Neredovan ciklus, emotivne promene i valunzi mogu najaviti početak klimaksa godinama pre menopauze

Većina žena u Srbiji, obično između 40. i 50. godine života, počinje da primećuje prve promene koje ukazuju na predstojeći klimaks još pre same menopauze. Ove rane promene, poznate kao perimenopauza, nastaju zbog oscilacija hormona koje utiču na celokupno zdravlje žene. Prvi simptomi najčešće se ogledaju u neredovnim menstrualnim ciklusima – ciklusi mogu postati kraći ili duži, a krvarenje varira. Uz to, mnoge žene doživljavaju fizičke tegobe poput iznenadnih talasa vrućine (valunzi), noćnog znojenja i problema sa snom, što može značajno uticati na svakodnevnu energiju i funkcionisanje.

Pored fizičkih simptoma, česte su i emocionalne promene. Žene mogu postati razdražljivije, imati nagle promene raspoloženja ili osećati anksioznost i bez vidljivog razloga. Takođe, moguće su promene u seksualnoj želji, kao i suvoća kože i sluzokože. Sve ove promene su rezultat postepenog pada hormona, naročito estrogena, koji je ključan za žensko reproduktivno zdravlje.

Simptomi klimaksa ne javljaju se kod svih žena u isto vreme niti sa istim intenzitetom. Hormonske promene mogu trajati nekoliko godina pre nego što menstrualni ciklus u potpunosti prestane.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma klimaksa pomaže ženama da se lakše prilagode i upravljaju svakodnevnim obavezama. Razumevanje sopstvenog tela daje prednost u pripremi na sve promene koje nastupaju, a rana reakcija može ublažiti neprijatnosti i doprineti boljem kvalitetu života.

Dr Marija Petrović, ginekolog, ističe: „Promene u ciklusu, poremećaji sna i valunzi su najčešći rani znakovi klimaksa. Važno je da žene znaju da nisu same i da za mnoge simptome postoji rešenje.“

Zdrave navike kao što su redovno kretanje, izbalansirana ishrana i kvalitetan san mogu pomoći u smanjenju simptoma ovog perioda. Takođe, otvorena komunikacija sa lekarom o svakoj promeni je ključna za pronalaženje najboljeg individualnog rešenja. Ukoliko primetite izražene promene koje ometaju svakodnevni život, obavezno se obratite ginekologu ili izabranom lekaru. Samo stručnjak može precizno proceniti situaciju i preporučiti odgovarajuće mere. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.

Nijedna žena vakcinisana u detinjstvu u Velikoj Britaniji nije preminula od raka grlića materice do 30. godine

Nova istraživanja iz Velike Britanije pružaju izuzetno ohrabrujuće informacije za žene i devojke: rizik od smrti zbog raka grlića materice kod onih koje su u detinjstvu primile HPV vakcinu gotovo je nestao. Rak grlića materice, koji je ranije predstavljao veliki zdravstveni problem za žene širom sveta, sada je u ovoj grupi izuzetno redak zahvaljujući imunizaciji protiv humanog papiloma virusa.

Studija je analizirala podatke iz Engleske, gde je program HPV vakcinacije za devojčice uzrasta 12 do 13 godina uveden 2008. godine. Naučnici su posmatrali period između 2020. i 2024. godine i otkrili da nijedna žena uzrasta 20 do 24 godine, koja je vakcinisana u detinjstvu, nije preminula od raka grlića materice.

HPV vakcinacija je jedan od najefikasnijih načina prevencije raka grlića materice. Ovu bolest najčešće izaziva humani papiloma virus, koji se prenosi bliskim kontaktom kože na kožu. I dok većina infekcija prolazi neopaženo, određeni sojevi virusa mogu godinama kasnije izazvati promene na ćelijama i razvoj raka. Prevencija je ključna, a zahvaljujući nacionalnom programu vakcinacije, Velika Britanija je pre pandemije uspela da obuhvati čak 80–90% devojčica. Zahvaljujući tome, više od 200 mladih života je spašeno. Predviđalo se da bi u grupi od 20 do 24 godine bilo oko 23 smrtna slučaja bez vakcinacije, ali nijedan nije zabeležen.

Ovi rezultati su izuzetno značajni za žene svuda u svetu. Iako je rak grlića materice i dalje 14. najčešći kod žena u Velikoj Britaniji, broj obolelih i preminulih među mladima se značajno smanjuje. Očekuje se da će ovaj pad biti još izraženiji kako bude prolazilo vreme i kako više vakcinisanih devojčica bude starilo. Ipak, stope vakcinacije nisu jednake u svim regionima, pa je važno da se roditelji i mlade žene na vreme informišu o mogućnostima imunizacije.

