Letnje temperature i nagle promene okruženja mogu biti opasne za žene sa povišenim krvnim pritiskom
Letnje vrućine donose brojne izazove za zdravlje, a nagli prelazak iz vrućine u hladno značajno utiče na rizik od šloga kod žena. Pre svega, žene sa hronično povišenim krvnim pritiskom posebno su osetljive na ovakve temperaturne promene, što potvrđuje i neurolog dr Mihailo Mirković iz Valjeva. Šlog (moždani udar) nastaje kada deo mozga ostane bez dovoljno krvi, što može uzrokovati ozbiljna oštećenja, invaliditet ili čak smrt. Međutim, letnje temperature dodatno opterećuju organizam, posebno kod žena koje boluju od hipertenzije.
Naime, visoke temperature dovode do dehidratacije i gubitka elektrolita, što može poremetiti krvni pritisak i rad srca. Zbog toga žene koje ulaze iz vrelog spoljašnjeg okruženja u klimatizovane prostorije, izlažu se naglim promenama koje mogu izazvati skokove pritiska. Dr Mirković ističe: „Nagle promene temperature utiču na vrednosti arterijskog pritiska. Posebno su ugrožene osobe sa hipertenzijom ili drugim kardiovaskularnim bolestima.”
Nagli prelazak iz vrućine u hladno: kako utiče na žene
Osim toga, žene sa srčanim aritmijama i oštećenjem krvnih sudova (aterosklerozom) izložene su dodatnom riziku. Leti se češće beleži ishemijski šlog, oblik moždanog udara koji nastaje kada krvni ugrušak blokira krvni sud. Dehidratacija i poremećaji ritma srca dodatno pogoršavaju ovu situaciju. Dr Mirković naglašava: „Vremenske prilike nisu direktan uzrok šloga, ali predstavljaju dodatni faktor rizika kod žena sa loše kontrolisanom hipertenzijom.”
Zapravo, i kratkotrajni boravak na vrelom asfaltu, a zatim ulazak u hladnu prostoriju, može biti okidač za zdravstvene probleme kod žena sa već postojećim rizicima. Štaviše, kod potpuno zdravih osoba ovo može izazvati samo blagu nelagodnost. Međutim, kod žena sa povišenim pritiskom i hroničnim bolestima srca, ovakvi nagli prelazi mogu biti opasni.
Praktične preporuke za smanjenje rizika od šloga kod žena
Zbog toga, stručnjaci savetuju da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude veća od 6 do 8 stepeni Celzijusa. Kada izlazite iz klimatizovanog prostora, zastanite nekoliko minuta na međuprostoru kako biste se postepeno prilagodili. Takođe, tokom letnjih dana važno je unositi dovoljno vode i izbegavati naporan rad u najtoplijem delu dana.
Pored toga, žene sa povišenim krvnim pritiskom treba redovno da mere svoje vrednosti i uzimaju terapiju prema preporuci lekara. Na kraju, svaka pojava glavobolje, vrtoglavice, slabosti ili utrnulosti treba biti signal da se što pre obratite lekaru. Dr Mirković podseća: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”
Na taj način, pravilne navike i pažljivo praćenje zdravlja mogu smanjiti rizik koji donose nagli prelazak iz vrućine u hladno. Štaviše, redovna kontrola šećera i masnoća u krvi, kao i prestanak pušenja, dodatno smanjuju verovatnoću za pojavu šloga kod žena.
