Nutricionisti preporučuju 200-400 grama lubenice dnevno, a osobe sa dijabetesom i bolestima bubrega moraju biti pažljive

Tokom letnjih meseci, lubenica je omiljeni izbor za osveženje, posebno među ženama koje vode računa o zdravlju i ishrani. Iako je lubenica poznata po visokom sadržaju vode i niskoj kalorijskoj vrednosti, stručnjaci ističu da je važno ne preterivati. Prema rečima dr Marije Petrović, specijaliste nutricionizma, “zdrava odrasla osoba može bezbedno da pojede od 200 do 400 grama lubenice dnevno, što odgovara dvema do tri većim kriškama.”

Lubenica je bogata vitaminom C, vitaminom A, kalijumom i likopenom, snažnim antioksidansom koji pozitivno utiče na zdravlje srca i krvnih sudova. Ipak, zbog visokog sadržaja prirodnih šećera i vlakana, prekomerna konzumacija može izazvati nadutost, grčeve ili čak proliv, upozorava dr Petrović.

Posebno je važno da žene koje imaju dijabetes ili preddijabetes budu oprezne sa unosom lubenice. Prirodni šećeri u ovom voću mogu dovesti do naglih oscilacija nivoa glukoze. Dr Petrović naglašava: „Kod osoba sa dijabetesom, preporučujem da lubenicu raspodele u manje porcije tokom dana i nikako ne uzimaju velike količine odjednom.”

Žene sa hroničnim bolestima bubrega takođe moraju biti pažljive, posebno one koje imaju ograničen unos kalijuma, jer lubenica sadrži upravo ovaj mineral koji može dodatno opteretiti bubrege. Osobe sa sindromom iritabilnog creva ili osetljivom probavom mogu doživeti neprijatnosti poput nadutosti, pa je preporuka da prate reakciju svog tela i ograniče unos na manju količinu.

Za očuvanje svežine i ukusa, čuvajte celu lubenicu na sobnoj temperaturi, a nakon sečenja je stavite u frižider. Preporučuje se da lubenicu servirate u manjim porcijama i izbegavate kombinacije sa drugim voćem bogatim šećerom.

Za kraj, umerenost je ključ – lubenica može biti deo balansirane ishrane, ali nije preporučljivo preterivati čak ni kod potpuno zdravih osoba. Ako imate bilo kakve zdravstvene probleme ili sumnjate na osetljivost na određene namirnice, posavetujte se sa lekarom ili nutricionistom pre bilo kakvih promena u ishrani. Najvažnije je da osluškujete potrebe svog organizma i uživate u lubenici na odgovoran način. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite stručnjaku.

Istraživanje iz Australije pokazuje da čak i jutarnje i popodnevno sunce nosi rizik za naše zdravlje kože

Najnovija studija iz Australije, sprovedena u QIMR Berghofer Medical Research Institute, donosi važne uvide o uticaju sunčevih zraka na kožu žena svih generacija. Naučnici su detaljno ispitali kako izlaganje suncu u različitim delovima dana utiče na kožu i zaključili da čak i kraće izlaganje, bilo ujutru ili popodne, može izazvati oštećenje kože i povećati rizik od razvoja raka kože. Ovi rezultati su posebno značajni jer je dugo vladalo mišljenje da su rani i kasni sati bezbedniji za boravak na suncu.

Mnoge žene biraju da borave napolju kada sunce nije najjače, ali upravo ovakvo ponašanje može biti zabluda. U istraživanju je učestvovalo 58 osoba sa različitim tipovima kože – od svetle do maslinaste. Učesnici su bili izloženi kontrolisanim dozama UV zračenja, dok su naučnici pratili promene na koži.

Prema rečima profesorke Rachel Neale, „Najvažnija je ukupna doza UV zračenja kojoj smo izloženi, a ne samo doba dana.“ Ona ističe da je moguće primiti istu količinu štetnih UV zraka za kratko vreme oko podneva ili za duže vreme tokom jutra i popodneva. Čak i slabiji intenzitet sunca može vremenom oštetiti DNK ćelija kože, što povećava rizik od raka kože.

