Rano prepoznavanje simptoma i redovni samopregledi ključ su uspešnog lečenja – evo na šta posebno treba obratiti pažnju.

U poslednje vreme sve više žena u Srbiji suočava se sa izazovima rane dijagnostike različitih vrsta raka. Stručnjaci upozoravaju da je izuzetno važno obratiti pažnju na promene na telu i ne zanemarivati simptome koji traju duže od dve do tri nedelje. Većina svakodnevnih tegoba ima bezazlenu pozadinu, poput prehlade ili infekcije, ali simptomi koji ne prolaze zahtevaju pregled lekara.

Simptomi raka mogu biti opšti – poput neobjašnjivog gubitka kilograma (4-5 kg u mesec dana bez dijete ili vežbanja), hroničnog umora ili povišene temperature bez vidljivog uzroka. Ovakve promene, na primer, mogu biti znakovi raka pankreasa, želuca ili pluća. Stalni osećaj iscrpljenosti, čak i nakon odmora, može biti posledica leukemije ili raka debelog creva, posebno ako postoji skriven gubitak krvi. Povišena temperatura i noćno znojenje bez infekcije često su povezani sa limfomima.

Promene na koži takođe mogu ukazivati na ozbiljna oboljenja. Posebno treba pratiti pojavu novih mladeža ili promene u izgledu postojećih. Pravilo ABCDE (asimetrija, ivice, boja, prečnik, evolucija) pomaže da se proceni rizik – ako mladež menja oblik, boju, svrbi ili krvari, potrebno je obaviti pregled kako bi se isključio melanom. Rane koje ne zarastaju duže od tri nedelje ili bele/crvene mrlje u ustima, naročito kod pušača, mogu biti znak raka usne duplje. Žutilo kože i beonjača može ukazivati na probleme sa jetrom ili pankreasom.

Kvržice ili zadebljanja ispod kože, posebno u predelu dojki ili pazuha, ne treba zanemarivati. Žene treba redovno same da pregledaju dojke, a svaka kvržica koja ne nestane posle ciklusa ili se uvećava zahteva lekarski pregled. Uvećani limfni čvorovi na vratu ili preponama, koji istrajavaju nakon infekcije, mogu biti znak ozbiljnijeg stanja.

Simptomi koji se odnose na varenje, kao što su dugotrajne promene u pražnjenju creva, naizmenična dijareja i zatvor, stalna nadutost ili promena oblika stolice, takođe mogu ukazivati na rak debelog creva. Krv u stolici, bilo svetlocrvena ili tamna, ne treba ignorisati. Problemi sa gutanjem ili stalna mučnina mogu biti povezani sa promenama na jednjaku ili želucu. Dugotrajan kašalj ili promuklost (više od tri nedelje), kao i krv u ispljuvku, mogu biti simptom raka pluća ili grla.

Krv u urinu, otežano mokrenje, slab mlaz ili učestalo mokrenje mogu biti znakovi problema sa bešikom ili bubrezima. Promene u menstrualnom ciklusu, neuobičajena krvarenja ili bolovi zahtevaju ginekološki pregled.

Prema rečima dr Ivane Petrović, specijaliste onkologije: “Svaka nova i uporna promena na telu, koja traje duže od tri nedelje, zahteva pažnju i stručnu procenu. Bolje je proveriti i otkloniti sumnju nego čekati da simptomi postanu ozbiljni.”

Rana dijagnoza raka značajno povećava šanse za uspešno izlečenje, a redovni preventivni pregledi i samopregledi ženama omogućavaju da na vreme primete i reaguju na potencijalno opasne promene. Za svaku sumnju, obavezno se obratite lekaru.

Stručnjak otkriva zbog kojih navika žene češće rizikuju moždani udar i kako ih prepoznati na vreme

Moždani udar je jedan od glavnih uzroka invaliditeta i smrtnosti kod žena širom sveta, a posebni faktori rizika mogu dovesti do povećane izloženosti ovom problemu. Zbog hormonalnih promena i specifičnih životnih okolnosti, žene bi trebalo da obrate pažnju na navike koje mogu nepovoljno uticati na zdravlje mozga.

Neurolog dr Baibing Chen, sa dvostrukom sertifikacijom, ističe da postoji nekoliko svakodnevnih navika koje mogu dovesti do ozbiljnih posledica, naročito kod žena koje su fizički aktivne. On naglašava značaj prevencije i blagovremene informisanosti.

