Kupovina neregistrovanih preparata za mršavljenje preko interneta može dovesti do ozbiljnih posledica po žensko zdravlje

Sve više žena u Srbiji traga za brzim rešenjima za višak kilograma. Ipak, neodobreni lekovi za mršavljenje na internetu predstavljaju rastući zdravstveni problem. Zbog nedostatka kontrole, mnoge čitateljke nesvesno rizikuju svoje zdravlje kada naručuju preparate sa neproverenih sajtova. Prema rečima Pavla Zelića iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, prodaja lekova putem interneta zabranjena je zakonom. Uprkos tome, lek poput retatrutida, koji još nije odobren ni u jednoj zemlji, već se nudi kao „čudotvorno“ sredstvo za mršavljenje.

Nažalost, nedostatak regulacije dovodi do pojave lažnih preparata. Zbog toga žene često ne znaju šta zapravo konzumiraju. Falsifikovani lekovi mogu sadržati opasne hemikalije ili čak otrove. „Ne možemo da budemo sigurni da li je on bezbedan za primenu, kod koga i kako treba da se primenjuje“, upozorava Pavle Zelić. Štaviše, retatrutid je još u trećoj fazi kliničkih ispitivanja. To znači da nije prošao sve neophodne provere bezbednosti i efikasnosti.

Opasnosti neodobrenih lekova za mršavljenje na internetu

Kao rezultat, žene koje kupuju neodobrene lekove za mršavljenje na internetu izlažu se ozbiljnim rizicima. Osim nepoznatih sastojaka, mogu se javiti trovanja, infekcije ili alergijske reakcije. Na kraju, posledice mogu biti i smrtonosne. Pavle Zelić ističe: „Bez treće faze kliničkih ispitivanja ne smemo da dozvolimo našim pacijentima da dolaze do leka za koji nemamo dovoljno podataka.”

Proces odobravanja novog leka traje često i do deset godina. U tom periodu, lek prolazi kroz laboratorijska i klinička ispitivanja. Prva faza proverava bezbednost, druga efikasnost, dok se u trećoj upoređuje sa postojećim terapijama. Tek nakon sveobuhvatnih provera i odobrenja, lek dolazi u apoteke.

Kako žene mogu zaštititi svoje zdravlje

Pored toga što je zakon jasan, važno je da svaka žena bude dobro informisana. Nikada ne naručujte lekove ili dijetetske preparate sa sumnjivih internet stranica. Pre svega, uvek se konsultujte sa lekarom pre upotrebe bilo kog sredstva za mršavljenje. Takođe, proverite da li je preparat registrovan u Srbiji. Na taj način umanjujete rizik od nuspojava i nepoznatih posledica.

Zbog sve veće dostupnosti lažnih preparata, važno je osloniti se na proverene izvore. Samo stručnjaci mogu proceniti šta je zaista bezbedno i efikasno za vaše telo. Na kraju, zdravlje je važnije od brzih rezultata. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Ako ste nekada sedeli pored prozora u avionu, možda ste primetili sitnu rupicu na donjem delu prozora. Toliko je mala da je većina putnika uopšte ne registruje, ali njena uloga je veoma važna.

I ne, nije u pitanju greška u proizvodnji niti oštećenje prozora.

Mala rupica deo je sistema koji omogućava da avionski prozor bezbedno podnese ogromnu razliku u pritisku između kabine i spoljašnjeg prostora.

Avionski prozor nije samo jedno staklo

Ono što izgleda kao jedan prozor zapravo je sastavljeno od više slojeva. Spoljašnji sloj ima važnu ulogu u podnošenju pritiska, dok unutrašnji sloj predstavlja dodatnu zaštitu i sprečava putnike da direktno dođu u kontakt sa spoljašnjim delom prozora.

Mala rupica nalazi se na unutrašnjem sloju.

Kada avion dostigne visinu krstarenja, pritisak u kabini mnogo je veći nego što bi bio na toj visini bez sistema za održavanje pritiska. Zbog toga postoji razlika u pritisku sa obe strane prozora.

Rupica omogućava da se pritisak između pojedinih slojeva prozora izjednačava na kontrolisan način, tako da najveći deo opterećenja preuzima spoljašnji sloj.

