Kora jabuke bogata je pektinom i antioksidansima koji podržavaju zdravlje srca i stabilan nivo šećera

Mnoge žene, iz straha od hemikalija ili zbog ukusa, često ljušte jabuke pre konzumacije, ali pritom gube dragocene hranljive materije. Stručnjaci ističu da je kora jabuke izuzetno značajna jer sadrži pektin, rastvorljivo vlakno koje doprinosi snižavanju lošeg holesterola u krvi. Ovaj efekat je posebno važan za žene u srednjim i starijim godinama, koje su pod većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Pored pektina, kora jabuke je bogata polifenolima, moćnim antioksidansima koji štite krvne sudove i smanjuju oksidaciju masnoća, čime se umanjuje rizik od zadebljanja arterija. Takođe sadrži vitamin K, vitamin A i kalcijum, dok je samo meso jabuke uglavnom izvor vode i voćnog šećera.

Prema rečima dr Milene Petrović, specijaliste interne medicine: “Kora jabuke je jedan od najboljih prirodnih izvora pektina koji pomaže regulaciji masnoća u krvi. Uvođenjem neoljuštenih jabuka u ishranu, žene mogu doprineti održavanju zdravlja srca i dugoročnom smanjenju rizika od infarkta ili moždanog udara.”

Ako vas brinu pesticidi i vosak na površini voća, preporučuje se sledeći postupak: potopite jabuke u rastvor od jedne litre hladne vode i dve kašike sode bikarbone na 15 minuta, zatim ih dobro oribajte četkicom i isperite pod mlazom vode. Ova metoda efikasno uklanja većinu hemikalija, pa je kora bezbedna za jelo.

Jabuke koje se ne ljušte idealne su i za pečenje, jer vlakna i minerali ostaju očuvani čak i nakon termičke obrade, iako deo vitamina C može biti izgubljen. Zelene sorte poput grenija smita sadrže nešto više pektina, ali i tradicionalne crvene jabuke donose brojne prednosti.

Ženama koje žele da poboljšaju zdravlje srca i probave savetuje se da svakodnevno jedu neoljuštene jabuke, uz prethodno pranje po preporučenoj metodi. Kora pomaže u održavanju osećaja sitosti, stabilizuje nivo šećera u krvi i podržava zdravlje creva.

Pre većih promena u ishrani preporučuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako imate hronične bolesti ili specifične zdravstvene potrebe.

Ovaj poremećaj često se pogrešno pripisuje stresu ili depresiji, a rana dijagnoza može značajno poboljšati kvalitet života

Frontotemporalna demencija (FTD) je neurološka bolest koja najčešće zahvata žene u mlađoj i srednjoj odrasloj dobi, posebno između 45. i 64. godine života. Iako FTD čini svega 10 do 20 odsto svih slučajeva demencije, izdvaja se zbog ranije pojave i specifičnih simptoma koji je razlikuju od Alchajmerove bolesti. Umesto gubitka pamćenja kao prvog simptoma, kod FTD-a dolazi do naglih promena u ponašanju – poput impulzivnosti, smanjenja empatije, gubitka interesovanja za svakodnevne aktivnosti i otežanog planiranja i organizacije. Kod pojedinih žena mogu se javiti i problemi sa govorom i razumevanjem jezika, što dodatno komplikuje komunikaciju.

Ono što ovu bolest čini posebno izazovnom jeste činjenica da se simptomi često tumače kao posledica stresa, depresije ili anksioznosti, pa se prava dijagnoza često postavlja sa zakašnjenjem. Osobe koje razvijaju FTD obično nisu svesne promena u svom ponašanju, što dodatno otežava rano prepoznavanje bolesti. “Frontotemporalna demencija često se prepoznaje tek kada promene u ponašanju i komunikaciji postanu izražene. Zato je važno obratiti pažnju na prve znake i potražiti stručnu pomoć ukoliko primetite značajne promene kod sebe ili bliskih osoba”, naglašava prof. dr Sandra Lukić, neurolog.

