Simptomi ne pogađaju samo pamćenje: promene ponašanja i govora mogu biti prvi alarm
Mnoge žene veruju da su rani znaci demencije problem koji pogađa samo starije osobe. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se prvi simptomi mogu javiti i pre 65. godine. Pre svega, demencija pogađa i mlađu populaciju. Ova bolest dovodi do postepenog gubitka mentalnih sposobnosti, a najčešći uzrok jeste Alchajmerova bolest. Ipak, kod mlađih žena češće se javljaju ređi oblici, kao što je frontotemporalna demencija (oboljenje koje menja ličnost i ponašanje).
Rani znaci demencije kod mlađih žena često prolaze neprimećeno. Na primer, promene mogu uključivati teškoće sa pronalaženjem reči, slabiju koncentraciju ili probleme u donošenju odluka. Osim toga, žene mogu primetiti promene u ponašanju, povlačenje iz društva ili gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti. Zbog toga je važno da svaka žena obrati pažnju na ovakve promene, posebno ako traju duže od nekoliko nedelja.
Rani znaci demencije kod mlađih žena: na šta obratiti pažnju
Zapravo, simptomi kao što su zaboravnost i smetnje u govoru često se pripisuju stresu ili umoru. Međutim, ako promene traju i postaju izraženije, vreme je da potražite savet lekara. Osim navedenih simptoma, mogu se javiti problemi sa ravnotežom, orijentacijom u prostoru ili iznenadne promene raspoloženja. S druge strane, važno je znati da se demencija može razvijati sporo, pa članovi porodice ili prijatelji često prvi primete razliku.
Kao rezultat, kasna dijagnoza može otežati lečenje. Zato stručnjaci preporučuju da žene ne ignorišu dugotrajne promene. Pre svega, ranije prepoznavanje simptoma može značajno poboljšati kvalitet života.
Kada potražiti pomoć i kako smanjiti rizik
Ako primetite da rani znaci demencije kod mlađih žena traju ili se pogoršavaju, obratite se lekaru. Dr Ana Petrović, neurolog, naglašava: „Važno je da žene znaju da demencija ne pogađa samo starije. Svako ko primeti promene koje traju ili se pogoršavaju, treba da potraži savet stručnjaka. Rano prepoznavanje simptoma može značajno poboljšati kvalitet života.”
Ipak, ne postoji siguran način da se bolest spreči. Istraživanja pokazuju da zdrav način života može smanjiti rizik. Na primer, redovno vežbanje, uravnotežena ishrana, prestanak pušenja i umeren unos alkohola pozitivno utiču na zdravlje mozga. Štaviše, mentalna i društvena aktivnost mogu pomoći u očuvanju kognitivnih sposobnosti.
Praktični saveti za očuvanje zdravlja mozga
Na kraju, žene mogu preduzeti nekoliko jednostavnih koraka za zaštitu mentalnog zdravlja. Pre svega, preporučuju se svakodnevne šetnje i uključivanje u društvene aktivnosti. Osim toga, ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama pogoduje mozgu. Konačno, redovno proveravajte zdravlje i obavezno razgovarajte sa lekarom o svakoj promeni koja traje ili vas zabrinjava.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