HPV vakcina ne štiti samo od raka grlića materice, već i od drugih bolesti koje izaziva ovaj virus. Najefikasnija je kada se primi u ranom uzrastu, pre početka seksualnog života. Preporuka je da se o imunizaciji razgovara sa izabranim lekarom.

Profesor Peter Sasieni sa univerziteta Queen Mary u Londonu naglašava: „Neverovatno je pomisliti da jedna vakcina može gotovo da eliminiše određenu vrstu raka.“ On očekuje da će broj slučajeva još više opadati kako se povećava broj vakcinisane dece oba pola. Michelle Mitchell, izvršna direktorka britanske organizacije za istraživanje raka, dodaje: „Znamo da je HPV vakcina izuzetno efikasna u zaustavljanju raka grlića materice pre nego što počne i po prvi put ovi nalazi pokazuju da spasava živote.“

Roditeljima i mladim ženama preporučuje se da se što pre informišu o mogućnostima imunizacije, dok su redovni ginekološki pregledi i dalje ključni za rano otkrivanje promena na grliću materice. Za preciznu dijagnozu i savete uvek se konsultujte sa svojim izabranim lekarom.

Stručnjaci otkrivaju kako hladno tuširanje može uticati na zdravlje žena, ali i kada nosi rizik

U poslednje vreme, sve više žena u Srbiji i širom sveta razmatra uvođenje hladnog tuširanja u svakodnevne navike. Ova praksa se često preporučuje kao način za jačanje energije, bolji imunitet i brži oporavak nakon fizičkog napora. Ipak, šta nauka kaže o uticaju hladne vode na žensko zdravlje i koje savete daju lekari?

Hladno tuširanje je naročito popularno među ženama različitih godina, pre svega u urbanim sredinama. Mnoge se pitaju da li ova navika zaista doprinosi boljem zdravlju ili se radi o prolaznom trendu sa skrivenim rizicima. Iako su influenseri često hvalili gotovo čudotvorne efekte hladnog tuša, lekari upozoravaju da ova praksa nije pogodna za svaku ženu i da postoje određena ograničenja.

Kada je reč o najčešćim zabludama, jedan od čestih mitova je da hladan tuš sprečava prehladu ili grip. “Hladna voda može blago stimulisati imuni sistem, ali to nije zamena za zdrav način života”, ističe dr Milica Petrović, specijalista interne medicine. Takođe, žene koje imaju oslabljen imunitet ili hronične bolesti treba da budu naročito oprezne.

Još jedan rasprostranjen mit je da hladno tuširanje sagoreva masti i pomaže mršavljenju. Iako telo troši nešto više kalorija kako bi se zagrejalo, uticaj na gubitak kilograma je vrlo mali. “Redovno hladno tuširanje može dati osećaj budnosti i osveženja, ali nije zamena za fizičku aktivnost i uravnoteženu ishranu”, naglašava dr Ana Jovanović, fizijatar.

Važno je napomenuti da hladan tuš nosi određene rizike, posebno za žene sa srčanim problemima, visokim pritiskom ili poremećajem cirkulacije. “Šok za organizam može dovesti do naglog porasta krvnog pritiska i ubrzanog rada srca, što može biti rizično”, objašnjava dr Petrović. Tokom menstrualnog ciklusa, kada je imunitet često oslabljen, preporučuje se izbegavanje hladne vode i odabir umereno tople temperature.

Za zdrave žene, postepeni početak sa hladnim tuširanjem može doneti određene benefite. Hladna voda može povećati budnost i popraviti raspoloženje. “Kratkotrajno izlaganje hladnoj vodi stimuliše oslobađanje hormona noradrenalina, što može doprineti osećaju energije”, kaže dr Jovanović. Sportistkinje često koriste hladne kupke za brži oporavak mišića nakon fizičke aktivnosti, jer hladnoća smanjuje otok i upalu. Prevazilaženje nelagode tokom hladnog tuširanja može pomoći i u jačanju mentalne otpornosti.

Stručnjaci preporučuju postepeno uvođenje hladne vode u rutinu: počnite sa toplim tušem i na kraju, poslednjih 30 sekundi, smanjite temperaturu. Ako osetite vrtoglavicu, lupanje srca ili neprijatnost, vratite se na toplu vodu. Hladno tuširanje može biti korisno, ali nije univerzalno rešenje za sve probleme. Najvažnije je slušati svoje telo i ne forsirati se na silu. Ako vam prija, nastavite; ako ne, i topla voda je odličan izbor za higijenu i relaksaciju. Za precizno prilagođene savete obavezno se konsultujte sa lekarom.