i smanjiti posledice.”

Prevencija podrazumeva održavanje zdrave telesne težine, redovno fizičko kretanje, kontrolu krvnog pritiska i šećera, kao i izbegavanje pušenja. Žene koje koriste hormonsku terapiju ili kontraceptivne pilule trebalo bi da se posavetuju sa lekarom o mogućim rizicima.

Ako primetite slabost, trnjenje ili gubitak vida, važno je odmah pozvati hitnu pomoć i zatražiti transport u specijalizovani centar za moždani udar. Samo brzo prepoznavanje i adekvatno lečenje mogu značajno povećati šanse za potpuni oporavak.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.

Naučna istraživanja pokazuju da kraće, ali intenzivne vežbe mogu znatno doprineti ženskom zdravlju i prevenciji bolesti.

Žene svih generacija neprestano traže najefikasnije načine da održe zdravlje kroz fizičku aktivnost. Novo opsežno istraživanje, koje je obuhvatilo više od 470.000 odraslih ispitanika, ističe da je intenzitet vežbanja važniji od same dužine treninga kada je reč o smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Rezultati studije pokazuju da žene koje su uključile kraće, ali zahtevnije periode aktivnosti poput bržeg hoda ili vežbi sa većim naporom, imaju značajno manji rizik od razvoja čak osam ozbiljnih oboljenja, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 (stanje u kojem telo ne koristi insulin pravilno), bolesti jetre i demenciju.

Tokom ovog istraživanja, žene su nosile uređaje za merenje aktivnosti ili su same beležile nivo fizičkog angažovanja. Pokazalo se da i kraće, ali intenzivne sesije vežbanja pružaju velike zdravstvene koristi, a najveći efekat primećen je kod onih koje su redovno praktikovala zahtevnije vežbe. Kod njih je rizik od demencije bio niži do čak 63 odsto, dok je rizik od drugih bolesti bio smanjen do 60 odsto.

Kardiološkinja dr Padma Shenoy naglašava: “Kratki ali snažni treninzi povoljno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova, a mogu biti izuzetno korisni za žene koje nemaju mnogo vremena u toku dana.” Slično gledište deli i dr Džesika Henesi: “Nije neophodno provoditi sate u teretani da biste ostvarile važne zdravstvene prednosti. Dovoljno je da deo svog treninga posvetite intenzivnijim vežbama.”

Iako i dalje umerena i lagana aktivnost, poput dužih šetnji ili joge, ima pozitivan uticaj na zdravlje, stručnjaci preporučuju da se povremeno pojača tempo prema svojim mogućnostima. Ako do sada niste imali iskustva sa intenzivnim treninzima, preporučuje se da započnete postepeno i uz konsultaciju sa lekarom, posebno ako imate hronične bolesti ili druge zdravstvene probleme.

Za žene koje žele da unaprede svoje zdravlje, savetuje se uključivanje bržeg hoda, vožnje bicikla sa većim naporom ili kraćih, intenzivnih serija vežbi kod kuće u svakodnevnu rutinu. Najvažnije je da fizička aktivnost bude redovna i prilagođena vašim ličnim mogućnostima.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete obavezno se obratite svom lekaru.

Stručnjaci objašnjavaju rizike čestih odlazaka u WC i daju savete za očuvanje funkcije bešike

Mnoge žene imaju običaj da posete toalet pre nego što izađu iz kuće, krenu na sastanak ili legnu da spavaju, čak i kada nemaju pravu potrebu za tim. Iako ova navika deluje praktično, lekari upozoravaju da tako možemo narušiti zdravlje svoje bešike na duže staze.

Prema rečima dr Amira Kana, takvo ponašanje može doprineti razvoju preaktivne bešike – stanja u kojem se javlja snažan i iznenadan nagon za mokrenjem, čak i kada bešika nije potpuno puna. “Kada stalno praznite bešiku bez prave potrebe, trenirate mozak i bešiku da šalju signale i na najmanju količinu urina”, objašnjava dr Kan. On ovo upoređuje sa auto-alarmom koji vremenom reaguje i na najmanju sitnicu, a ne samo na stvarne pretnje.

Simptomi ovog problema uključuju češće mokrenje nego što je uobičajeno (više od šest do osam puta dnevno), iznenadnu i teško odloživu potrebu za odlaskom u WC, noćno buđenje uprkos tome što niste unosili tečnost i osećaj hitnosti čim izađete iz doma. Iako su ove tegobe češće kod žena, mogu se javiti i kod muškaraca.

Za žensko zdravlje, preaktivna bešika može značajno narušiti svakodnevni kvalitet života, izazvati osećaj nelagodnosti, a povećava i rizik od iritacija i infekcija. Zdrave navike mokrenja su važne kako bi bešika zadržala svoju prirodnu funkciju i kapacitet.

Dobra vest je da se situacija može poboljšati promenom navika. Dr Kan savetuje „trening bešike“, što znači da odlazak u toalet treba planirati samo kada zaista postoji potreba, a preporučuje se i postepeno produžavanje vremena između dva pražnjenja na tri do četiri sata. U slučaju nagle potrebe, najbolje je zastati, duboko udahnuti i sačekati da prvi talas prođe pre nego što odete u WC.

Dodatno, korisno je smanjiti unos napitaka koji mogu iritirati bešiku, poput kafe i gaziranih pića, i redovno raditi vežbe za jačanje mišića karličnog dna, koje pomažu u prevenciji nevoljnog mokrenja.

Prve pozitivne promene mogu se primetiti već nakon nekoliko nedelja, dok je za potpuni oporavak često potrebno do tri meseca redovnog pridržavanja preporuka. Ukoliko se simptomi pogoršaju ili se pojavi bol, obavezno je posavetovati se sa lekarom i uraditi analizu urina.

Za tačnu dijagnozu i dalji savet, uvek se konsultujte sa stručnjakom.