Hormoni i anatomija čine žene podložnijim digestivnim smetnjama, ali uz stručne savete simptomi se mogu kontrolisati

Žene kroz različite životne faze, od adolescencije do menopauze, češće se suočavaju sa stomačnim tegobama koje mogu značajno uticati na svakodnevicu. Najčešći uzroci su hormonske promene, jedinstvena struktura digestivnog sistema i fiziološke promene koje se dešavaju tokom godina. Zbog toga je važno na vreme prepoznati simptome i znati kako reagovati. Hormoni poput estrogena i progesterona imaju snažan uticaj na rad creva i reakciju organizma na bol. Tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće, perimenopauze i menopauze, varijacije ovih hormona mogu dovesti do nadutosti, zatvora, proliva ili žgaravice. Uz to, debelo crevo kod žena često je duže i sa više krivina, što može usporiti prolazak hrane i izazvati opstipaciju. Dr JoAnn Hong-Curtis, gastroenterolog, ističe: „Hormonske promene i anatomske razlike kod žena imaju veliki uticaj na pojavu i trajanje digestivnih tegoba.” Među najčešćim problemima su sindrom nervoznih creva (iritabilni kolon), koji je dva do šest puta češći kod žena, posebno u mlađim i srednjim godinama. Tu su i zapaljenske bolesti creva poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, čiji su simptomi kod žena izraženiji tokom ciklusa i mogu dovesti do anemije. Kamen u žučnoj kesi pogađa žene dvostruko češće tokom reproduktivnog perioda, a simptomi se lako mogu pomešati sa menstrualnim bolovima. Hronični zatvor je takođe dvostruko češći kod žena zbog kombinacije hormonskih i anatomskih faktora, a fekalna inkontinencija, koja se češće javlja nakon porođaja, često se prećutkuje zbog stida, iako je uspešno izlečiva. Dr Taneisha Grant naglašava: „Mnoge pacijentkinje odlažu odlazak kod lekara jer se stide simptoma ili misle da ih niko neće ozbiljno shvatiti. Digestivne tegobe mogu znatno uticati na kvalitet života, ali većina se može lečiti.” Trudnoća i sam porođaj donose dodatne izazove za digestivno zdravlje, jer hormonski disbalans i pritisak na unutrašnje organe mogu promeniti rad creva. Zato je važno da žene obrati pažnju na svaku promenu u varenju: uporan bol, nadutost, promene u pražnjenju ili gubitak kontrole stolice zahtevaju pravovremenu konsultaciju sa lekarom. Preporučuje se vođenje dnevnika ishrane i simptoma, redovno kretanje, dovoljan unos tečnosti i vlakana, ali i iskren razgovor sa izabranim lekarom. Za tačnu dijagnozu i adekvatno lečenje, stručni savet je neophodan.

Fermentisani mlečni napitak bogat probioticima pomaže kod nadutosti, umora i jača crevnu floru, uz praktične savete za upotrebu

Savremeni tempo života često vodi do problema kao što su nadutost, usporen metabolizam i osećaj umora kod žena, a uzrok može biti narušena crevna flora. U potrazi za prirodnim rešenjima, kefir – tradicionalno fermentisani mlečni napitak sa Kavkaza – sve češće se preporučuje kao jednostavan način za poboljšanje varenja i opšteg zdravlja. Kefir nastaje fermentacijom mleka uz pomoć kefirnih zrnaca i bogat je korisnim bakterijama, vitaminima i enzimima koji doprinose dobroj crevnoj mikrobioti.

Za razliku od mnogih komercijalnih probiotika, kefir sadrži različite sojeve mikroorganizama koji preživljavaju prolazak kroz želudac i stižu do donjih delova creva. Redovno uvođenje kefira u ishranu može doprineti obnovi crevne flore, smanjenju simptoma kao što su nadutost i hroničan umor, ali i jačanju otpornosti organizma. Prema rečima dr Ivane Petrović, specijaliste gastroenterologije, „Kefir sadrži bioaktivna jedinjenja koja mogu povoljno uticati na ravnotežu crevnih bakterija i smanjenje upalnih procesa u organizmu.”

