Svakodnevni treninzi, pravilna ishrana i odmor ključ su energije i dobrog izgleda poznate umetnice

Dženifer Lopez je već godinama uzor ženama širom sveta kada je u pitanju vitalnost i energija. Poznata umetnica iz Sjedinjenih Američkih Država, koja i u zrelom dobu održava zavidnu fizičku formu, nedavno je otkrila detalje svoje svakodnevne rutine. Ističe da su disciplina i doslednost najvažniji faktori za očuvanje zdravlja i mladolikog izgleda.

Trening je neizostavan deo njenog života – vežba četiri do šest puta nedeljno. Njeni treninzi su raznovrsni i obuhvataju vežbe snage, ples, kardio treninge i visokointenzivne intervalne vežbe. Posebnu pažnju pridaje jačanju trupa kroz plankove i podizanja nogu, dok je ples njen omiljeni način da ostane aktivna, sagori kalorije i unapredi koordinaciju. Ovakva raznovrsnost joj omogućava da bude pokretna, snažna i pozitivna.

Ishrana ima važnu ulogu u njenoj svakodnevici. Dženifer Lopez bira sveže namirnice, obiluje povrćem, proteinima i zdravim mastima. Iz ishrane izbacuje brzu hranu i industrijske proizvode, što doprinosi boljem zdravlju. Ne zanemaruje ni oporavak – dovoljan san i redovan odmor pomažu joj da spreči povrede i omogući telu da se regeneriše nakon napornih treninga.

Upravo zbog izazova s kojima se žene suočavaju kad je održavanje zdravih navika u pitanju, Dženifer Lopez poručuje: „Rutina je važnija od motivacije. Kada postane deo svakodnevnice, lakše je održavati rezultate.“ Ove reči naglašavaju koliko je važno postaviti realne ciljeve i biti istrajan, bez obzira na prepreke.

Za sve žene koje žele da poboljšaju vitalnost, stručnjaci savetuju da u svoj plan uključe različite fizičke aktivnosti – bilo da je to šetnja, ples ili vežbe snage, najvažnije je pronaći ono što vas ispunjava. Pored toga, treba obratiti pažnju na izbalansiranu ishranu i dovoljno odmora. Svaka promena počinje malim koracima i uz strpljenje. Ako planirate bilo kakve promene u fizičkoj aktivnosti ili imate zdravstvene nedoumice, konsultujte se sa lekarom kako biste ostvarili najbolje rezultate i sačuvali zdravlje.

Krpelji su povezani sa razvojem alfa-gal sindroma, ozbiljne alergije na crveno meso i mlečne proizvode kod žena

Iako je poznato da krpelji prenose bolesti poput lajmske bolesti, stručnjaci skreću pažnju na još jednu opasnost koju ovi insekti mogu izazvati. U poslednje vreme sve češće se govori o alfa-gal sindromu, odnosno alergiji na meso sisara, koja može biti izuzetno ozbiljna, posebno za žene. Ova alergijska reakcija može dugo ostati neotkrivena, jer se simptomi javljaju sa odlaganjem, čak i nekoliko dana ili meseci nakon ujeda. Žene su posebno ugrožene, jer simptomi često utiču na svakodnevni život.

Alfa-gal sindrom nastaje kada imuni sistem reaguje na šećer alfa-gal, koji se nalazi u mesu životinja poput krave, svinje i ovce. Nakon ujeda krpelja, ovaj šećer dospeva direktno u krvotok osobe, što pokreće stvaranje antitela. Rezultat je alergijska reakcija svaki put kada se kasnije konzumira crveno meso ili mlečni proizvodi. Ova alergija ne obuhvata piletinu, ćuretinu, jaja ili morske plodove.

Simptomi alfa-gal sindroma obično se pojavljuju sa značajnim zakašnjenjem, što otežava prepoznavanje uzroka problema. Najčešći simptomi su osip, svrab, otok, nelagodnost u stomaku, problemi sa varenjem i nadutost. U težim slučajevima može doći do anafilaksije, koja uključuje ozbiljno oticanje, otežano disanje i šok. Kako objašnjava profesor kliničke imunologije Marianne van Hage: “Osoba može da pojede meso uveče, a zatim se tokom noći probudi sa snažnim simptomima. Zbog toga je pacijentima i lekarima teško da povežu alergijsku reakciju sa hranom koja je pojedena nekoliko sati ranije.”

Simptomi se mogu pogoršati novim ugrizima krpelja, pa žene koje često borave na selu ili u prirodi treba da obrate dodatnu pažnju u prolećnim i letnjim mesecima, kada je aktivnost krpelja najveća.