Šta bi bilo da je nema?

Njena svrha je upravo u tome da pritisak ne ostane „zarobljen“ između slojeva prozora.

To ne znači da bi avion bez te rupice odmah bio u opasnosti, ali ona je deo pažljivo projektovanog sistema avionskih prozora i doprinosi njihovoj sigurnosti i pravilnom funkcionisanju.

Osim toga, rupica može da pomogne i u smanjenju kondenzacije između slojeva prozora, odnosno pojave vlage koja bi mogla da zamagli pogled.

Zašto je baš na tom mestu?

Ako pogledate avionski prozor, videćete da se mala rupica obično nalazi pri dnu unutrašnjeg panela. Njena pozicija nije slučajna – postavljena je tako da obavlja svoju funkciju, a da istovremeno ne ometa pogled putnika.

Zanimljivo je da je ona toliko mala da je mnogi putnici primete tek nakon što im neko skrene pažnju na nju.

Sledeći put kada sednete pored prozora u avionu, pogledajte malo pažljivije. Taj sićušni otvor koji deluje potpuno nevažno zapravo je deo sistema koji pomaže da prozor funkcioniše onako kako je projektovano.

Dakle, ako ste mislili da je mala rupica samo sitan detalj na staklu – sada znate da ima mnogo važniju ulogu.

Ušli ste u kuhinju, otvorili frižider i odjednom shvatili da nemate pojma šta ste zapravo krenuli da uradite. Vratili ste se u prethodnu prostoriju i – misteriozno se setili. Ako vam se ovo često događa, verovatno ste iskusili ono što se popularno naziva „efekat vrata“.

Iako deluje kao obična zaboravnost, ovaj fenomen povezan je sa načinom na koji naš mozak organizuje sećanja i informacije. Prelazak iz jedne prostorije u drugu može predstavljati svojevrsnu granicu između različitih događaja koje mozak beleži.

Šta se dešava kada prođemo kroz vrata?

Naš mozak ne obrađuje sve informacije oko nas na isti način. Dok se nalazimo u jednoj prostoriji, određene stvari, misli i ciljevi čine deo trenutnog konteksta.

Kada pređemo u drugu prostoriju, menja se čitavo okruženje – predmeti koje vidimo, zvukovi koje čujemo i ono što trenutno radimo. Mozak taj prelazak može da registruje kao novu „epizodu“.

Upravo zato cilj koji smo imali nekoliko sekundi ranije može privremeno da postane manje dostupan.

Recimo, sedite za računarom i shvatite da vam treba čaša vode. Ustanete, odete do kuhinje i čim pređete prag – zaboravite zašto ste ustali. Kada se vratite za računar, pogled na mesto na kojem ste sedeli može da vas podseti šta ste nameravali da uradite.

Nisu kriva samo vrata

Iako je fenomen dobio naziv po prolasku kroz vrata, sama vrata nisu „brisac memorije“.

Istraživanja ovog fenomena ukazuju da je važnija promena konteksta. Slična stvar može da se dogodi kada pređemo iz jedne aktivnosti u drugu, promenimo okruženje ili pažnju usmerimo na potpuno novu stvar.

Zbog toga ćete verovatnije zaboraviti šta ste želeli ako vas na putu do druge prostorije neko pozove, stigne vam poruka ili počnete da razmišljate o nekom drugom zadatku.

Zašto se onda odmah setimo?

Najzanimljiviji deo je to što informacija često nije stvarno nestala iz memorije. Problem može biti u tome što je u tom trenutku teže prizvati je.

Zato se ponekad dovoljno vratiti na prethodno mesto ili ponovo razmisliti o onome što ste radili nekoliko sekundi ranije – i odgovor se iznenada pojavi.

Ovaj fenomen je posebno zanimljiv jer pokazuje koliko su memorija i okruženje povezani. Mozak ne čuva naše misli potpuno odvojeno od prostora u kojem se nalazimo, već u proces pamćenja uključuje i kontekst.

Zato, ako sledeći put uđete u sobu i potpuno zaboravite po šta ste došli, nemojte odmah kriviti svoje pamćenje. Možda ste samo upravo prošli kroz vrata – i vaš mozak je prešao na sledeću „scenu“.