Ženama koje žele da uvedu kefir u dnevnu rutinu preporučuje se unos od 100 do 200 mililitara ujutru, na prazan stomak, oko pola sata pre doručka. Najbolje je birati kefir bez dodatog šećera i aroma ili ga napraviti kod kuće koristeći kefirna zrnca. Važno je izbegavati zagrevanje napitka jer visoke temperature uništavaju korisne mikroorganizme. Dodavanje čia ili lanenih semenki može obogatiti napitak vlaknima i dodatno doprineti zdravlju digestivnog sistema.

Posebno se preporučuje konzumacija kefira posle antibiotskih terapija, kada je mikrobiom oslabljen, ali i kao deo uravnotežene ishrane svakog dana. U poređenju sa jogurtom, kefir nudi širi spektar probiotskih kultura, što ga čini efikasnijim za obnovu crevne flore. Osobe sa blagom netolerancijom na laktozu obično dobro podnose kefir, jer fermentacija smanjuje nivo ovog mlečnog šećera.

Kefir treba čuvati u frižideru do pet dana nakon otvaranja, u dobro zatvorenoj ambalaži. Može se piti i uveče – aminokiselina triptofan doprinosi opuštanju i boljem snu. Kao i pri svakoj promeni ishrane, savetuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako postoje hronične tegobe ili specifične potrebe. Pravilna briga o crevima može doneti značajne dugoročne benefite za energiju, imunitet i celokupno zdravlje žena.

Kardiolog savetuje koje rutine posle večeri mogu povećati rizik od srčanih problema kod žena starijih od 35 godina

Način na koji provodimo veče može imati veliki uticaj na zdravlje našeg srca, posebno kod žena koje su prešle 35. godinu i već prolaze kroz promene u hormonima i metabolizmu. Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrtnosti kod žena, a na rizik najviše utiču svakodnevne navike. Prema rečima kardiologa dr Sanjaya Bhojraja, ponašanja tokom večernjih sati mogu dodatno opteretiti srce i povećati šanse za razvoj problema.

Jedna od najčešćih grešaka je kasna večera. Nakon 19 časova, varenje se usporava, a osetljivost na insulin opada, što može prouzrokovati nagle skokove šećera u krvi, lošiju razgradnju masti i pojačane upalne procese. Dr Bhojraj ističe: „Preporučujem da poslednji obrok bude najkasnije do 19 sati. Rana večera pomaže u boljoj kontroli pritiska i smanjuje opterećenje srca.“

Još jedan važan faktor je izlaganje jakom ili hladnom svetlu, posebno LED rasveti i ekranima, jer to smanjuje proizvodnju melatonina – hormona koji reguliše san i krvni pritisak. Ovakva izloženost može poremetiti san i dodatno povećati rizik od srčanih oboljenja. Umesto toga, preporučuje se korišćenje toplijeg, prigušenog svetla kako bi telo lakše prešlo u fazu odmora.

Veče provedeno uz stresan televizijski ili telefonski sadržaj takođe može podići nivo hormona stresa i ubrzati rad srca. Česta izloženost ovakvim stimulansima negativno utiče na krvne sudove i kvalitet sna. Dr Bhojraj savetuje: „Naš organizam ne pravi razliku između stvarnog i zamišljenog stresa, zato je važno birati miran sadržaj pred spavanje.“

Intenzivna fizička aktivnost kasno uveče nije najbolji izbor. Iako je fizička aktivnost važna, kasni treninzi podižu broj otkucaja srca i otežavaju opuštanje, pa telo ostaje u stanju budnosti umesto da se priprema za regeneraciju.

Alkohol pred spavanje je još jedna navika koja može imati loš uticaj na srce. Iako mnogi misle da alkohol pomaže opuštanju, on zapravo remeti san, ubrzava rad srca i sprečava prirodan pad krvnog pritiska tokom noći, što dugoročno može pogoršati stanje srca.

Emotivno teški ili naporni razgovori, svađe i rasprave uveče povećavaju nivo kortizola, hormona stresa, što može izazvati nelagodnost i dodatno opteretiti srce. Najbolje je ovakve teme ostaviti za jutro, kada je organizam odmoran.

Za žene koje žele da očuvaju srce, preporuka je da prilagode večernje navike svom bioritmu: večerajte ranije, smanjite izlaganje jakom svetlu, birajte opuštajuće sadržaje, vežbajte u toku dana, ograničite alkohol uveče i teške teme ostavite za drugo vreme. Ove promene doprinose boljem snu, stabilnijem krvnom pritisku i manjem riziku od srčanih bolesti.

Za sve zdravstvene nedoumice i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.