Novo istraživanje pokazuje da i jednostavno kuvanje kod kuće može značajno doprineti zdravlju mozga žena starijih od 65 godina.

Žene koje su napunile 65 godina suočavaju se s povećanim rizikom od demencije, što je izuzetno važno za zdravlje i dobrobit porodice. Prema najnovijoj, obimnoj japanskoj studiji sprovedenoj na skoro 11.000 ispitanika, otkrivena je neočekivana veza između redovnog kuvanja kod kuće i smanjenog rizika od razvoja demencije. Naučnici su prikupljali podatke o učestalosti pripreme obroka i nivou kulinarskih veština ispitanica, od osnovnih kuhinjskih zadataka pa sve do složenijih jela.

Rezultati su pokazali da žene koje redovno kuvaju kod kuće imaju za 27% manji rizik od razvoja demencije od onih koje kuvaju retko. Najzanimljivije je da su žene sa najosnovnijim kulinarskim iskustvom imale najveću korist: čak i priprema obroka jednom nedeljno smanjivala je rizik od demencije za 67%. Stručnjaci veruju da je razlog tome što je kuvanje za početnike posebno stimulativna aktivnost za mozak, jer zahteva planiranje, učenje i donošenje odluka.

“Kuvanje je aktivnost koja uključuje više funkcija – fizičku aktivnost, mentalni angažman i kreativnost. Kod žena koje tek uče da kuvaju, svaki novi recept ili tehnika može biti snažna stimulacija za mozak”, objasnila je dr Marija Todorović, neurolog. Redovne aktivnosti ovog tipa podstiču rad različitih delova mozga i mogu doprineti očuvanju kognitivnih sposobnosti u poznim godinama.

Važno je istaći da istraživanje ne dokazuje da kuvanje direktno sprečava demenciju, ali ukazuje na snažnu povezanost između te navike i smanjenog rizika. Povremeno kuvanje kod kuće, čak i jednostavnih jela, može biti pristupačan način da očuvate zdravlje mozga. Osim toga, obroci pripremljeni kod kuće uglavnom sadrže više svežih namirnica i manje industrijski prerađene hrane, što dodatno doprinosi celokupnom zdravlju.

Ženama koje žele da poboljšaju svoje kulinarske sposobnosti savetuje se da krenu sa lakšim receptima i postepeno uvode nove tehnike. “Svaki novi izazov u kuhinji može biti koristan za mozak, bez obzira na godine ili prethodno iskustvo”, poručuje dr Todorović.

Za tačnu dijagnozu i preporuke o prevenciji demencije, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Alergije nisu rezervisane za detinjstvo—žene u tridesetim i četrdesetim ih sve češće razvijaju zbog promena u imunitetu i okolini.

Alergije su sve prisutnije kod žena koje su zakoračile u tridesete i četrdesete godine, što je posledica promena u imunološkom sistemu, hormonskog disbalansa ili promene sredine. Iako su alergije često povezane sa detinjstvom, sve više odraslih prvi put razvija simptome u zrelijim godinama. Prema alergologu dr Ani Petrović: “Imuni sistem tokom života menja svoju osetljivost, pa se alergije mogu javiti i posle godina bez simptoma.”

Najčešći uzroci alergijskih reakcija kod odraslih su:

1. Hrana – Odrasli najčešće reaguju na orašaste plodove, kikiriki i morske plodove. Čak 10% odraslih razvije neku vrstu alergije na hranu.

2. Sezonski alergeni – Polen, trava, ambrozija, grinje i buđ iz zatvorenih prostora izazivaju simptome poput kijanja, svrab očiju i curenja nosa.

3. Kućni ljubimci – Iako neko može godinama živeti sa ljubimcem bez problema, imunološke promene mogu iznenada izazvati reakciju.

4. Ubodi insekata – Prva reakcija može biti blaga, ali kasniji ubodi znatno povećavaju rizik od ozbiljnih simptoma.

5. Lekovi – Najčešće su u pitanju antibiotici i lekovi protiv bolova, a osetljivost se može pojaviti čak i na lekove koji su ranije bili dobro podnošeni.

Hormonske promene, kao što su trudnoća ili menopauza, mogu pojačati rizik od pojave novih alergija, dok selidba u drugi grad ili državu povećava izloženost novim alergenima. Stres ne izaziva alergije direktno, ali može oslabiti imunitet i povećati osetljivost.

Simptomi alergija kod odraslih variraju: od zapušenog nosa, svrab i suzenja očiju, do osipa, oticanja lica ili usana, bolova u stomaku i mučnine. Kod nekih se simptomi pojavljuju odmah, kod drugih postepeno. Ako primetite da se tegobe ponavljaju u određenim situacijama, savetuje se testiranje kod lekara kako bi se utvrdio tačan uzrok i razlikovale alergije od drugih stanja.

Kako kaže dr Petrović: “Alergije mogu nastajati godinama, pa nije neobično da se dijagnostikuju i u kasnijoj životnoj dobi.” Dobra vest je da je moguće držati simptome pod kontrolom – izbegavanje okidača, korišćenje hipoalergijske posteljine i upotreba lekova poput antihistaminika, nosnih sprejeva ili kapi za oči često donose olakšanje. U određenim slučajevima, lekari preporučuju i imunoterapiju.

Važno je znati da su alergije koje se jave u odraslom dobu manje sklone spontano nestati, ali pravilna terapija i promene životnog stila omogućavaju kvalitetan život. Svaka nova promena simptoma zahteva konsultaciju sa stručnjakom radi tačne dijagnoze i adekvatnog saveta.

Naučnici upozoravaju da su žene pušači ili sa hroničnim plućnim bolestima u posebnom riziku nakon kovida

Najnovija naučna saznanja upozoravaju da žene koje su prebolele kovid-19 potencijalno imaju veći rizik od razvoja raka pluća, naročito one koje su pušile ili već imaju hronične probleme sa disajnim organima. Ova međunarodna studija, koja se oslanja na klinička istraživanja i laboratorijske nalaze, ukazuje da je rizik izraženiji kod žena koje već pripadaju rizičnim grupama zbog navika ili zdravstvenog stanja.

Istraživači su otkrili da virus SARS-CoV-2 može ostaviti dugotrajne promene na plućima, uključujući produženu upalu, ožiljke (fibrozu) i promene u imunološkom odgovoru na potencijalno maligne ćelije. Primećena je i pojačana aktivnost enzima TYMP, koji može imati ulogu u nastanku tumorskih procesa.

Posebno je značajno što su žene koje su pušači ili bivši pušači pokazale još veći rizik nakon preležane infekcije. Analiza velikih medicinskih baza pokazuje da je učestalost obolevanja od raka pluća viša upravo među ovom populacijom.

Profesor dr Vej Li, jedan od autora istraživanja, ističe: “Naši rezultati ukazuju da kovid-19 može imati dugoročne posledice na zdravlje pluća i da je važno pratiti sve koji su preležali infekciju, posebno one sa dodatnim faktorima rizika.”

Šta ovo znači za žene koje su preležale kovid-19? Ako ste pušač, bivši pušač ili imate hronične bolesti pluća, preporučuje se redovna medicinska kontrola i skrining pluća. Pravovremeno otkrivanje promena značajno povećava šanse za uspešno lečenje.

Praktični saveti uključuju prestanak pušenja, održavanje zdravih životnih navika i razgovor sa lekarom o preventivnim pregledima. Ako primetite uporan kašalj, otežano disanje ili druge neuobičajene simptome, važno je što pre potražiti stručni savet. Za preciznu dijagnozu i preporuke obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.