Naučna istraživanja pokazuju da kraće, ali intenzivne vežbe mogu znatno doprineti ženskom zdravlju i prevenciji bolesti.

Žene svih generacija neprestano traže najefikasnije načine da održe zdravlje kroz fizičku aktivnost. Novo opsežno istraživanje, koje je obuhvatilo više od 470.000 odraslih ispitanika, ističe da je intenzitet vežbanja važniji od same dužine treninga kada je reč o smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Rezultati studije pokazuju da žene koje su uključile kraće, ali zahtevnije periode aktivnosti poput bržeg hoda ili vežbi sa većim naporom, imaju značajno manji rizik od razvoja čak osam ozbiljnih oboljenja, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 (stanje u kojem telo ne koristi insulin pravilno), bolesti jetre i demenciju.

Tokom ovog istraživanja, žene su nosile uređaje za merenje aktivnosti ili su same beležile nivo fizičkog angažovanja. Pokazalo se da i kraće, ali intenzivne sesije vežbanja pružaju velike zdravstvene koristi, a najveći efekat primećen je kod onih koje su redovno praktikovala zahtevnije vežbe. Kod njih je rizik od demencije bio niži do čak 63 odsto, dok je rizik od drugih bolesti bio smanjen do 60 odsto.

Kardiološkinja dr Padma Shenoy naglašava: “Kratki ali snažni treninzi povoljno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova, a mogu biti izuzetno korisni za žene koje nemaju mnogo vremena u toku dana.” Slično gledište deli i dr Džesika Henesi: “Nije neophodno provoditi sate u teretani da biste ostvarile važne zdravstvene prednosti. Dovoljno je da deo svog treninga posvetite intenzivnijim vežbama.”

Iako i dalje umerena i lagana aktivnost, poput dužih šetnji ili joge, ima pozitivan uticaj na zdravlje, stručnjaci preporučuju da se povremeno pojača tempo prema svojim mogućnostima. Ako do sada niste imali iskustva sa intenzivnim treninzima, preporučuje se da započnete postepeno i uz konsultaciju sa lekarom, posebno ako imate hronične bolesti ili druge zdravstvene probleme.

Za žene koje žele da unaprede svoje zdravlje, savetuje se uključivanje bržeg hoda, vožnje bicikla sa većim naporom ili kraćih, intenzivnih serija vežbi kod kuće u svakodnevnu rutinu. Najvažnije je da fizička aktivnost bude redovna i prilagođena vašim ličnim mogućnostima.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete obavezno se obratite svom lekaru.

U Njujorku su porodica, prijatelji i kolege odali počast uglednoj doktorki i majci koja je preminula u 44. godini

Dr Tamara Lazić, cenjena doktorka koja je godinama živela i radila u Njujorku, preminula je u 44. godini posle duge borbe sa rakom debelog creva. Oproštaj je održan u skladu sa pravoslavnim običajima, a na sahrani su se okupili njeni najbliži, prijatelji i kolege kako bi odali počast ženi koja je ostavila snažan uticaj na mnoge svojim znanjem, hrabrošću i optimizmom.

Rak debelog creva je ozbiljna bolest koja može pogoditi i žene i muškarce, naročito nakon 40. godine života. Simptomi su često nespecifični, kao što su umor, gubitak apetita, neobjašnjiv gubitak težine, promene u pražnjenju creva, krvarenje ili bolovi u stomaku. Rano otkrivanje i prevencija su od ključnog značaja, pa se preporučuju redovni pregledi, posebno osobama sa porodičnom istorijom ili faktorima rizika.

Na komemoraciji je Tamarin suprug, Džon Strugar, održao dirljiv govor: “Ja ne želim da budem ovde, ali evo nas… Bila je uvek otvorena za sve, neverovatno harizmatična. Nikada nije imala ni trunku mržnje u sebi”, rekao je Džon. Istakao je da je Tamara do poslednjeg dana pokazivala izuzetnu snagu i ljubav prema porodici, iako je bila u velikim bolovima i nije mogla da jede deset dana pred kraj života. “Dan kada je umrla nije jela, nije mogla da jede, zapravo nije jela deset dana. Bila je u velikim bolovima i pila je mnogo lekova, ali kada su deca ušla u njenu sobu, delovalo je kao da im se blago nasmešila”, podelio je Džon.

Tamara je bila veoma ponosna na svoje srpsko poreklo i održavala je bliske odnose sa prijateljicama iz Srbije. Na sahrani je govor održala i njena ćerka Mia, pokazujući izuzetnu snagu i zrelost u trenucima gubitka.

Kolorektalni karcinom je među najčešćim malignim bolestima u svetu, a ženama se nakon 45. godine preporučuju preventivni pregledi kao što je kolonoskopija. Zdrava ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje rizičnih faktora poput pušenja i preteranog alkohola mogu doprineti smanjenju rizika od ove bolesti. Za tačnu dijagnozu i savet, važno je konsultovati lekara, a redovne kontrole i otvoren razgovor sa stručnjacima ostaju ključni za očuvanje ženskog zdravlja tokom celog života.

GLP-1 lekovi mogu olakšati mršavljenje, ali pogrešna primena smanjuje efikasnost i utiče na zdravlje

Sve više žena koristi GLP-1 agoniste kako bi smršale ili regulisale dijabetes tipa 2, ali mnoge prave greške koje umanjuju efikasnost ovih lekova i mogu nepovoljno uticati na zdravlje. Lekovi na bazi GLP-1 značajno smanjuju apetit i pomažu u održavanju nivoa šećera u krvi, ali pogrešna primena često dovodi do gubitka mišićne mase, zamora ili poremećaja sna. Žene u srednjim godinama najčešće žele brze rezultate, posebno pred sezonu odmora, ali je važno znati da nagli gubitak kilograma nije uvek bezbedan niti dugoročno održiv.

Najčešće greške uključuju nedovoljan unos proteina, lošu organizaciju obroka i pojavu neželjenih efekata kao što su mučnina, dijareja ili zatvor, koji su najizraženiji na početku terapije. Farmaceut Alister Mare naglašava: „Najbitnije je da žene prepoznaju razliku između gladi i navike. Lekovi smanjuju apetit, ali ne mogu promeniti navike koje godinama gradimo. Preporučujem da se zapitate: ‘Da li jedem zato što sam gladna ili iz navike?’“

Mnoge žene očekuju brze rezultate, ali Mare savetuje strpljenje: „Telu je potrebno vreme da se prilagodi. Sporo i postepeno mršavljenje je znak da terapija funkcioniše. Forsiranje brzih promena može povećati rizik od nuspojava i otežati održavanje rezultata.”

Neželjene reakcije kao što su mučnina i stomačne tegobe uglavnom su prolazne i mogu se ublažiti blagom i raznovrsnom ishranom, kao i dovoljnim unosom tečnosti. Nekada žene prerano prekinu terapiju zbog simptoma, ali podrška lekara ili farmaceuta može olakšati prilagođavanje.

Jedan od ključnih saveta je da se u svakom obroku prioritet daje proteinima, koji čuvaju mišićnu masu i produžavaju osećaj sitosti. Mare ističe: „Protein treba da bude osnova svakog obroka, uz dodatak vlakana i zdravih masnoća.”

Žene koje koriste GLP-1 lekove ne bi trebalo da preskaču obroke, važno je slušati signale tela i redovno se savetovati sa stručnjacima za individualizovane preporuke. Kod ozbiljnijih nuspojava ili nejasnoća oko terapije, obavezno se javite svom lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se zdravstvenom radniku.