Gastroenterolog savetuje: jedna do dve kašičice kakaoa uz kafu mogu poboljšati varenje i podržati mikrobiom

Mnoge žene se tokom promena godišnjih doba ili u stresnim periodima suočavaju sa usporenim metabolizmom i problemima sa varenjem. Najnovija istraživanja ukazuju da mala promena jutarnje rutine može pozitivno uticati na zdravlje digestivnog sistema. Preporuka gastroenterologa dr Džozefa Salhaba je jednostavna: dodajte jednu kašičicu kakao praha u svoju jutarnju kafu kako biste olakšali probavu.

Kakao je poznat po bogatom sadržaju vlakana i polifenola – prirodnih jedinjenja koja pomažu rast korisnih bakterija u crevima, a istovremeno ograničavaju razvoj neželjenih mikroorganizama. Prema rečima dr Salhaba, „Polifenoli u kafi mogu hraniti korisne bakterije creva, podstičući njihov rast i aktivnost. Oni takođe mogu pomoći u ograničavanju rasta ‘loših’ bakterija.” Stručnjaci ističu da odrasli treba da konzumiraju od 25 do 38 grama vlakana dnevno, a kakao prah je praktičan način da se taj unos poboljša.

Za sve žene koje žele da poboljšaju svoju probavu, savetuje se da svako jutro u šolju kafe dodaju jednu do dve kašičice kakao praha. Ova kombinacija ne samo da pojačava aromu napitka, već može doprineti lakšem varenju, smanjenju nadutosti i osećaju lakoće tokom dana. Ipak, važno je izbegavati ispijanje kafe na prazan stomak – prvo pojedite lagan obrok, pa tek onda uživajte u kafi sa kakao dodatkom, kako biste izbegli neprijatnosti zbog pojačanog lučenja želudačne kiseline.

Ova navika može biti posebno korisna za žene koje se bore sa zatvorom ili neredovnom probavom, kao i za one koje žele da održe zdrav mikrobiom i opšte zdravlje creva. Kakao je bogat i antioksidansima koji dalje doprinose opštem blagostanju.

U slučaju da imate česte bolove u stomaku ili dugotrajne probleme sa varenjem, obavezno se obratite svom lekaru radi precizne dijagnoze i saveta. Dodavanje kakaoa u jutarnju kafu može biti odličan dodatak rutini, ali ne zamenjuje stručnu medicinsku pomoć kada je to potrebno.

Postporođajno krvarenje ugrožava zdravlje mnogih žena – saznajte koji su simptomi i kada je vreme za hitnu reakciju.

Priča istraživačice i majke Kellie Gerardi nedavno je skrenula pažnju na ozbiljnost postporođajnog krvarenja, komplikacije koja se javlja neposredno nakon porođaja i pogađa žene širom sveta. Gerardi je, nakon rođenja svog drugog deteta početkom aprila, doživela gubitak više od litra krvi, što je zahtevalo hitnu medicinsku pomoć.

Postporođajno krvarenje (PPH) javlja se kod 3 do 5 odsto svih porođaja i predstavlja vodeći uzrok smrtnosti žena tokom porođaja globalno. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, milioni žena svake godine iskuse ovu komplikaciju, a čak 70.000 izgubi život zbog nje. Postoje dve vrste PPH: primarno, koje se dešava u prvih 24 sata posle porođaja, i sekundarno, koje može nastupiti i nekoliko nedelja kasnije.

Uzroci su poznati kao “četiri T”: slab tonus materice, povrede tokom porođaja, zadržavanje delova posteljice i problemi sa koagulacijom. Simptomi mogu uključiti obilno ili dugotrajno krvarenje, osećaj slabosti, vrtoglavicu, ubrzan puls i pad krvnog pritiska. Određeni faktori poput vantelesne oplodnje ili prethodnih komplikacija tokom trudnoće dodatno povećavaju rizik od pojave PPH.

Posebno je važno da žene budu informisane i aktivno brinu o svom zdravlju. Kellie Gerardi je naglasila: „Brzo sam prepoznala da nešto nije u redu i zahtevala dodatnu pažnju lekara. Zahvaljujući tome, komplikacije nisu bile fatalne.”

Dr Milena Petrović, ginekolog-akušer, ističe: „Pravovremeno prepoznavanje simptoma i obaveštavanje medicinskog osoblja može spasiti život. Svaka žena treba da obrati pažnju na promene i ne treba da se ustručava da postavi dodatna pitanja u vezi sa svojim oporavkom.”

Praktični saveti uključuju redovno praćenje količine krvarenja nakon porođaja, posmatranje znakova slabosti ili vrtoglavice i hitno javljanje lekaru ukoliko se simptomi pogoršaju. Takođe, preporučuje se da žene budu svesne potencijalnih faktora rizika još tokom trudnoće.

Ako sumnjate na postporođajno krvarenje ili primetite izražene simptome, savetuje se da se odmah obratite ginekologu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Za tačnu dijagnozu i dalje korake, konsultujte se sa svojim lekarom.

Glumica iz filma Mortal Kombat II otkriva kako balans između aktivnosti i oporavka štiti telo i um

Pritisak svakodnevnog života, bilo da ste sportistkinja, glumica ili radite u kancelariji, donosi brojne fizičke i psihičke izazove, posebno ženama. Tati Gabrielle, poznata po ulozi Jade u filmu Mortal Kombat II, pokazuje kako čak i najspremnije žene moraju da vode računa o svom zdravlju kada su izložene zahtevnim fizičkim naporima.

Za potrebe uloge Tati je morala da ovlada tradicionalnim bo štapom dužine 180 cm, iako već ima crni pojas u karateu. Priznaje da joj je rad sa ovim velikim i teškim oružjem predstavljao poseban izazov: “Imala sam iskustva sa bo štapom ranije, ali ne sa ovako teškim i velikim. Vežbala sam kod kuće da bih usavršila pokrete i spinove, što je bilo izuzetno naporno”, otkriva Tati Gabrielle.

Zahtevne probe i snimanja ostavile su posledice na njenim ramenima, pa je redovno posećivala osteopatu. Osteopatija, kao grana medicine koja koristi manuelnu terapiju za otklanjanje bolova u mišićima i zglobovima, posebno je preporučljiva onima koji su izloženi intenzivnom fizičkom radu. “Rad sa bo štapom bio je veliki stres za moja ramena. Često sam išla kod osteopate”, objašnjava glumica.

Osim fizičkog oporavka, Tati naglašava i koliko je bitno negovati mentalno zdravlje. Svakodnevno je, zajedno sa koleginicom Adelajn Rudolf, odvajala vreme za zajedničko opuštanje i razgovor na kraju dana. “Mislim da su naši umovi jednako važni kao i naša tela. Na kraju svakog dana bismo se okupile i pričale o izazovima i lepim trenucima. To nam je pomoglo da ostanemo pozitivne i mentalno stabilne”, kaže Tati.

Ovaj primer podseća žene na važnost ravnoteže između radnih obaveza, fizičkih aktivnosti i ličnog vremena. Redovno opuštanje, razgovori sa prijateljicama i konsultacije sa stručnjacima poput osteopate mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja.

Ako ste izložene povećanom fizičkom ili emotivnom stresu, stručnjaci preporučuju redovne pauze, relaksacione aktivnosti i, ukoliko je potrebno, konsultaciju sa fizioterapeutom ili drugim medicinskim stručnjakom. Za preciznu dijagnozu i savet važno je obratiti se lekaru.