Nasledni faktori takođe igraju veliku ulogu – između 10 i 20% slučajeva povezano je sa genetskim mutacijama, što znači da bolest može nastupiti i pre 50. godine. FTD se javlja u nekoliko kliničkih oblika: bihejvioralna varijanta sa izraženim promenama ličnosti, primarna progresivna afazija koja utiče na govor i jezik, kao i motorički oblici sa poremećajem pokreta.

Za žene je važno da ne ignorišu dugotrajne promene u ponašanju, gubitak interesovanja ili iznenadne teškoće u govoru, pogotovo ako traju više od nekoliko nedelja. Pravovremena konsultacija sa lekarom i neurologom može biti ključna za postavljanje dijagnoze i planiranje daljeg tretmana. “Rana dijagnoza omogućava bolji kvalitet života i planiranje budućnosti za obolelu osobu i njenu porodicu”, ističe dr Lukić, dodajući da je važno obratiti se stručnjaku za svaku promenu koja utiče na svakodnevni život.

Kao praktične savete stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika simptoma, otvoren razgovor sa porodicom i prijateljima, kao i savetovanje sa lekarom u slučaju dugotrajnih promena u ponašanju ili govoru. Za tačnu dijagnozu i plan lečenja, uvek se obratite svom izabranom lekaru ili neurologu.

Novo istraživanje daje ženama sa karcinomom jetre više opcija lečenja, bez povećanog rizika po zdravlje jetre

Žene koje se bore sa rakom jetre dobijaju novu nadu zahvaljujući najnovijoj studiji sa Univerziteta u Sinsinatiju. Istraživanje pokazuje da kombinovanje različitih tipova radioterapije ne povećava rizik za jetru, što otvara vrata mnogim pacijentkinjama za efikasnije lečenje. Posebno su ove vesti važne za žene srednjih i starijih godina, pošto kod njih ovaj oblik karcinoma češće nastupa, a često postoji zabrinutost da će dodatno zračenje opteretiti organizam.

U studiji je obuhvaćeno 94 pacijenata koji su između 2016. i 2024. lečeni spoljašnjom radioterapijom (EBRT), a 15 od njih je ranije već dobilo i internu ciljanu radioterapiju poznatu kao Y90. Ove terapije funkcionišu na različite načine – EBRT dolazi iz uređaja izvan tela, dok Y90 koristi mikroskopske čestice koje se direktno ubrizgavaju u krvotok kako bi ciljale tumor.

Lekari su ranije strahovali da bi interna radioterapija mogla previše oštetiti jetru za dalja zračenja. Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da nastavak lečenja spoljašnjim zračenjem ne uzrokuje dodatnu toksičnost, što znači da ne postoji automatsko ograničenje u broju terapija koje žene mogu primiti.

Kako ističe dr Sara Feldkamp, vodeća autorka studije: „EBRT se može primeniti nakon Y90 ciljane radioterapije bez povećanja toksičnosti. Ovi rezultati opovrgavaju uobičajena predubeđenja koja postoje u medicinskoj zajednici.“

Dr Džordan Harofa dodaje: „Ovo istraživanje daje značajno uveravanje da možemo ponuditi dodatne mogućnosti lečenja za žene kod kojih je bolest i dalje prisutna ili se vratila posle prethodnih terapija. Ključ je u individualnom pristupu svakom pacijentu.“

Za žene sa dijagnozom raka jetre, ovi nalazi znače širu lepezu terapijskih mogućnosti i više nade za povoljan ishod, čak i ako se bolest vrati ili ne reaguje na prvu terapiju. Važno je naglasiti da odluke o kombinaciji i redosledu terapija donosi tim lekara prema zdravstvenom stanju svake pacijentkinje.

Ako ste oboleli od raka jetre ili ste već prošli određene terapije, razgovarajte sa lekarom o najnovijim saznanjima i mogućnostima lečenja. Za svaku dijagnozu i savet uvek se obratite stručnjaku.