Stručnjaci otkrivaju zbog čega žene često preskaču doručak i koje signale organizma ne treba ignorisati

Mnoge žene, posebno one koje su zaposlene ili su majke, radni dan započinju šoljicom kafe, dok doručak često ostaje u drugom planu zbog nedostatka apetita. Ovaj obrazac ponašanja primećen je kod žena različitih životnih dobi, a razlozi za to su raznoliki – od ustaljenih navika i hormonalnih oscilacija do određenih zdravstvenih stanja. Razumeti uzroke ovakvog ponašanja može pomoći u donošenju boljih odluka za zdravlje.

Jedan od glavnih razloga zašto žene nemaju osećaj gladi ujutru jeste obilan ili kasni večernji obrok. Hrana bogata proteinima i mastima usporava pražnjenje želuca, pa osećaj sitosti može potrajati do narednog jutra. “Obroci sa više proteina utiču na hormone kao što su grelin i peptidi, pa se osećaj gladi javlja kasnije”, navodi dr Ivana Radovanović, specijalista ishrane. Ipak, ukoliko tokom ostatka dana unosite dovoljne količine hranljivih materija i tečnosti, preskakanje doručka ne mora nužno imati negativne posledice.

Tokom noći dolazi i do promena u hormonskom statusu koje utiču na apetit. Nivo hormona gladi često opada tokom sna, pa se mnoge žene ujutru bude bez izraženog osećaja gladi. Ovo je najčešće normalna pojava, osim ako ne primetite nagle ili ozbiljne promene u navikama ishrane.

Psihičko zdravlje takođe ima važnu ulogu. Depresija i anksioznost mogu uticati na apetit — kod nekih žena ga smanjuju, dok kod drugih dovode do pojačanog unosa hrane. “Kod nekih žena, anksioznost izaziva smanjen osećaj gladi, dok kod drugih dovodi do prejedanja. Svaka promena apetita koja traje duže od dve nedelje zaslužuje pažnju stručnjaka”, navodi psihološkinja Marija Stojanović.

Trudnoća je posebno osetljiv period, jer tada jutarnja mučnina može potpuno smanjiti želju za hranom. Osim mučnine, trudnice često imaju problem sa nadimanjem i sporijim varenjem. Preporučuje se konzumacija manjih i češćih obroka, dovoljno tečnosti i izbegavanje mirisa koji izazivaju mučninu.

Neka zdravstvena stanja, poput prehlade, gripa ili hroničnih bolesti, mogu biti uzrok smanjenog jutarnjeg apetita. Tokom bolesti važno je unositi tečnost i birati lakšu hranu, kao što su supe ili tost, kako bi oporavak bio brži.

Određeni lekovi, posebno antibiotici i diuretici, mogu dovesti do smanjenog apetita, a kod starijih žena vremenom dolazi i do prirodnih promena u osećaju gladi. Problemi sa štitnom žlezdom ili druge hormonske neravnoteže mogu dodatno uticati na apetit ujutru.

Kao praktične savete, stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika ishrane, slušanje potreba sopstvenog tela i obraćanje pažnje na promene apetita. Ukoliko primetite dugotrajan gubitak apetita, naglo gubljenje težine ili dodatne simptome, preporučuje se da potražite savet lekara. Za pravu dijagnozu i preporuke, najbolje je obratiti se stručnjaku.

Maslačak je bogat vitaminima i mineralima, doprinosi detoksikaciji, zdravlju jetre i ravnoteži šećera kod žena svih uzrasta

Maslačak se, iako često viđen kao običan korov, sve češće prepoznaje kao dragocena biljka za žensko zdravlje. U periodu proleća, kada je detoksikacija tela posebno aktuelna tema, maslačak postaje ključni saveznik u podršci jetri, regulaciji šećera u krvi i eliminaciji viška vode iz organizma. Ova biljka, koja raste gotovo svuda, preporučuje se ženama različitih godina koje žele prirodnu podršku metabolizmu.

Njegovi mladi listovi, brani pre cvetanja, puni su vitamina A, C i K, kao i kalijuma, koji su esencijalni za pravilno funkcionisanje organizma. Posebna vrednost maslačka krije se u gorkim materijama koje podstiču jetru na efikasnije razlaganje masti i izbacivanje toksina iz tela. Ovaj proces olakšava detoksikaciju i pomaže izbacivanju viška tečnosti, što je posebno korisno ženama koje imaju sklonost ka zadržavanju vode i osećaju nadutosti.