Prva navika o kojoj govori je izvođenje ekstremnih joga položaja, posebno onih u kojima dolazi do naglog i snažnog savijanja vrata ili preteranog istezanja. “Određeni joga položaji koji uključuju naglo i jako savijanje vrata povećavaju rizik od povrede krvnih sudova u mozgu”, upozorava dr Chen. Ženama savetuje da izbegavaju poze koje izazivaju vrtoglavicu ili nelagodnost, te da svaku promenu pritiska ili bol obavezno prijave instruktoru.

Druga navika koja može biti štetna je nepravilno disanje tokom fizičke aktivnosti. U želji da postignu bolje rezultate, mnoge žene zadržavaju dah ili dišu prebrzo dok vežbaju. Dr Chen ističe: “Nepravilno disanje tokom napora može povećati krvni pritisak i naprezanje krvnih sudova, što vremenom povećava rizik od moždanog udara”. On preporučuje ujednačeno i kontrolisano disanje bez forsiranog zadržavanja daha.

Treća česta greška je povremeno preskakanje obroka ili dehidracija, što se često dešava zbog brzog načina života ili dijeta. Dr Chen objašnjava da takve navike dovode do pada šećera u krvi i dehidracije, zbog čega krv postaje gušća i teže prolazi kroz moždane krvne sudove, čime se povećava rizik od stvaranja ugrušaka. Dehidracija je češća kod žena, posebno u fazama hormonskih promena kao što su menstruacija, trudnoća ili menopauza, pa je redovan unos vode i nepreskakanje obroka izuzetno važan.

Za očuvanje zdravlja, dr Chen savetuje da se biraju umerene fizičke aktivnosti, postepeno povećava intenzitet, izbegavaju rizični joga položaji i redovno prati krvni pritisak. Uravnotežena ishrana i dovoljan unos vode su ključni. “Ako osetite vrtoglavicu, bol u vratu ili iznenadne promene vida tokom bilo koje aktivnosti, odmah prekinite i obratite se lekaru”, ističe dr Chen.

Simptomi koji mogu ukazivati na moždani udar uključuju naglu slabost, ukočenost lica ili ruke, probleme sa govorom ili gubitak ravnoteže. U takvim slučajevima, brzo reagovanje je presudno. Pravilnim izborom životnih navika, žene mogu značajno smanjiti rizik i zaštititi svoje zdravlje.

Pravilnim unosom proteina žene jačaju energiju, imunitet i podržavaju zdravlje kroz sve životne faze

Česta je predrasuda da su proteini namenjeni isključivo sportistkinjama ili bodibilderkama, ali ova hranljiva materija ima mnogo širu ulogu. Proteini su neophodni za svaku ženu, bez obzira na nivo fizičke aktivnosti. Oni grade mišiće, omogućavaju obnovu ćelija, učestvuju u regulaciji hormona i doprinose jakom imunitetu.

Specijalista nutricionizma, dr Milica Petrović, naglašava: „Proteini nisu samo građevinski blokovi za mišiće. Oni su neophodni za obnovu ćelija, regulaciju hormona i održavanje zdrave kože, kose i noktiju.“ Žene koje redovno unose dovoljno proteina obično se osećaju snažnije i imaju više energije tokom dana.

Potrebe za proteinima menjaju se tokom životnih faza poput puberteta, trudnoće, dojenja i menopauze. Tokom trudnoće proteini podržavaju rast i razvoj deteta, dok u menopauzi pomažu očuvanju mišićne mase i prevenciji osteoporoze. Važno je istaći da i žene koje ne vežbaju moraju unositi proteine iz raznovrsne hrane, a za one koje su fizički aktivne, ovaj unos je još značajniji.

Jedan od čestih mitova je da veća količina proteina može štetiti bubrezima, ali istraživanja pokazuju da je to istina samo kod osoba sa već postojećim oboljenjima bubrega. Za većinu žena preporučuje se dnevni unos od 0,8 do 1,2 grama proteina po kilogramu telesne mase. Na primer, žena koja ima 60 kilograma treba da unese 48 do 72 grama proteina dnevno.

Dr Milica Petrović savetuje: „Najbolje je birati izvore proteina iz različitih namirnica – jaja, ribe, mahunarki, mlečnih proizvoda i orašastih plodova.“ Dodaje i da suplementi nisu potrebni osim ako to ne preporuči stručnjak.

Da biste zadovoljile dnevne potrebe, trudite se da u svaki obrok uključite makar jedan izvor proteina – za doručak to mogu biti jaja ili grčki jogurt, a za ručak piletina, riba ili leblebije. Ne zaboravite ni na biljne izvore, posebno ako izbegavate meso. Žene sa posebnim zdravstvenim potrebama trebalo bi da se konsultuju sa lekarom ili nutricionistom radi individualizovanih preporuka i optimalnog zdravlja.