Sve više mladih žena oboleva od malignih bolesti, a individualni pristup i savremene metode povećavaju šanse za majčinstvo

Suočavanje sa dijagnozom maligne bolesti predstavlja ogroman izazov za svaku ženu, naročito za one koje planiraju porodicu. U poslednje vreme, u Srbiji i širom Evrope primećuje se porast broja mladih žena mlađih od 40 godina koje dobijaju dijagnozu raka, a mnoge od njih još nisu postale majke. Statistika pokazuje da oko 8 odsto žena oboli od maligne bolesti pre četrdesete godine, dok se godišnje u Evropi više od 150.000 žena uzrasta između 20 i 45 godina suoči sa ovom dijagnozom.

Zahvaljujući napretku medicine, danas je moguće da žene koje završe lečenje nastave sa planiranjem porodice. Prema rečima prof. dr Vesne Kesić, ginekologa-onkologa, „očuvanje plodnosti za žene koje su lečene od raka danas je važan deo brige o zdravlju, a želja za potomstvom često je jača od straha od povratka bolesti“. Ona takođe ističe da savremena medicina sve češće omogućava rano otkrivanje i uspešno lečenje karcinoma, što ženama daje dodatnu nadu da mogu ostvariti majčinstvo.

Onkofertilitet je posebna grana medicine koja se bavi očuvanjem mogućnosti za trudnoću kod pacijentkinja koje se leče od raka. Pre početka terapije, važno je da svaka žena bude informisana o uticaju hemioterapije i zračenja na plodnost. Ove metode lečenja mogu privremeno ili trajno smanjiti funkciju jajnika, pa je preporučljivo da žene razgovaraju sa lekarima o opcijama za očuvanje plodnosti, kao što su zamrzavanje jajnih ćelija ili embriona, kada god postoji mogućnost za to.

Kako navodi prof. dr Kesić, „plan očuvanja reproduktivne funkcije mora biti prilagođen svakoj ženi ponaosob. Pre početka lečenja, žene moraju biti svesne da tretmani mogu smanjiti plodnost ili dovesti do trajne insuficijencije jajnika, ali i da savremene metode često omogućavaju očuvanje funkcije reproduktivnih organa, naročito ako je bolest otkrivena rano”.

Žene koje su završile lečenje i žele trudnoću treba redovno da posećuju ginekologa i onkologa, dok savremene metode poput vantelesne oplodnje mogu pomoći onima koje su imale probleme sa plodnošću zbog terapije. Takođe, psihološka podrška igra važnu ulogu u prevazilaženju emotivnih i fizičkih posledica bolesti.

Ako razmišljate o očuvanju plodnosti ili imate pitanja o trudnoći posle lečenja raka, obavezno se obratite svom lekaru. Samo stručni medicinski tim može dati odgovarajuće preporuke u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem i dijagnozom. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte lekara.

Hormoni i anatomija čine žene podložnijim digestivnim smetnjama, ali uz stručne savete simptomi se mogu kontrolisati

