Kardiolog otkriva: do 20 grama maslinovog ulja dnevno donosi koristi, ali preterivanje može imati posledice

Maslinovo ulje se često ističe kao ključan deo uravnotežene ishrane, posebno za žene koje žele da očuvaju zdravlje srca i krvnih sudova. Najnovija istraživanja pokazuju da umeren unos maslinovog ulja može znatno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao i određenih vrsta raka, ali je važno znati koja količina je preporučena.

Jedna opsežna studija koja je trajala čak 28 godina i obuhvatila oba pola, potvrdila je da je unos od najmanje 7 grama maslinovog ulja dnevno – što je oko pola supene kašike – povezan sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti i određenih maligniteta. Posebno žene starije od 40 godina često se pitaju koja je idealna količina i kada unos prelazi u preterivanje.

Prema rečima dr Aniruda Balčandrana, iskusnog kardiologa, najbolji izbor je ekstra devičansko maslinovo ulje zbog minimalne prerade i bogatstva korisnih sastojaka. On naglašava: “Zamena zasićenih masti biljnim, nezasićenim mastima poput maslinovog ulja donosi jasne zdravstvene koristi. Preporučujemo minimalan dnevni unos od oko 7 grama, ali ne bi trebalo prelaziti 20 grama dnevno, što je otprilike jedna i po supena kašika.”

Studija o mediteranskoj ishrani pokazala je i da svaki dodatnih 10 grama maslinovog ulja (ali unutar preporučene dnevne granice) smanjuje rizik od bolesti srca za oko 10%. Ovo je naročito važno za žene sa porodičnom istorijom srčanih oboljenja ili one koje su u menopauzi.

Zašto je važno ne preterivati? Dr Balčandran objašnjava: “Iznad 20 grama dnevno nema dodatno dokazanih koristi za zdravlje srca i krvnih sudova. Višak unetih kalorija, čak i iz zdravih masti, može doprineti povećanju telesne mase i drugim zdravstvenim problemima.”

Ženama koje žele da uvedu maslinovo ulje u svakodnevnu rutinu savetuje se da ga koriste kao zamenu za druge izvore masti, recimo u salatama ili kao dodatak gotovim jelima, ali da obrate pažnju na ukupnu količinu u toku dana. Ekstra devičansko maslinovo ulje je najvrednije kada se koristi neprerađeno, bez termičke obrade.

Svaka žena bi trebalo da prilagodi unos maslinovog ulja svojim individualnim potrebama, uzimajući u obzir ukupan unos kalorija i preporuke lekara, posebno ukoliko ima neka hronična oboljenja. Za precizne savete i dijagnozu, obavezno konsultujte svog lekara.

Praktični saveti Karle Souza za balansiranje roditeljstva, posla i zdravlja kroz male navike svakog dana

Samonega je izazov za mnoge žene, posebno za one koje su mame više dece i imaju dinamične poslovne obaveze. Karla Souza, popularna glumica i majka troje dece, otkriva kako uspeva da izdvoji vreme za sebe i sačuva svoje zdravlje uprkos svakodnevnim izazovima. Kako sama kaže, balansiranje između porodičnih, poslovnih i ličnih potreba često nije lako, ali je važno odabrati sebe bar u sitnicama.

Karla naglašava: “Ponekad je najvažnije izabrati sebe, makar to bilo pet minuta tišine ili šetnja oko bloka”. Njena rutina ne uključuje komplikovane rituale, već se oslanja na jednostavne navike kao što su kratke fizičke vežbe, zdrava i izbalansirana ishrana i dovoljno sna. Po njenim rečima, važno je osluškivati potrebe svog tela i biti nežan prema sebi ako ne uspemo da ispunimo baš sve planirano u danu.

Zaposlenim mamama Karla savetuje da tokom dana pronađu male trenutke mira. To može biti nekoliko minuta ispijanja čaja u tišini, duboko disanje dok deca spavaju ili kratka meditacija. “Ne morate imati savršenu rutinu. Bitno je da pronađete ono što vama odgovara i što vam pomaže da se osećate dobro”, poručuje ona.

Stručnjaci iz oblasti zdravstvene psihologije potvrđuju da čak i najjednostavniji oblici samonege mogu značajno unaprediti mentalno i fizičko zdravlje. Dr Ivana Petrović ističe: “Redovno praktikovanje čak i najjednostavnijih aktivnosti, poput istezanja ili šetnje, može smanjiti nivo stresa kod žena i poboljšati opšte raspoloženje”.

Preporučuje se ženama, naročito onima sa puno obaveza, da ne zapostavljaju svoje potrebe. Dobar san, pravilna ishrana i redovno kretanje su ključ za dugoročno zdravlje. Ukoliko primetite hronični umor ili poteškoće sa stresom, potražite savet svog izabranog lekara. Za tačnu dijagnozu i preporuke uvek se konsultujte sa stručnjakom.

Prepoznajte razlike u simptomima srčanih i moždanih udara kod žena i muškaraca i saznajte kako da reagujete na prve znake

Najnovija istraživanja pokazuju da žene širom sveta imaju značajan rizik od kardiovaskularnih bolesti, koje uzrokuju gotovo trećinu smrtnih slučajeva globalno. Iako se često pretpostavlja da muškarci češće obolevaju od srca, stručnjaci ističu da su žene posebno ranjive upravo zbog atipičnih i manje očiglednih simptoma. Pravovremeno prepoznavanje ovih razlika može spasiti život. Srčani udar nastaje kada se prekine dotok krvi u srce, što vodi ka ozbiljnim posledicama. I kod žena, najčešći simptom je bol u grudima, ali se on često širi i na vilicu, ramena, leđa ili ruke. Pored toga, žene mogu češće imati mučninu, iznenadni umor, vrtoglavicu ili znojenje, što nije uvek lako povezati sa srčanim udarom. Kod žena se može javiti više simptoma istovremeno, a bol u grudima ne mora biti dominantan. Studije su pokazale da žene u proseku dobijaju srčani udar sedam godina kasnije nego muškarci. Dok su mlađi muškarci češće pogođeni, naročito ako puše ili imaju porodičnu istoriju bolesti, žene često ne obraćaju pažnju na simptome i kasnije dolaze kod lekara, što povećava rizik od komplikacija. Srčana insuficijencija, kod koje srce gubi sposobnost pumpanja krvi, kod žena se često manifestuje otežanim disanjem, zamorom, zadržavanjem tečnosti, nervozom i osećajem lupanja srca. „Kod žena se češće javljaju simptomi poput mučnine, bola ispod rebara, zadržavanja tečnosti i znojenja“, navodi dr Dane Cvijanović, kardiolog. Moždani udar, koji je posledica prekida dotoka krvi u mozak, takođe može imati specifične simptome kod žena: slabost, utrnulost, teškoće sa govorom ili nagla vrtoglavica su znakovi na koje treba odmah reagovati, jer brza intervencija može znatno poboljšati prognozu. Posebno je važno da žene obrate pažnju na sve neobične promene u organizmu, čak i ako ne liče na tipične simptome. Redovni pregledi, zdrave životne navike, prestanak pušenja i kontrola krvnog pritiska i holesterola su ključni za prevenciju. Ukoliko primetite neobičan umor, otežano disanje, bol u leđima, vilici ili ramenima, kao i druge neobične tegobe, obavezno se obratite svom lekaru. Samo stručna medicinska procena može dati pravu dijagnozu i savet.