Pravilno izabrana večera bogata proteinima i složenim ugljenim hidratima može ublažiti posledice konzumacije alkohola, otkriva dr Neenziiemd.

Mamurluk je česta neželjena posledica zabavnih večeri, posebno tokom perioda kada su okupljanja češća. Glavobolja, mučnina i osećaj iscrpljenosti mogu značajno otežati svakodnevicu, a žene su posebno osetljive na ove simptome. Iako ne postoji univerzalni lek za mamurluk, izbor hrane pre izlaska ima važnu ulogu u ublažavanju ovih tegoba.

Ključ je u tome šta jedemo pre nego što konzumiramo alkohol. Kada se za obrok odlučite za namirnice bogate proteinima i zdravim mastima, proces apsorpcije alkohola u organizmu se usporava. Tako simptomi mamurluka mogu biti znatno blaži, a ponekad i potpuno izostati. Stručnjaci savetuju da masni doručak posle izlaska ne doprinosi oporavku, već je bolje izabrati laganiju hranu koja daje energiju, a ne opterećuje želudac.

Lekarka dr Neenziiemd, specijalista za plućne bolesti i intenzivnu medicinu, ističe važnost preventivne ishrane: „Ako planirate izlazak i konzumaciju alkohola, pojedite malo sira pre nego što krenete. Sir je bogat proteinima, mastima i složenim ugljenim hidratima. Ovi nutrijenti usporavaju pražnjenje želuca, pa se alkohol sporije apsorbuje u krvotok.”

Pored sira, korisno je pojesti i integralni hleb, orahe ili jogurt, jer i one sadrže proteine i vlakna koji dodatno usporavaju apsorpciju alkohola. Važno je ne preskakati obrok pre izlaska, jer tada alkohol brže dospeva u krv, a neprijatnosti poput dehidratacije i umora su izraženije.

Pravilan unos tečnosti je još jedan važan savet – voda ili prirodni sokovi pre izlaska pomažu da se smanji rizik od dehidratacije, česte pratilje mamurluka. Izbegavajte masnu i začinjenu hranu, jer može opteretiti probavni sistem. Dobar san i odmor takođe olakšavaju oporavak organizma. Ako se i pored svih mera simptomi mamurluka pojave, tokom dana birajte lagane obroke bogate vitaminima i pijte dovoljno vode. Za svaku dilemu ili teže tegobe, obratite se lekaru.

Visoke temperature i zagađenje mogu pogoršati simptome astme i HOBP; otkrivamo kako da sačuvate zdravlje disajnih puteva tokom leta.

Letnje temperature predstavljaju poseban izazov za žene koje se bore sa astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP). U periodima velikih vrućina i povećane vlažnosti, simptomi ovih bolesti mogu se značajno pogoršati. Toplota i vlaga otežavaju disanje, opterećuju disajne puteve i povećavaju rizik od napada gušenja i osećaja nedostatka vazduha, naročito kod osoba sa već postojećim respiratornim tegobama.

Tokom letnjih dana pluća rade intenzivnije kako bi rashladila organizam, a ubrzano disanje može dovesti do umora. Suv vazduh isušuje sluzokožu nosa i grla, dok vlažan vazduh otežava unos kiseonika, što dodatno opterećuje telo. Uz to, vrućine često donose povišen nivo prizemnog ozona i smoga, koji nastaju usled hemijskih reakcija izazvanih visokim temperaturama i sunčevim zračenjem. Ovi zagađivači mogu izazvati grebanje u grlu, kašalj, stezanje u grudima i smanjenje plućne funkcije. Posebno su rizične situacije kada se ulazi iz toplog spoljnog prostora u snažno rashlađene prostorije, jer nagla promena temperature može izazvati šok za disajne puteve i napad kašlja.

Znakovi da su simptomi pogoršani mogu uključivati gušenje, umor, stezanje u grudima, nadražajni kašalj, ali i vrtoglavicu ili malaksalost. Žene koje koriste terapiju za astmu ili HOBP treba redovno da proveravaju zalihe lekova i strogo prate preporuke lekara.