Koren maslačka je bogat inulinom – vlaknom koje pozitivno utiče na crevnu floru i usporava apsorpciju ugljenih hidrata. To je značajno za žene sa dijabetesom ili predijabetesom, jer ovaj koren doprinosi stabilnom nivou šećera u krvi posle obroka. Naučna istraživanja su pokazala da ekstrakti maslačka imaju zaštitni efekat na jetru i mogu pomoći boljoj regulaciji šećera.

Specijalista interne medicine, dr Marija Jovanović, napominje: “Maslačak ima dugu tradiciju u narodnoj medicini, a savremena istraživanja potvrđuju njegova korisna svojstva za jetru i metabolizam. Ipak, važno je koristiti ga umereno i uz konsultaciju sa lekarom, posebno kod žena koje imaju kamen u žuči ili koriste lekove za pritisak ili razređivanje krvi.”

Za optimalan efekat, mladi listovi maslačka mogu se koristiti u prolećnim salatama sa kuvanim jajima, maslinovim uljem i sirćetom. Ako je ukus previše gorak, kratko potopite listove u hladnu vodu sa malo soli. Koren se vadi u jesen ili rano proleće, suši i koristi za pripremu čaja ili kao zamena za kafu bez kofeina. Cvetovi su odlični za pravljenje sirupa poznatog kao “med od maslačka”, koji se često upotrebljava za ublažavanje grlobolje.

Pre nego što uberete maslačak, obavezno proverite da li raste na čistim mestima, daleko od saobraćaja i hemijski tretiranih površina. Osobe sa hroničnim bolestima ili koje koriste terapiju trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre uvođenja maslačka u ishranu.

Za pravu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.

Pravilo 3-3-3 otkriva kada problemi sa snom postaju ozbiljni za vaše zdravlje i svakodnevicu

Problemi sa snom često pogađaju žene različitih godina, ali važno je znati da nije svaka neprospavana noć znak nesanice. San je ključan za oporavak organizma, jačanje imuniteta i dobro raspoloženje, dok njegov nedostatak može uticati na efikasnost u svakodnevnim obavezama, što je posebno izazovno za žene koje balansiraju između posla i porodice.

Doktorka Sani Naji naglašava da postoji jasno pravilo za prepoznavanje ozbiljnih poremećaja sna – takozvano pravilo 3-3-3. Da bi se utvrdilo da li je reč o nesanici, potrebno je odgovoriti na tri pitanja: imate li problem sa snom najmanje tri puta nedeljno, traje li to stanje najmanje tri meseca i utiče li loš san na makar tri segmenta vašeg života, poput umora, promena raspoloženja ili smanjene koncentracije.

“Ako na sva tri pitanja odgovorite potvrdno, moguće je da se suočavate sa nesanicom kao ozbiljnijim problemom, a ne samo povremenim lošim snom”, naglašava dr Naji. Ona objašnjava da nesanica nije samo nedostatak sna ili gledanje u plafon tokom noći, već stanje koje direktno utiče na kvalitet vašeg života i svakodnevne aktivnosti.

Žene često primećuju da su periodi nesanice povezani sa stresom, hormonskim promenama ili konzumacijom alkohola. Osim toga, spavanje u prostoriji koja nije prijatne temperature, kao i promene životnih navika, mogu pogoršati kvalitet sna. Ipak, kod većine dolazi do poboljšanja kada se uvedu zdravije rutine.

Saveti uključuju odlazak u krevet u isto vreme svake večeri, redovno vežbanje, izbegavanje ekrana pred spavanje i održavanje sobe za spavanje tamnom, tihom i prijatnom. Bitno je pronaći tehnike opuštanja koje vam odgovaraju – bilo da je to čitanje, meditacija ili lagana muzika.

Ukoliko promena navika ne donese poboljšanje i problemi sa snom traju više meseci, što utiče na vaše raspoloženje ili sposobnost da obavljate dnevne zadatke, preporučuje se da potražite savet svog lekara. Samo stručna procena može potvrditi da li je u pitanju nesanica koja zahteva posebno lečenje. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se lekaru.