Istraživači su otkrili da UV zračenje može izazvati promene na DNK ćelija kože, čak i kada nema vidljivog crvenila ili iritacije. Ove promene su prvi znaci oštećenja koji se mogu akumulirati godinama. Profesor David Whiteman naglašava: „Naši laboratorijski rezultati pokazuju da i male, postepene doze UV zračenja izazivaju oštećenja DNK u ćelijama kože. Tokom godina, ovakve epizode mogu dovesti do mutacija, a time i do povećanog rizika od raka kože.“

Ova otkrića su posebno korisna za žene koje često koriste kozmetičke tretmane, odlaze u šetnje ili se bave sportom u ranim ili kasnim satima. Bitno je znati da oštećenje može nastati i pre nego što se pojave prvi simptomi na koži.

Istraživači savetuju da nanosite kremu sa zaštitnim faktorom (SPF) tokom celog dana na sve izložene delove tela, bez obzira na to koliko je sunce jako. Pored toga, preporučuje se nošenje šešira sa širokim obodom, naočara za sunce i lagane odeće koja pokriva kožu, kao i izbegavanje dužeg boravka na otvorenom kada je UV indeks visok – ali i tokom ranih i kasnih sati. Redovno proveravajte stanje kože, a pri bilo kakvoj promeni mladeža ili fleka obavezno se javite dermatologu. Tako ćete na vreme reagovati i brinuti o svom zdravlju.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Nutricionisti upozoravaju da kafa, citrusi i banane mogu izazvati nelagodnost ako ih konzumirate kao prvi obrok

Mnoge žene u Srbiji dan započinju kafom ili voćem, ali stručnjaci podsećaju da ovakav izbor nije uvek najbolji za naše varenje i energiju. Ishrana na prazan stomak značajno utiče na celodnevno zdravlje, posebno kod onih sa osetljivim želucem ili problemima sa varenjem. Pogrešan prvi obrok može izazvati gorušicu, nelagodnost ili iznenadno osciliranje šećera u krvi.

Prema rečima dr Nevene Čubrilo, specijaliste za ishranu, tri namirnice su posebno rizične ako se konzumiraju bez prethodnog obroka. Prva je jaka crna kafa, koja često podstiče pojačano lučenje želudačne kiseline. Kako dr Čubrilo ističe: “Kafa na prazan stomak može izazvati osećaj peckanja, gorušice i nelagodnosti, posebno kod osoba sa osetljivim želucem.” Druga grupa su citrusi kao što su limun, pomorandža i grejp koji, zbog visoke kiselosti, dodatno iritiraju sluzokožu želuca. Treća namirnica su banane, koje iako zdrave, mogu dovesti do naglog skoka šećera u krvi ako se jedu same. Dr Čubrilo upozorava: “Nakon brzog skoka, uslediće i nagli pad energije, što može dovesti do pojačane gladi tokom dana.”

Zato je bitno dobro isplanirati doručak. Kafu je najbolje piti uz obilan obrok bogat žitaricama i proteinima kako bi se smanjio rizik za želudac. Citruse bi trebalo konzumirati tek nakon što pojedete neutralne namirnice, poput ovsenih pahuljica ili integralnog hleba. Banane su odličan izvor kalijuma, ali ih treba kombinovati sa orasima ili jogurtom da bi se usporila apsorpcija šećera. Redovan i izbalansiran doručak doprinosi stabilnijem nivou energije i boljem varenju tokom dana.

Ako primetite da vam se posle jutarnjih obroka javlja nelagodnost, gorušica ili umor, možda je vreme za promenu navika. Dr Čubrilo savetuje: “Doručak treba da bude izbalansiran, sa dovoljno vlakana, proteina i zdravih masti. To je najbolji način da se sačuva zdravlje creva i želuca.” Svaka žena ima svoje potrebe, pa slušajte signale svog tela, a u slučaju upornijih tegoba, obavezno se obratite lekaru.