Dijagnoza alfa-gal sindroma se postavlja analizom krvi kojom se izmerava nivo IgE antitela specifičnih za alfa-gal. Međutim, laboratorijski nalaz nije dovoljan bez prisutnih simptoma. Kako ističe dr Scott Commins, istraživač alfa-gal sindroma: “Test krvi je veoma koristan, ali ne može da bude jedini kriterijum za dijagnozu. Potrebni su i stvarni simptomi jer u alergologiji često nailazimo na lažno pozitivne rezultate.”

Kod nekih žena alergija može vremenom nestati, ali većina mora trajno da izbegava određene namirnice. Otprilike 15 do 20 odsto obolelih izgubi alergiju kroz vreme.

Ukoliko primetite neobične simptome nakon boravka u prirodi ili nakon obroka sa crvenim mesom, važno je da se što pre javite lekaru. Preporučuje se savetovanje sa alergologom i redovno praćenje simptoma. Za vreme boravka napolju nosite zaštitnu odeću, koristite sredstva protiv insekata i pažljivo proveravajte kožu po povratku kući. Iako alfa-gal sindrom nije toliko čest kao druge bolesti koje prenose krpelji, važno je biti informisan i obazriv. Prevencija je ključna, a svaka sumnja na alergiju zahteva pregled kod lekara. Za tačnu dijagnozu i savete obavezno se obratite stručnjaku.

Stručnjaci otkrivaju koje prehrambene navike mogu smanjiti rizik od raka i daju praktične savete za žene u Srbiji

Jutarnji obrok ima značajnu ulogu u zaštiti zdravlja žena, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih bolesti poput raka. Prema onkolozima, sve veći broj žena u Srbiji započinje dan prerađenim i zaslađenim proizvodima, kao što su pekarski proizvodi ili industrijske žitarice, što može imati negativan uticaj na dugoročno zdravlje. Ove navike su rizične jer prerađena hrana i slatkiši mogu doprineti gojaznosti, koja je poznata kao uzročnik preko deset vrsta maligniteta.

Stručnjaci skreću pažnju na to da ishrana ima daleko veći uticaj na zdravlje nego što se često pretpostavlja. Posebno upozoravaju na svakodnevnu konzumaciju prerađenog mesa, poput slanine, kobasica ili viršli. Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je ove proizvode kao kancerogene, jer sadrže konzervanse nitrati i nitriti koji tokom pripreme mogu preći u supstance povezane sa višim rizikom od raka debelog creva i želuca. Naučna istraživanja potvrđuju da čak i male, ali česte količine prerađenog mesa mogu znatno povećati rizik.

Uz to, treba izbegavati i zaslađena pića, pa čak i voćne sokove sa dodatim šećerom, jer doprinose povećanju telesne mase i stvaranju upalnih procesa u organizmu. Ove napitke karakteriše visok sadržaj šećera, često jednak kao kod gaziranih pića, što otežava regulaciju nivoa šećera u krvi.

Za zdrav početak dana, preporučuje se doručak bogat proteinima i vlaknima. Kombinacija celovitih žitarica, jaja, povrća i mlečnih proizvoda bez dodatog šećera idealan je izbor. Doktorka Trejsi Krejn poručuje: “Jedan doručak neće izazvati rak, ali obrazac ishrane tokom godina može povećati ili smanjiti rizik.” Zato je važno svakodnevno birati namirnice koje jačaju otpornost organizma.

Onkolog Ezekijel Dž. Emanuel savetuje: “Jedite više proteina i vlakana.” Ovakva ishrana pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i produženju osećaja sitosti. Doktorka Andrea Tufano-Sugarman ističe značaj dnevnog unosa vlakana, preporučujući cilj od 30 grama dnevno za optimalno zdravlje creva.

Praktični predlozi za doručak uključuju običan grčki jogurt sa bobičastim voćem i orašastim plodovima – kombinaciju bogatu proteinima, antioksidansima i probioticima. Druga opcija su jaja (na oko, omlet ili kajgana) sa integralnim tostom ili povrćem. Nezaslađena ovsena kaša sa svežim voćem i orašastim plodovima još je jedan odličan izbor. Ovakvi obroci usporavaju apsorpciju glukoze i obezbeđuju energiju tokom dana.

Iako nijedna pojedinačna namirnica ne može garantovati zdravlje, dugoročni obrasci ishrane imaju snažan uticaj na rizik od bolesti. Preporuka stručnjaka je da žene postepeno uvode zdravije navike i biraju prirodne, minimalno prerađene proizvode. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.