Specijalista pulmologije dr Milena Janković ističe: “Tokom letnjih vrućina, savetujem ženama sa astmom i HOBP-om da što više borave u rashlađenim prostorijama. Izbegavajte napor napolju od 10 do 17 časova. Hidracija je ključna, jer pomaže sluzokoži da ostane zaštićena. Uvek nosite terapiju sa sobom i pratite kako se osećate.” Takođe, ona naglašava: “Ako osetite nagle promene u disanju, odmah se obratite lekaru. Ne pokušavajte da sami rešavate komplikacije. Posebno obratite pažnju na upozorenja o kvalitetu vazduha. Ako je nivo polena ili zagađenja visok, razmislite o ostanku kod kuće ili nošenju zaštitne maske na otvorenom.”

Praktične mere koje pomažu tokom leta uključuju planiranje aktivnosti u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, kada su temperature niže. Važno je redovno piti vodu radi sprečavanja dehidratacije, a klima uređaj treba podešavati tako da razlika između unutrašnje i spoljne temperature ne prelazi 6 do 8 stepeni. Pre izlaska iz kuće proverite prognozu i nivo zagađenja vazduha. Ukoliko primetite pogoršanje simptoma, odmah potražite savet lekara. Prava dijagnoza i stručan savet su najvažniji za očuvanje zdravlja disajnih organa tokom letnjih meseci.

Plivanje smanjuje bolove u zglobovima, podstiče psihičku ravnotežu i odgovara ženama svih uzrasta

Plivanje je postalo jedan od najpopularnijih izbora fizičke aktivnosti među ženama, kako u Srbiji tako i širom sveta, zahvaljujući brojnim benefitima koje pruža. Ova vežba istovremeno aktivira gotovo sve mišiće tela, a njen najveći adut je što ne opterećuje zglobove, što je izuzetno važno za žene svih starosnih dobi – od najmlađih do dama u zrelijim godinama.

Mnoge žene se tokom života suočavaju sa problemima kao što su bolovi u leđima ili zglobovima, što je posebno izraženo tokom trudnoće, menopauze ili kod artritisa, koji uzrokuje ukočenost i bol u zglobovima. Plivanjem se mogu ublažiti takvi simptomi, jer ova aktivnost jača mišiće oko zglobova i doprinosi većoj izdržljivosti i fleksibilnosti. Redovno plivanje takođe može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.

Kao kardiovaskularna vežba, plivanje pozitivno utiče na srce i krvne sudove. Prema istraživanjima, žene koje plivaju redovno smanjuju rizik od povišenog krvnog pritiska i lakše kontrolišu telesnu masu. Ova aktivnost je naročito korisna za žene koje žele da očuvaju zdravlje srca i preveniraju dijabetes tipa 2, bolest kod koje telo ne koristi insulin pravilno.

Pored fizičkih, plivanje donosi značajne prednosti i za mentalno zdravlje. Brojne žene ističu da im boravak u vodi pomaže da se oslobode stresa, a rezultati studija potvrđuju da plivanje smanjuje simptome anksioznosti i depresije. Na ovaj način, plivanje može biti dragocena pauza od svakodnevnih obaveza, naročito za one koje balansiraju posao, porodicu i privatni život.

Dr Ana Petrović, specijalista fizikalne medicine, ističe: “Plivanje je jedan od najboljih izbora za žene koje žele da poboljšaju celokupno zdravlje bez dodatnog opterećenja kičme ili zglobova. Posebno preporučujem plivanje pacijentkinjama sa artritisom ili hroničnim bolovima u leđima.” Dodaje i: “Već 30 minuta plivanja, dva do tri puta nedeljno, može značajno doprineti boljem raspoloženju i opštem zdravlju.”

Za žene koje nisu sigurni plivači, preporučuje se da započnu sa kraćim boravcima u vodi i koriste rekvizite poput daske ili pojasa za plivanje. Dolazak na bazen u društvu i izbor termina sa manje gužve mogu doprineti osećaju prijatnosti. Važno je i da se pre početka bilo kakve fizičke aktivnosti, posebno ukoliko postoje zdravstvene tegobe, posavetujete sa lekarom.

Na kraju, plivanje je sjajna prilika za žene da očuvaju vitalnost i dobro raspoloženje tokom celog života. Osim što jača telo, ova aktivnost pruža i psihičku ravnotežu, što je posebno važno u stresnim ili zahtevnim periodima. Za sve nedoumice ili zdravstvena pitanja, obavezno se obratite stručnjacima.