Žene kroz različite životne faze, od adolescencije do menopauze, češće se suočavaju sa stomačnim tegobama koje mogu značajno uticati na svakodnevicu. Najčešći uzroci su hormonske promene, jedinstvena struktura digestivnog sistema i fiziološke promene koje se dešavaju tokom godina. Zbog toga je važno na vreme prepoznati simptome i znati kako reagovati. Hormoni poput estrogena i progesterona imaju snažan uticaj na rad creva i reakciju organizma na bol. Tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće, perimenopauze i menopauze, varijacije ovih hormona mogu dovesti do nadutosti, zatvora, proliva ili žgaravice. Uz to, debelo crevo kod žena često je duže i sa više krivina, što može usporiti prolazak hrane i izazvati opstipaciju. Dr JoAnn Hong-Curtis, gastroenterolog, ističe: „Hormonske promene i anatomske razlike kod žena imaju veliki uticaj na pojavu i trajanje digestivnih tegoba.” Među najčešćim problemima su sindrom nervoznih creva (iritabilni kolon), koji je dva do šest puta češći kod žena, posebno u mlađim i srednjim godinama. Tu su i zapaljenske bolesti creva poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, čiji su simptomi kod žena izraženiji tokom ciklusa i mogu dovesti do anemije. Kamen u žučnoj kesi pogađa žene dvostruko češće tokom reproduktivnog perioda, a simptomi se lako mogu pomešati sa menstrualnim bolovima. Hronični zatvor je takođe dvostruko češći kod žena zbog kombinacije hormonskih i anatomskih faktora, a fekalna inkontinencija, koja se češće javlja nakon porođaja, često se prećutkuje zbog stida, iako je uspešno izlečiva. Dr Taneisha Grant naglašava: „Mnoge pacijentkinje odlažu odlazak kod lekara jer se stide simptoma ili misle da ih niko neće ozbiljno shvatiti. Digestivne tegobe mogu znatno uticati na kvalitet života, ali većina se može lečiti.” Trudnoća i sam porođaj donose dodatne izazove za digestivno zdravlje, jer hormonski disbalans i pritisak na unutrašnje organe mogu promeniti rad creva. Zato je važno da žene obrati pažnju na svaku promenu u varenju: uporan bol, nadutost, promene u pražnjenju ili gubitak kontrole stolice zahtevaju pravovremenu konsultaciju sa lekarom. Preporučuje se vođenje dnevnika ishrane i simptoma, redovno kretanje, dovoljan unos tečnosti i vlakana, ali i iskren razgovor sa izabranim lekarom. Za tačnu dijagnozu i adekvatno lečenje, stručni savet je neophodan.

Male promene u svakodnevnim navikama mogu pomoći ženama da se zaista oporave i osete odmorno

Hronični umor i osećaj iscrpljenosti postali su svakodnevni problem za mnoge žene, bez obzira na godine ili stil života. Čak i kada sebi priuštimo slobodan dan, često ga provodimo pasivno, gledajući televiziju ili koristeći mobilni telefon, a na kraju se i dalje osećamo umorno ili iscrpljeno. Poznati ruski kardiolog, dr Leo Bokerija, ističe da uzrok ovog stanja nije nedostatak fizičke aktivnosti, već loše navike koje ne omogućavaju telu i umu pravi oporavak.

Dr Bokerija navodi da savremeni način života često podrazumeva “odmor” koji zapravo ne osvežava: vreme provodimo uz nezdravu hranu i previše ekrana. On naglašava: “Čovek ima mnogo načina da se opusti, osim onih koji su štetni po zdravlje”, dodajući da ovakva pasivnost ne puni energiju, već je dodatno troši.

Jedan od inspirativnih primera koje deli dr Bokerija odnosi se na oca njegovog prijatelja, koji je živeo do 93. godine i ostao vitalan do kraja života. Njegova tajna nije bila u rigoroznim dijetama, već u jednostavnom ritualu: skoro svako veče plesao je sa suprugom. “Plesao je sa svojom ženom skoro do smrti. I uživali su u tome. Verujem da je ta strast bila ključ njegovog dugog i srećnog života”, kaže dr Bokerija.

Za žene koje žele da prekinu loše navike, dr Bokerija savetuje: “Najlakši način da se rešite loših navika jeste da stvorite dobre.” Ne morate odmah da pravite velike promene – dovoljno je da uvodite male, zdrave rutine. To može biti kraća šetnja posle večere, blaga fizička aktivnost nekoliko puta nedeljno, vreme bez telefona ili izbor aktivnosti koje vas usrećuju, poput plesa, crtanja ili čitanja omiljene knjige.

Razlikovanje između pasivnog i aktivnog odmora je ključno za žene koje žele da povrate energiju. Aktivnosti koje podrazumevaju pokret, kreativnost ili druženje pomažu boljem oporavku tela i uma. Ako, uprkos promenama, osećate hroničnu iscrpljenost, preporučuje se da se posavetujete sa lekarom radi dodatnog ispitivanja i saveta.